Mijat Lakićević: Narodna banka Srbije ruši privredu Srbije
26.12.2013 Beograd

Mijat Lakićević: Narodna banka Srbije ruši privredu Srbije

Mijat Lakićević: Narodna banka Srbije ruši privredu Srbije
Narodna banka možda ne treba da bude majka, ali sigurno ne treba da bude maćeha privrede Srbije.

"Sreća prati hrabre“. Tako je guverner NBS Jorgovanka Tabaković odgovorila na pitanje da li u stagnaciji cena hrane leži glavni uzrok niske inflacije u ovoj godini.

Uopšte, iako je priznala da su neki spoljni faktori – pored cena hrane i niska tražnja, tj. pad potrošnje itd. – pomogli da inflacija ove godine bude „najniža u poslednjih 40 godina“, guverner je ipak najveće zasluge za to pripisala samoj centralnoj banci (da ne kažemo sebi). Kad se ta politika, međutim, malo bolje pogleda, vidi se da ona nije bila ni tako hrabra, a pogotovo da nije bila dobra za ionako slabo stojeću privredu.

Najpre, ako je inflacija već bila tako niska (što je, da ne bude zabune, svakako za pohvalu) postavlja se pitanje zašto je tzv. referentna kamatna stopa centralne banke bila tako visoka. Da podsetimo, inflacija je u novembru bila 1,6 odsto, a kamatna stopa NBS šest puta veća – 10 odsto, da bi pre neki dan bila spuštena za skromnih 0,5 odsto.

Kamatna stopa Evropske centralne banke je 0,5 odsto. Pošto Srbija nije Evropska unija, logično je da se na tu „evropsku kamatnu stopu“ doda tzv. „premija na rizik“ koja u našem slučaju iznosi oko četiri odsto. Dakle, kamatna stopa Narodne banke Srbije ne bi trebalo da bude veća od oko pet odsto. A ona je, kao što vidimo, (gotovo) dvostruko veća.

Visoka kamatna stopa jednako restriktivna monetarna politika. Drugim rečima – manje novca (kredita) za privredu (jer se i bankama više isplati da pozajmljuju novac državi, što je i NBS) uprkos činjenici da se ona guši u besparici.

Ovo pokazuje da je NBS imala jedan još važniji cilj od niske inflacije. To je stabilnost kursa. U stvari, uspešnost centralne banke se u Srbiji odavno meri, ne visinom inflacije (što je po definici njen primarni posao), nego stabilnošću kursa. A to je u interesu dužnika. Pre svega države. Sa višim kursom, ona bi mnogo teže otplaćivala strane dugove.

Sve u svemu, politika Narodne banke Srbije u 2013. godini nije bila ni malo hrabra. Pre bi se moglo reći da je bila ziheraška. I na korist države kao najvećeg dužnika.

Pomogla je, verovatno, odlažući njihovu propast, nekim prezaduženim preduzećima, ali je još više odmogla onim zdravim, sa dobrim izvoznim programima, povećavajući im troškove (poskupljući kredite) i smanjujući prihode (obarajući vrednost evra). Politika Narodne banke Srbije, dakle, može da bude mnogo bolja.

autor: Mijat Lakićević izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 26.12.2013, 13:30h BMV

    Upotpunosti se slazem sa Vama g. Lakicevicu,izuzimajuci [siguran sam da je omaska ]komparaciju izmedju MESECNE INFLACIJE I REFERENTNE KAMATNE STOPE NBS KOJA SE ISKAZUJE NA GODISNJEM NIVOU.

Pročitajte i...
  • Jelka Jovanović: Ko menja predsednika? Jelka Jovanović: Ko menja predsednika?

    Pitanje iz naslova zvuči besmisleno, posebno onima koji se rukovode mišlju “Vučić nezamenjivi”, ali je logično.

  • Mijat Lakićević: Avioni, milioni Mijat Lakićević: Avioni, milioni

    Para ima, ima li pameti? Tako je glasio naslov teksta od pre nekoliko brojeva (NM 481) nakon što je Aleksandar Vučić izjavio kako država nema “ćup s parama” i “ne može da obezbedi još novca za pomoć privredi”.

  • Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada

    Čini se da Vučić najviše zazire od “razdvajanja gaća” od naslednika Miloševićeve ideologije i politike, okupljenih oko Ivice Dačića.

  • Jelka Jovanović: Oluja u srcima Jelka Jovanović: Oluja u srcima

    Milošević u Kninu posle četvrt veka od krvavog progona srpskog naroda iz Krajine!

  • Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici

    Zemlja propada otkad su ljudi koji su na vlasti u Srbiji počeli da je oslobađaju od Jugoslavije, a oni idu iz političkog uspeha u uspeh. Evo sada epidemije i njene zloupotrebe, a vlasti nikada više. Kako? Tako što će se građani pretvoriti u navijače

  • Vladimir Gligorov: Sada Belorusija Vladimir Gligorov: Sada Belorusija

    Lukašenko će najverovatnije biti prepušten sudbini. O čemu bi valjalo da razmišljaju ruski klijenti na Balkanu.

  • Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta

    “Paradoksalno je da je demokratizacija društva dovela do smanjenja poverenja u demokratske institucije”, jedna je od uvodnih rečenica Ivana Krastava u knjizi “S verom u nepoverenje”, koja je štampana 2013. Izdvojiću samo još dve rečenice iz tog uvoda “da građansko nepoverenje kada prekorači određeni prag slabi poziciju građana” i citata Semjuela Džonsa: “Bolje je nekada biti prevaren nego uopšte ne verovati”.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side