Mijat Lakićević: Od euforije do furije
19.11.2014 Beograd

Mijat Lakićević: Od euforije do furije

Mijat Lakićević: Od euforije do furije
Iznenađuje spremnost da se uradi šta god treba – kaže jedan svedok pregovora Srbije i Međunarodnog monetarnog fonda. Prvu godinu ćemo izgurati, ali pitanje je šta će biti 2016. i sedamnaeste – kaže drugi.

U petak, dan nakon izlaska ovog broja Novog magazina, misija MMF-a napušta Beograd. Po svemu što se do sada zna, tj. ako ne bude nekih baš velikih iznenađenja, Srbija i MMF će zaključiti sporazum. Nema sumnje da će to u vladajućim krugovima biti dočekano kao velika pobeda, tj. kao jasan znak da Srbija zaista misli da sprovede reforme.

Srbija je, međutim, i do sada rado puštala takve signale, ali su se oni pokazali kao dimne zavese. Od reformi, evo, već preko 10 godina praktično nema ništa. Poslednji put smo iz tog reformskog voza, tj. aranžmana sa MMF-om, iskočili već posle tri meseca.

Prema onome što se u ovom trenutku, tri dana pre odlaska ememefove misije, zna, jeste da bi Srbija u naredne tri godine trebalo da smanji državni deficit sa 7-8 na 3-4 odsto bruto domaćeg proizvoda. Odnosno, sa oko dve i po na milijardu evra. To je već veliki popust; još prošle godine govorilo se da bi deficit trebalo da se svede na 1-2 odsto BDP-a. Ali, dobro, ni MMF više nije ono što je bio. Bilo kako bilo, treba dakle da se uštedi 1,5 milijardi evra. Po godinama raspored je, za sada, i grubo govoreći, sledeći: 700+400+400 miliona evra.

Smanjenje plata i penzija donosi, kao što je poznato, 400 miliona evra. Gde naći preostalih milijardu i sto miliona? Nema tu mnogo mudrosti. U javnom sektoru.

Prema pomenutim svedocima u Vladi Srbije postoji svest da je stanje javnih finansija – kako javnih preduzeća tako i „klasičnog“ državnog sektora – neodrživo i neizdrživo. A postoji, navodno, i politička volja da se to stanje iz korena menja.

Ono čega nema to su planovi kako da se to uradi. A onda nije jasno ni koliko je to što se u aranžman zapakuje – realno. Hartija sve trpi. Lako je, naime, u budžetu napisati da će biti reformisani i restrukturirani i EPS i Srbijagas i Železnice i škole i bolnice... Treba to i ostvariti. Ne samo zato što je pod sumnjom pomenuta volja i znanje, kojeg takođe nedostaje, ili profesionalno poštenje, kojeg ima još manje.

Rukovodstvo EPS-a, recimo, ne kontroliše sve delove sistema kojim (navodno) upravlja. Srbijagas je relativno lako rešiti: nulta tolerancija za neplatiše i gotovo. Ali, to znači da se sutra zatvore Petrohemija, Azotara, MSK, pa i Železara Smederevo.

Kad smo već kod toga, govori se o smanjenju broja zaposlenih u javnom sektoru za 10-15 odsto. To je, uz pedesetak hiljada u preduzećima u restukturiranju, još toliko u državnoj upravi, prosveti, zdravstvu. Izazvaće to i ljutnju i bes kod mnogih.

Jedino što Vučić, ako ne uspe, neće imati na koga da se ljuti.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (2) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 16.01.2015, 11:49h bapsi

    Jednostavo će se rešiti i ponovo udariti na zaposlene u javnom sektoru i penzije.Jedino je to izvesno, jer aktuelna vlada nema ekonomiste koji bilo šta znaju!

  • 19.11.2014, 13:32h bole (3)

    Bravo za članak!

Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje

    Ovo što sada gledamo pokazuje da se Aleksandar Vučić trudi da prikaže da se kod Donalda Trampa zapravo ništa bitno nije dogodilo, što je u suprotnosti s navodno “istorijskim karakterom” dogovora sa SAD, kako je to “pismo o namerama”, koje je sa SAD pompezno potpisano, kvalifikovala sama provladina štampa.

  • Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori

    Srpska privredna politika sve se više oslanja na državna ulaganja i potrošnju, što je verovatno suprotno od pravca kojim bi trebalo da ide.

  • Dimitrije Boarov: Mladi lideri Dimitrije Boarov: Mladi lideri

    Među mladim ljudima ima rođenih lidera i vrednica, ali se ovo društvo u promovisanju ličnosti ne vodi fundamentalnim već uglavnom političkim kriterijumima.

  • Nadežda Gaće: 30. avgust Nadežda Gaće: 30. avgust

    Tridesetog avgusta 1963. Hruščov i Kenedi su uspostavili “crveni telefon” u strahu od nuklearnog rata, i time započeli eru, doduše neiskrene, međusobne saradnje dva suštinski suprotna koncepta upravljanja supersilama, koji su se jasno odslikali i na globalna kretanja.

  • Momčilo Pantelić: Porodična politika Momčilo Pantelić: Porodična politika

    Distancirajte se! Ova antipandemijska zapovest mnoge od nas primorala je na svakojaka odricanja, ali retko koga toliko da se odrekne radnog mesta i raskine poslovnu vezu uprkos nepomućenom, čak maksimalizovanom uzajamnom poverenju.

  • Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto

    Srbija je, boreći se da reši pitanje krupnih državnih firmi, preko “strateškog političkog partnerstva” uspela da privuče strane investitore, ali se tako uplela u složenu matricu geopolitičkih odnosa, zbog čega je sada u poziciji da bilo kakve promene srpske spoljne politike mogu imati veoma visoku ekonomsku cenu.

  • Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu

    Kad bi se sa stihom Branka Miljkovića “ubi me prejaka reč” bar donekle poistovetili i političari, mnogi među njima već ne bi bili među nama. U ovdašnjoj verbalnoj tiraniji, uglavnom odozgo nadole, ispraćaja na onaj svet bilo bi napretek, a ovih dana, začudo, i u savremenoj, a sve više “balkanizovanoj” Americi.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side