05.09.2018 Beograd

Mijat Lakićević: Na granici

Mijat Lakićević: Na granici
Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

Pre petnaestak dana, naime, AV-u bliski mediji javili su da 11. novembra na proslavu Dana primirja u Prvom svetskom ratu predsednik Rusije Vladimir Putin stiže u Beograd, gde će prisustvovati velikoj vojnoj paradi sa čak sto tenkova i još neutvrđenim brojem aviona i helikoptera. A onda je, iz istih izvora, da ne kažemo kuhinje, stigla vest da će istog dana, 11. novembra, Aleksandar Vučić prisustvovati proslavi istog praznika u Parizu, kojom prilikom će razgovarati sa Trampom, Makronom i Merkelovom. A da, o čemu nego o Kosovu. Šef naše države se, dakle, nalazi pred najvećim izazovom u karijeri jer treba da u isto vreme bude na dva mesta. Sad se tek vidi kakve nadljudske sposobnosti zahteva politika sedenja na dve stolice.

U odnosu na to, njegova ovonedeljna, tj. u nedelju održana turneja po “južnim srpskim zemljama” bila je prava “šala-zabava”, što bi rekli mladi. To što se sreo sa predsednikom Vlade Makedonije Zoranom Zaevim, obišao “Grdelički zid plača”, te se na kraju ukazao i u “vlaškom međugorju”, tj. u planinama stešnjenom Majdanpeku (doduše, samo glasom, ne i stasom) za Vučića je bio samo jedan sasvim običan dan.

Šalu na stranu, susret dva lidera zapadnog Balkana – jednog bivšeg i drugog budućeg – i to, simbolično, na “ničijoj zemlji” između dveju država (mada u neobičnom formatu – predsednik vs. premijer) događaj je za svaku pohvalu. Naročito posle onog ratobornog povlačenja ambasadora iz Skoplja pre godinu dana ili nakon činjenice da zvanična Srbija (uzgred, kao ni opozicija) nije Zaevu čestitala na istorijskom sporazumu sa Grčkom pre dva meseca. Posebno je, naravno, super njihov dogovor da se uvede “one stop shop” granični prelaz. To je dobrosusedska, odgovorna politika. Za razliku od one prema Crnoj Gori, kojoj zbog izvesne Sare Vidak samo što nije objavljen rat.

Sasvim, opet, suprotno lice od ovog prema Podgorici, pokazao je Vučić u Grdelici. Tu je, na Koridoru 10, u stilu “puj pike ne važi” i “mir, mir, mir – niko nije kriv”, oslobodio odgovornosti sve one koji su nestručnim radom dozvolili da se isti objekat, tj. zid, tri puta sruši, pa sad mora da se (g)radi i četvrti put. Naravno, nikakav “lov na veštice” nije potreban, ali bez odgovornosti nema uređenog društva. Ni države. U stvari, abolirao je Vučić pre svega svog čoveka Zorana Vazduplohova Babića, člana predsedništva SNS-a i direktora javnog preduzeća “Koridori”, koji je, tu je “Mrka” u pravu, najodgovorniji za to što se desilo. A način na koji je građevinski problem “rešen” neodoljivo podseća na izgradnju pruge Moskva – Vladivostok. Dok su se inženjeri raspravljali oko trase, Staljin uzeo lenjir i povukao liniju. Tako i bi.

Ovih nekoliko najnovijih primera pokazuju kakva je danas zemlja Srbija. Zemlja koja ne zna “kud udara”, hoće li na istok ili na zapad, koja nema ni strategije ni taktike, ni pravila ni politike. Koja je provizorijum i improvizacija. Ako ne računamo silu. Jedino je sila stalna i organizovana. Usmerena na održavanje vlasti, sa jedne, i eksploataciju nacionalnih materijalnih resursa, sa druge strane.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 6.09.2018, 17:24h pera pisar

    on nije nadčove on je KING KONG...

Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: O malinama i ruži Mijat Lakićević: O malinama i ruži

    Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

  • Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

    Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

  • Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik

    “Vanredno ugrožavate istraživačko novinarstvo i slobodu izražavanja. Ma kakvi, najzad je dolijao kradljivac državnih tajni.” “Neće biti da je tako, onaj ko je otkrio tuđa nepočinstva ne može biti proganjan.” “Pravdajte ga koliko hoćete, ali veliki remetilac internacionalnih odnosa konačno je dopao u ruke nacionalnih pravdi.”

  • Dimitrije Boarov: Pitanje identiteta i prosperiteta Dimitrije Boarov: Pitanje identiteta i prosperiteta

    Ovih dana, kada se u Beogradu zakuvava politička kriza zbog sve zapaljivijeg “sukoba na desnici”, pre svega oko Kosovskog pitanja i srpstva u celini, deluju nekako nestvarno reči osnivača Svetskog ekonomskog foruma u švajcarskom Davosu Klausa Švaba o “lažnoj dihotomiji” između nacionalnog i globalnog identiteta. Švab tu dihotomiju odbacuje rečima da je “potrebno da prihvatimo individualne, patriotske i globalističke identitete jer svi oni postoje u svakom od nas”.

  • Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare

    Nekoliko srpskih novina prenelo je pre neki dan agencijsku vest da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zatvorilo “nelegalno mesto za pretovar šljunka i peska kod Apatina”.

  • Nadežda Gaće: Autogolovi Nadežda Gaće: Autogolovi

    Ne razumem se u fudbal, ali znam da je glavno dati bar gol više. Naša politička scena mi liči na fudbal u kojem niko ne mrda ispred svoga gola, nikako se ne meša s protivnikom – a rezultat se svodi na prebrojavanje autogolova.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side