11.07.2018 Beograd

Mijat Lakićević: Može li Francuska opet da bude Francuska

Mijat Lakićević: Može li Francuska opet da bude Francuska
Ali za to je potrebno, kao što stoji u naslovu ovog teksta, da Francuska ponovo bude Francuska; zemlja sa vizijom i misijom.

Francuska revolucija je verovatno najznačajniji događaj u celokupnoj političkoj istoriji čovečanstva. Engleska (1688) i Američka revolucija (1774) imale su, u stvari, bolji neposredni rezultat, ali je ona, iako se ubrzo degenerisala i skončala u teroru, ipak (p)ostala simbol ljudske borbe za slobodu. Njen poklič: “Sloboda, jednakost, bratstvo” imao je i ima planetarni odjek kao nijedan pre ni posle njega. To je bila vizija novog, boljeg sveta.

Danas, kada se Francuska priprema da proslavi svoj nacionalni, ali i praznik celog sveta 14. jul, na dan kada je 1789. srušena tamnica Bastilja – nije slučajno što je danas na tom mestu istoimeni trg kao simbol slobode – postavlja se pitanje može li zemlja Voltera i Monteskjea (da ne nabrajamo njene druge sjajne umove) da se vrati svojim duhovnim korenima. Konkretno – može li predsednik Emanuel Makron da unese vizionarstvo Francuske revolucije u današnju Evropu. Tačnije – u Evropsku uniju.

Ideja Evropske unije zapravo je jedan vid ideje Francuske revolucije. Evropska unija je nastala na tragu Francuske revolucije.

Nije tajna, Evropska unija je danas u krizi. U stvari, EU je oduvek u krizi, mada se čini da je ova najozbiljnija. Zbog toga je nekako i zaokupljena sama sobom, zatvorila se u pokušaju da se odbrani od neprijatelja spolja. A trenutno na njene bedeme (na kojima su, uzgred, jer to je evropska ideja, spušteni mostovi) jurišaju tri vojske, svaka na svoj način i svojim oružjima – Rusija, Amerika i Kina.

U toj situaciji izlazak Evrope izvan svojih bedema zaista se čini u najmanju ruku neopreznim i neodgovornim. Drugim rečima, “pitanje proširenja” je deplasirano. Ali tako je samo na prvi, kratkovidi pogled.

Naravno, jasno je da zemlje Zapadnog Balkana koje čekaju pred vratima trenutno nisu ispunile stroge kriterijume za članstvo u Evropskoj uniji i da evropske vođe imaju pravo da na tome insistiraju, kao i da kandidati moraju da nastave da popravljaju svoje performanse. Ali, u vezi s tim nije zgoreg uzeti u obzir nekoliko stvari. Najpre, te kriterijume nisu baš sto odsto ispunjavale ni neke druge zemlje, Bugarska i Rumunija, recimo, pa su ipak primljene. Jesu li te zemlje vinovnici problema koji Uniju danas najviše muče? Nisu. To su, naprotiv, oni “odlikaši”. Sa druge strane, da li je za te zemlje bilo dobro što su, iako nespremne, primljene? Nesumnjivo. Da nisu, danas bi one bile na znatno nižem stepenu ekonomskog i kulturnog razvoja. A politički bi verovatno bile u Putinovoj Evroazijskoj uniji.

Sa druge strane, pojedine zemlje koje su svojevremeno dostigle tražene standarde, Poljska, Mađarska i Hrvatska, primera radi, u pogledu poštovanja ljudskih prava i sloboda pale su ispod prihvatljivog nivoa.

Kada je pak reč o zemljama kandidatima, zatvaranje vrata Evropske unije pogodilo bi najviše obične ljude. Vučić bi se, uzmimo za primer Srbiju, već nekako snašao. I ojačalo bi nacionaliste i populiste, tj. najžešće protivnike EU.

Nasuprot možda i uvreženom mišljenju, to Evropskoj uniji ne bi donelo mir. Ostavljanjem Zapadnog Balkana pred svojim vratima, EU bi taj prostor prepustila silama – pomenutim trima možemo dodati i Tursku – koje će ga praktično rastrgnuti.

Takav Zapadni Balkan će Evropi doneti samo još veće probleme – ekonomska i socijalna beda, kriminal itd. Biće to pravo bure baruta na evropskim vratima.

Sve u svemu, u najboljem interesu same Unije je da Balkan uzme pod svoje okrilje. Što pre to bolje. Red je da Francuska u ovom času od Nemačke, koja je već malo posustala, preuzme štafetu i povede Evropu. Ali za to je potrebno, kao što stoji u naslovu ovog teksta, da Francuska ponovo bude Francuska; zemlja sa vizijom i misijom.

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 23.07.2018, 18:20h milivoje

    od rusenja bastilje i mudrih francuza nikakav napredak ne bi imala francuska da nije krenula u planetarna razbojnistva na svim kontinentima. kako su se proveli narodi severne afike, indokine i mnogih zemalja gde je stigla francuska cizma, znaju oni! i od tog lopovluka ojacala je francuska i postala postovana a ne zbog monteskijea i voltera. to je ''slucaj'' i sa uk i sa belgijom i spanijom i portugalijom i italijanima. srz eu!na tudjoj muci i u krvi su stekli imetak. to nije za postovanje. naprotiv!

Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast

    Da bi to bilo moguće, potreban je značajan rast produktivnosti. Ovde je potrebno razdvojiti dve stvari. Jedno je rast po stanovniku, koji može da se ubrzava kako se smanjuje stanovništvo. Čak i ako se ukupna proizvodnja zapravo ne povećava. To je druga stvar, rast ukupne proizvodnje uz smanjenje broja stanovnika. To bi zahtevalo da se s manjim brojem stanovnika postigne veća ukupna proizvodna, što će reći da se povećava produktivnost rada.

  • Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model

    Vidim da se rasprava oko najavljenog povećanja plata u javnom sektoru za osam do 15 odsto u idućoj godini počela “produbljavati” iako je većini običnih posmatrača prilično jasno da je reč o predizbornom poklonu vlasti svojoj biračkoj bazi, pretežno povezanoj sa državnom službom.

  • Mijat Lakićević: Evropo, sikter Mijat Lakićević: Evropo, sikter

    Tanja Miščević, šefica pregovaračkog tima Srbije sa Evropskom unijom, napušta položaj. Formalno, reč je o ostavci, u suštini – dobila je otkaz.

  • Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj

    Kada bi ga sam pravio, Vučić sebi ne bi mogao da smisli boljeg neprijatelja od Vuka Jeremića. To je za njega prosto idealan protivnik.

  • Dimitrije Boarov: Ex-Yu investicije Dimitrije Boarov: Ex-Yu investicije

    Protekle sedmice je i u Hrvatskoj i u Srbiji veliki publicitet dobila akcija kiparskog biznismena Nebojše Šaranovića, vlasnika tamošnje kompanije Kappa star limited, na Zagrebačkoj berzi, gde je on, preko Rajfajzen banke iz Beča, dokupio nekoliko procenata akcija poznatog hrvatskog proizvođača bajadera i slatkiša Kraš i tako preskočio pet odsto vlasništva nad akcijama ove kompanije, što ga je obavezalo da to i javno obelodani.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side