Mijat Lakićević: Memorandum dum-dum
21.09.2016 Beograd

Mijat Lakićević: Memorandum dum-dum

Mijat Lakićević: Memorandum dum-dum
Ovih dana mnogo se govori o znanju. U dvostrukom smislu: o njegovom sticanju, sa jedne, i o korišćenju, upotrebi znanja, sa druge strane.

Prvo predstavlja rasprava o promenama u obrazovnom sistemu (koje imaju dublju, ako hoćete i filozofsku dimenziju); primer za drugo je Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti. O prvom smo pisali (vidi: “Roditeljski ustanak”, NM br. 281) sada će biti reči o ovom drugom. Mali “jubilej”, 30 godina od nastanka Memoranduma, bio je zgodan povod da se napravi osvrt na taj dokument, da se ponovo osvetli njegova uloga i sagledaju njegove posledice.

Nema sumnje, najpre, da je Memorandum otkako je pušten u javnost presudno uticao na politiku Srbije: i kao analiza stanja, i kao vizija, tj. formulacija nacionalnog cilja, i kao izbor sredstava za realizaciju tog cilja. Bio je to politički program par ekselans, koji je srpska elita, okupljena u najvišoj naučnoj i kulturnoj instituciji, ponudila svom narodu, tačnije pre svega svojoj političkoj eliti. I jedni i drugi su tu ponudu prosto progutali.

Nema sumnje, takođe, da se decenija borbe za ostvarenje tog cilja završila nacionalnim krahom. Srbija je 20. vek završila kao poražena i ponižena zemlja.

Zanimljivo je, međutim, da taj poraz uopšte nije dodirnuo, ni dirnuo, elitu koja je taj program sastavila, zagovarala i sprovodila. Iz tih strašnih poraza, iz tog nacionalnog sunovrata, ona je izašla još uglednija, još bogatija, još moćnija.

I umesto da izvrše kolektivni harakiri, simbolički naravno, tj. da kleknu pred Spomenikom neznanom junaku, recimo, i kažu srpskom narodu: srpski narode, izvini; i izvinite svi vi koji živite i živeli ste i živećete u Srbiji – jer ta izgubljena decenija, koja je Srbiju vratila za 50, ako ne i za svih 100 godina unazad (relativno, ako ne apsolutno) nikada neće moći da bude nadoknađena – oni pričaju prazne priče. Te čiji li je memorandum, te kako im je bilo teško da istrpe velike pritiske kad je objavljen, te šta su oni u stvari hteli... Niko da progovori o sadržini tog političkog programa, koje su njegove glavne ideje, za šta se zalaže.

A suština tog programa je da on nije razumeo ni Jugoslaviju, ni savremeni svet; svuda je video neprijatelje, u svemu opasnost, u prvim susedima naročito. Njegov duh je bio arhaičan. To je bio koncept zatvorenog društva, izolacionistički program koji je Srbiju ubrzo i doveo u izolaciju. O tome najbolje svedoči činjenica da je jedini saveznik Srbije u to vreme bila Kuba, zemlja pritisnuta poluvekovnim diktatorskim režimom familije Kastro. I Kina kojom je, takođe siledžijski, protivno svim principima slobode i pravde decenijama vladala komunistička oligarhija.

Ključno: taj dokument je u suštini odbacivao zapadnu civilizaciju, tj. sistem vrednosti na kojima su utemeljene Evropa i Severna Amerika.

Kao što dinamitom možete da srušite brdo i napravite branu, tako možete i da srušite branu i napravite poplavu. Slično je i sa znanjem. Postoje dve vrste znanja: znanje za imanje i znanje za razaranje. Memorandum SANU je produkt ovog drugog.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje

    Ovo što sada gledamo pokazuje da se Aleksandar Vučić trudi da prikaže da se kod Donalda Trampa zapravo ništa bitno nije dogodilo, što je u suprotnosti s navodno “istorijskim karakterom” dogovora sa SAD, kako je to “pismo o namerama”, koje je sa SAD pompezno potpisano, kvalifikovala sama provladina štampa.

  • Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori

    Srpska privredna politika sve se više oslanja na državna ulaganja i potrošnju, što je verovatno suprotno od pravca kojim bi trebalo da ide.

  • Dimitrije Boarov: Mladi lideri Dimitrije Boarov: Mladi lideri

    Među mladim ljudima ima rođenih lidera i vrednica, ali se ovo društvo u promovisanju ličnosti ne vodi fundamentalnim već uglavnom političkim kriterijumima.

  • Nadežda Gaće: 30. avgust Nadežda Gaće: 30. avgust

    Tridesetog avgusta 1963. Hruščov i Kenedi su uspostavili “crveni telefon” u strahu od nuklearnog rata, i time započeli eru, doduše neiskrene, međusobne saradnje dva suštinski suprotna koncepta upravljanja supersilama, koji su se jasno odslikali i na globalna kretanja.

  • Momčilo Pantelić: Porodična politika Momčilo Pantelić: Porodična politika

    Distancirajte se! Ova antipandemijska zapovest mnoge od nas primorala je na svakojaka odricanja, ali retko koga toliko da se odrekne radnog mesta i raskine poslovnu vezu uprkos nepomućenom, čak maksimalizovanom uzajamnom poverenju.

  • Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto

    Srbija je, boreći se da reši pitanje krupnih državnih firmi, preko “strateškog političkog partnerstva” uspela da privuče strane investitore, ali se tako uplela u složenu matricu geopolitičkih odnosa, zbog čega je sada u poziciji da bilo kakve promene srpske spoljne politike mogu imati veoma visoku ekonomsku cenu.

  • Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu

    Kad bi se sa stihom Branka Miljkovića “ubi me prejaka reč” bar donekle poistovetili i političari, mnogi među njima već ne bi bili među nama. U ovdašnjoj verbalnoj tiraniji, uglavnom odozgo nadole, ispraćaja na onaj svet bilo bi napretek, a ovih dana, začudo, i u savremenoj, a sve više “balkanizovanoj” Americi.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side