27.06.2018 Beograd

Mijat Lakićević: Nek idu svi u lepi Honduras

Mijat Lakićević: Nek idu svi u lepi Honduras
Možda će se Srbija plasirati, tj. možda se već plasirala u osminu finala Svetskog fudbalskog prvenstva. Mi to u utorak, kada ovaj broj NM odlazi u štampu, ne znamo, jer se odlučujuća utakmica sa superfavoritom Brazilom igra u sredu, ali sportski je boriti se i nadati se do kraja. No ovde je, nažalost, najmanje reč o sportu. A bogami i nade je sve manje.

Radi se o tome da je “najvažnija sporedna stvar na svetu” u Srbiji postala “sluškinja politike”, i to u najsurovijem i najsirovijem smislu. I TV spot u kojem su fudbaleri bili prinuđeni da učestvuju takav je kao da igrači, a bogami i navijači, kreću u rat, a ne na jedno sportsko takmičenje. Logična je posledica takvog “miljea” da se jedan poraz objašnjava svetskom zaverom i da se jedan (kakav god da je) fudbalski sudija šalje u Hag, “gde je i nama suđeno”. Stvar je, međutim, jednostavna i oko toga ne treba trošiti previše reči: pošto su fudbalske i sportske interese nacije podredili svojim sopstvenim finansijskim interesima, dvojac Kokeza – Krstajić, sa inspiratorom, ako već ne i kormilarom na Andrićevom vencu, morao je da za svoj neuspeh optuži nekog drugog i da pažnju javnosti skrene na drugu stranu. A pošto su već videli kako to radi čovek za koga tvrde da im je uzor, nisu žalili pirotehničkog materijala. Tako da je izgledalo da se Srbija sprema da ponovo objavi rat celom svetu. Ili makar “tzv. Kosovu”, kako se sve češće naziva (nekadašnja) južna srpska pokrajina, koja, dakle, više nije ni “lažna država” ni “takozvana republika” nego – tzv. Kosovo.

“Provokacija, provokacija!” – kreštali su prorežimski mediji zbog toga što je fudbaler Švajcarske Đerdan(!?) Šaćiri na jednu kopačku stavio zastavu Kosova. Kada je, pre godinu-dve dana, fudbaler Austrije Marko Arnautović na utakmici nosio kopačku sa imenom i zastavom Srbije – na drugoj su bili ime i zastava Austrije – isti ti mediji vikali su: “Bravo, bravo, kakav patriotizam.”

Ovo buđenje iz “Ruske bajke”, kako su na RTS-u nazvali specijalnu emisiju posvećenu svetskom prvenstvu, podsetilo je – u obilju drugih (pedeseto)godišnjica koje ovih dana obeležavamo – na jedan pravi “fudbalski rat” pre gotovo tačno pola veka, 1969. godine. Reč je o ratu – koji još zovu i “stosatnim” jer je trajao od 14. do 20. jula – između Salvadora i Hondurasa. Povod za taj sukob bila je fudbalska utakmica između dve zemlje u kvalifikacijama za svetsko prvenstvo u Meksiku, tj. tuča koja je izbila nakon meča. Uzgred, u toj utakmici pobedio je Salvador, koji se tako prvi i jedini put plasirao na Mundijal. A u ratu je, iako je trajao manje od nedelju dana, poginulo oko 5.000 ljudi. Ah, da, uzrok rata bio je spor oko granice.

Nešto što izgleda kao da je iz sasvim drugog vica, ali je zapravo deo iste matrice, tj. istog procesa “proizvodnje ludila”, jeste izjava Nenada Popovića. Ministar bez portfelja zadužen za visoke tehnologije uputio je predsedniku Aleksandru Vučiću (bilo bi logičnije premijerki Ani Brnabić – mada, kad se malo bolje razmisli, možda i nije) predlog da se formira radna grupa za borbu protiv lažnih vesti. Kad čovek pročita tu vest, prvo što pomisli to je da je – lažna. Jer, zbilja, kome ozbiljnom tako nešto uopšte može pasti na pamet. Pa toga bi se i njuznetovci teško setili.

Sve je otišlo u Honduras, kako davno (2006) reče Đorđe Balašević u pesmi čiji poslednji stihovi glase: “Nek idu svi malo u Honduras. Ili u Kaunas. Ne, bolje u Honduras”.

Eee, Đole, Đole. Dno dna!

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Nadežda Gaće: ID SRBIJE Nadežda Gaće: ID SRBIJE

    Srbija ima nesvakidašnji problem; živi sa zabunama oko definicije svoje teritorije.

  • Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra

    Samo naizgled deluje paradoksalno da u zemlji kakva je Srbija ima toliko zagovornika širenja javne svojine, mada nas stalno sustižu vesti kako se bezočno ne samo zloupotrebljavaju nego i bukvalno kradu, pa i uništavaju mnoga javna dobra “pod zaštitom države”.

  • Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo

    Posle makedonskog referenduma i glasanja o ustavnim promenama u Skupštini, ruska reakcija je bila da je sve to nelegitimno.

  • Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti

    Pre neki dan, u našoj štampi su se “srele” dve informacije o poslovanju Gaspromovog NIS-a u Srbiji i o veličini rudne rente koja se sliva u naše državne budžete, koje “povezuje” ne ono što je u njima rečeno već ono što tim vestima nedostaje (ili ostaje nejasno).

  • Dimitrije Boarov: Šta nas čeka Dimitrije Boarov: Šta nas čeka

    Ovih dana naglo je zahladilo i u Srbiji, što samo po sebi ne mora biti loše, ukoliko ovaj neprijatni meteorološki talas bar malo ohladi i preterana ekonomska očekivanja koja šire naši zvaničnici, a koja su sintetizovana u političkoj poruci da dolazi “zlatno doba” za građane i penzionere.

  • Momčilo Pantelić: “Tropski Tramp” itd. Momčilo Pantelić: “Tropski Tramp” itd.

    Brazil se potvrdio kao zemlja vrhunskih paradoksa: hvaljen po tome što nema spoljnih neprijatelja, najednom je pokazao sklonost da na čelo države dovede političara koji masovno “vidi” neprijatelje unutar njega.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side