Mijat Lakićević: Memorandum dum-dum
21.09.2016 Beograd

Mijat Lakićević: Memorandum dum-dum

Mijat Lakićević: Memorandum dum-dum
Ovih dana mnogo se govori o znanju. U dvostrukom smislu: o njegovom sticanju, sa jedne, i o korišćenju, upotrebi znanja, sa druge strane.

Prvo predstavlja rasprava o promenama u obrazovnom sistemu (koje imaju dublju, ako hoćete i filozofsku dimenziju); primer za drugo je Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti. O prvom smo pisali (vidi: “Roditeljski ustanak”, NM br. 281) sada će biti reči o ovom drugom. Mali “jubilej”, 30 godina od nastanka Memoranduma, bio je zgodan povod da se napravi osvrt na taj dokument, da se ponovo osvetli njegova uloga i sagledaju njegove posledice.

Nema sumnje, najpre, da je Memorandum otkako je pušten u javnost presudno uticao na politiku Srbije: i kao analiza stanja, i kao vizija, tj. formulacija nacionalnog cilja, i kao izbor sredstava za realizaciju tog cilja. Bio je to politički program par ekselans, koji je srpska elita, okupljena u najvišoj naučnoj i kulturnoj instituciji, ponudila svom narodu, tačnije pre svega svojoj političkoj eliti. I jedni i drugi su tu ponudu prosto progutali.

Nema sumnje, takođe, da se decenija borbe za ostvarenje tog cilja završila nacionalnim krahom. Srbija je 20. vek završila kao poražena i ponižena zemlja.

Zanimljivo je, međutim, da taj poraz uopšte nije dodirnuo, ni dirnuo, elitu koja je taj program sastavila, zagovarala i sprovodila. Iz tih strašnih poraza, iz tog nacionalnog sunovrata, ona je izašla još uglednija, još bogatija, još moćnija.

I umesto da izvrše kolektivni harakiri, simbolički naravno, tj. da kleknu pred Spomenikom neznanom junaku, recimo, i kažu srpskom narodu: srpski narode, izvini; i izvinite svi vi koji živite i živeli ste i živećete u Srbiji – jer ta izgubljena decenija, koja je Srbiju vratila za 50, ako ne i za svih 100 godina unazad (relativno, ako ne apsolutno) nikada neće moći da bude nadoknađena – oni pričaju prazne priče. Te čiji li je memorandum, te kako im je bilo teško da istrpe velike pritiske kad je objavljen, te šta su oni u stvari hteli... Niko da progovori o sadržini tog političkog programa, koje su njegove glavne ideje, za šta se zalaže.

A suština tog programa je da on nije razumeo ni Jugoslaviju, ni savremeni svet; svuda je video neprijatelje, u svemu opasnost, u prvim susedima naročito. Njegov duh je bio arhaičan. To je bio koncept zatvorenog društva, izolacionistički program koji je Srbiju ubrzo i doveo u izolaciju. O tome najbolje svedoči činjenica da je jedini saveznik Srbije u to vreme bila Kuba, zemlja pritisnuta poluvekovnim diktatorskim režimom familije Kastro. I Kina kojom je, takođe siledžijski, protivno svim principima slobode i pravde decenijama vladala komunistička oligarhija.

Ključno: taj dokument je u suštini odbacivao zapadnu civilizaciju, tj. sistem vrednosti na kojima su utemeljene Evropa i Severna Amerika.

Kao što dinamitom možete da srušite brdo i napravite branu, tako možete i da srušite branu i napravite poplavu. Slično je i sa znanjem. Postoje dve vrste znanja: znanje za imanje i znanje za razaranje. Memorandum SANU je produkt ovog drugog.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje

    Čadež je nedavno rekao: “Tu smo – gde smo i moramo da radimo zajedno, privrede su nam povezane više nego što ljudi znaju, što mogu i da pretpostave i što političari ne razumeju.” Ne znam zašto se u poslednjim spekulacijama o budućem premijeru Srbije Čadež više ne spominje, ali sada mogu da pretpostavim zašto je tako.

  • Vladimir Gligorov: Plate Vladimir Gligorov: Plate

    Udvostručiti plate u evrima za, recimo, pet godina veoma je teško ostvarljivo.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Hrvatska Vladimir Gligorov: Srbija i Hrvatska

    U poslednjih desetak godina stvarni proizvod Hrvatske trajno je veći od srpskog i razlika se ne smanjuje, a po stanovniku se nominalno povećava.

  • Momčilo Pantelić: Red nereda Momčilo Pantelić: Red nereda

    “Ne mogu da dišem” nije samo preklinjanje teško obolelih nego i – povodom policijskog davljenja uhapšenog u Mineapolisu – poklič sve većeg broja ljudi koje sistemi guše nepravdom i ostalim nepočinstvima.

  • Dimitrije Boarov: Posle izbora Dimitrije Boarov: Posle izbora

    Ima mišljenja da predstojeći izbori ništa neće promeniti i da su oni samo predigra za predsedničke izbore u Srbiji za dve godine. To bi značilo da niko i ne razmišlja da rešava probleme države posle parlamentarnih i lokalnih izbora nego se uvek razmišlja samo o očuvanju vlasti odavde do večnosti. To će jednog trenutka dosaditi i građanima Srbije.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side