Mijat Lakićević: Narodna banka Srbije ruši privredu Srbije
26.12.2013 Beograd

Mijat Lakićević: Narodna banka Srbije ruši privredu Srbije

Mijat Lakićević: Narodna banka Srbije ruši privredu Srbije
Narodna banka možda ne treba da bude majka, ali sigurno ne treba da bude maćeha privrede Srbije.

"Sreća prati hrabre“. Tako je guverner NBS Jorgovanka Tabaković odgovorila na pitanje da li u stagnaciji cena hrane leži glavni uzrok niske inflacije u ovoj godini.

Uopšte, iako je priznala da su neki spoljni faktori – pored cena hrane i niska tražnja, tj. pad potrošnje itd. – pomogli da inflacija ove godine bude „najniža u poslednjih 40 godina“, guverner je ipak najveće zasluge za to pripisala samoj centralnoj banci (da ne kažemo sebi). Kad se ta politika, međutim, malo bolje pogleda, vidi se da ona nije bila ni tako hrabra, a pogotovo da nije bila dobra za ionako slabo stojeću privredu.

Najpre, ako je inflacija već bila tako niska (što je, da ne bude zabune, svakako za pohvalu) postavlja se pitanje zašto je tzv. referentna kamatna stopa centralne banke bila tako visoka. Da podsetimo, inflacija je u novembru bila 1,6 odsto, a kamatna stopa NBS šest puta veća – 10 odsto, da bi pre neki dan bila spuštena za skromnih 0,5 odsto.

Kamatna stopa Evropske centralne banke je 0,5 odsto. Pošto Srbija nije Evropska unija, logično je da se na tu „evropsku kamatnu stopu“ doda tzv. „premija na rizik“ koja u našem slučaju iznosi oko četiri odsto. Dakle, kamatna stopa Narodne banke Srbije ne bi trebalo da bude veća od oko pet odsto. A ona je, kao što vidimo, (gotovo) dvostruko veća.

Visoka kamatna stopa jednako restriktivna monetarna politika. Drugim rečima – manje novca (kredita) za privredu (jer se i bankama više isplati da pozajmljuju novac državi, što je i NBS) uprkos činjenici da se ona guši u besparici.

Ovo pokazuje da je NBS imala jedan još važniji cilj od niske inflacije. To je stabilnost kursa. U stvari, uspešnost centralne banke se u Srbiji odavno meri, ne visinom inflacije (što je po definici njen primarni posao), nego stabilnošću kursa. A to je u interesu dužnika. Pre svega države. Sa višim kursom, ona bi mnogo teže otplaćivala strane dugove.

Sve u svemu, politika Narodne banke Srbije u 2013. godini nije bila ni malo hrabra. Pre bi se moglo reći da je bila ziheraška. I na korist države kao najvećeg dužnika.

Pomogla je, verovatno, odlažući njihovu propast, nekim prezaduženim preduzećima, ali je još više odmogla onim zdravim, sa dobrim izvoznim programima, povećavajući im troškove (poskupljući kredite) i smanjujući prihode (obarajući vrednost evra). Politika Narodne banke Srbije, dakle, može da bude mnogo bolja.

autor: Mijat Lakićević izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 26.12.2013, 14:30h BMV

    Upotpunosti se slazem sa Vama g. Lakicevicu,izuzimajuci [siguran sam da je omaska ]komparaciju izmedju MESECNE INFLACIJE I REFERENTNE KAMATNE STOPE NBS KOJA SE ISKAZUJE NA GODISNJEM NIVOU.

Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje

    Čadež je nedavno rekao: “Tu smo – gde smo i moramo da radimo zajedno, privrede su nam povezane više nego što ljudi znaju, što mogu i da pretpostave i što političari ne razumeju.” Ne znam zašto se u poslednjim spekulacijama o budućem premijeru Srbije Čadež više ne spominje, ali sada mogu da pretpostavim zašto je tako.

  • Dimitrije Boarov: Spora gradnja brze pruge Dimitrije Boarov: Spora gradnja brze pruge

    Da je u Kini brza pruga između Pekinga i Šangaja građena brzinom koja se ostvaruje između Pazove i Tošinog bunara, tih oko 1.300 kilometara gradilo bi se 150 godina, a izgrađena je za oko 4-5 godina.

  • Vladimir Gligorov: Plate Vladimir Gligorov: Plate

    Udvostručiti plate u evrima za, recimo, pet godina veoma je teško ostvarljivo.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Hrvatska Vladimir Gligorov: Srbija i Hrvatska

    U poslednjih desetak godina stvarni proizvod Hrvatske trajno je veći od srpskog i razlika se ne smanjuje, a po stanovniku se nominalno povećava.

  • Momčilo Pantelić: Red nereda Momčilo Pantelić: Red nereda

    “Ne mogu da dišem” nije samo preklinjanje teško obolelih nego i – povodom policijskog davljenja uhapšenog u Mineapolisu – poklič sve većeg broja ljudi koje sistemi guše nepravdom i ostalim nepočinstvima.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side