03.04.2019 Beograd

Mijat Lakićević: O malinama i ruži

Mijat Lakićević: O malinama i ruži
Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

Nije baš jasno da li je to minimalna ili maksimalna, ili možda srednja proizvođačka cena. Odnosno, nije jasno kakvog uopšte ima smisla utvrđivati proizvođačku cenu – bilo čega, pa i maline – kao da svaki malinar ne zna koliko ga proizvodnja jednog kilograma robe košta. (Druga je stvar šta će javno da priča.)

Naravno, nije ovde od samog početka poenta bila u proizvođačkoj ceni nego u prodajnoj. Tzv. otkupnoj. I zbilja, kaže se dalje u istoj vesti, sad pošto je utvrđena proizvođačka, otkupna cena maline neće moći da bude ispod 1,45 evra. Kako se došlo do te cene i kako se uopšte sa dinara prešlo na evre, naravno opet nije jasno, ali valjda je presudila “logika” da proizvođači moraju nešto i da zarade. Što je odmah i propisano. Da se ljudi ne muče i ne strepe. Zasadiš i ne misliš – da parafraziram onu reklamu za (motorno) ulje. Mada nije isključeno da uskoro za malinarima krenu i uljari. Pošto su mesari to već učinili.

Jedva da je, naime, prošlo 4-5 dana, a i stočari su istupili sa sličnim zahtevom. Oni traže da država otkupi 50.000 tovljenika, a da se džabe ne bi trošili vreme i novac na “radnu grupu”, odmah su odredili i cene: za prvu klasu (svinje težine od 95 do 110 kg) 180 dinara po kilogramu; za drugu klasu (110-130 kg) 160 din/kg i za treću (130-160 kg) 140 din/kg.

Znate šta je ovde najzanimljivije. To što nema sektora u poljoprivredi, a ni u čitavoj privredi, u kojima se država tako angažovala kao što su to malinarstvo i stočarstvo. Proizvod po kojem je Srbija (bila) prepoznatljiva u celom svetu, gde ima mnoge komparativne prednosti, koji se naziva(o) “crvenim zlatom” i koji je zbog toga poslednjih godina bio pod posebnom paskom države, sada je postao privredni problem broj jedan. U stvari, dok se država o njemu nije brinula lepo je napredovao. (Sve se bojim da i IT tako ne prođe.)

Kada je pak reč o stočarstvu, dovoljno je reći da već godinama pola agrarnog budžeta ide na podršku, subvencije i stimulacije upravo stočarima. I – kakav je efekat? Takav da više ni to nije dovoljno nego se sada zahteva obavezan otkup.

Umesto što je arčila pare na besmislene i neselektivne subvencije, mnogo je bolje bilo da je odgovornom i stručnom deviznom politikom onemogućeno neosnovano, nerealno i štetno jačanje dinara. Koje destimuliše izvoz i izvoznike, a stimuliše uvoz i uvoznike. Pa je tako smanjivalo izvoznu zaradu malinarima, odnosno povećavalo uvoznu konkurenciju stočarima. Ali takav, precenjen dinar koristi (i) aktuelnim vlastima. Pošto veštački podiže bruto domaći proizvod (u stranoj valuti) i smanjuje javni dug.

Mnogo se očekivalo od aktuelnog ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića. Ali, kažu oni koji ga pravdaju, on se u svoj posao mnogo i ne meša. Sve je u rukama Vučićevog savetnika Dragana Glamočića, a zatim i Marijana Rističevića. To je dvojac s kormilarom na Andrićevom vencu koji razara srpski agrar.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad

    Kažu da su pre 630 godina, posle boja na Kosovu, zvona zvonila čak u Parizu. Danas bi mir na Kosovu imao još širi odjek.

  • Dimitrije Boarov: Čekanje "velike greške" Dimitrije Boarov: Čekanje "velike greške"

    Izvesna Tatjana, mlađahna kondukterka beogradske autotransportne kuće Lasta, otpuštena je sa posla zato što ju je saobraćajna policija uhvatila pred Kikindom da vozi dabldeker autobus na redovnoj liniji Beograd – Subotica iako nema vozačku dozvolu. Ona se brani kako ume i kaže da “nikoga nije ubila” nego je samo, na molbu kolege vozača, “pomerila” spomenuti autobus sa šest putnika i pri tome nije napravila nijedan saobraćajni prekršaj.

  • Dimitrije Boarov: Antiglobalizam i njegov rep Dimitrije Boarov: Antiglobalizam i njegov rep

    Može se slobodno reći da je mnoge ljude u Srbiji šokirala vest da se Radnički savet nemačke automobilske kompanije Folksvagen pre neki dan usprotivio planovima menadžmenta ove svetski poznate firme da investira oko milijardu evra u izgradnju nove fabrike automobila u jednoj od zemalja na istoku Evrope (u igri su Srbija, Rumunija, Bugarska i Turska).

  • Jelka Jovanović: Trećepozivac u besramnoj kampanji Jelka Jovanović: Trećepozivac u besramnoj kampanji

    Hoće li tetka iz Kanade doći na ispraćaj i šta si radio devedesetih kad se pucalo, najčešći su komentari brojnih čitalaca posle najave ministra odbrane Aleksandra Vulina da će se prijaviti na 15-dnevnu vojnu obuku 600 muškaraca za rezervni sastav, koji, što zbog prigovora savesti, što zbog zakonske suspenzije redovnog vojnog roka, nisu imali prilike da ovladaju ratnim veštinama.

  • Dimitrije Boarov: Aritmetika zaostajanja Dimitrije Boarov: Aritmetika zaostajanja

    Ovogodišnji Kopaonik biznis forum imao je žučnu predigru koju je pokrenuo doskorašnji ministar finansija Dušan Vujović svojim prilogom za reviju ovog skupa, koji je preneo beogradski NIN (28. februara).

  • Mijat Lakićević: O malinama i ruži Mijat Lakićević: O malinama i ruži

    Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

  • Momčilo Pantelić: Nervoze Momčilo Pantelić: Nervoze

    Kako je krenulo, rat bi mogla da bude reč koja će obeležiti ovu godinu. Ko o čemu, svi o njemu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side