08.11.2017 Beograd

Mijat Lakićević: Market

Mijat Lakićević: Market
Izdavači protiv pretvaranja Sajma knjiga u hipermarket. Tako glasi naslov u prošlonedeljnom Danasu, ako to nije contradictio in adjecto.

Reč je o tome, ako neko slučajno nije upućen, da je grupa izdavača okupljanih u Udruženju profesionalnih izdavača Srbije (UPIS) nakon upravo završenog Sajma knjiga izdala saopštenje u kojem, u najkraćem, organizatore optužuje da su ovu “značajnu kulturnu manifestaciju” pretvorili “u hipermarket sa rđavom estetikom”. Sad, neko naivan bi (se) mogao zapitati da li “Upisnicima” smeta hipermarket sam po sebi ili samo njegova “rđava estetika”, ili se pak radi o rđavom stilu autora saopštenja, ali nije ni važno. U stvari, jasno je da je ovde (hiper)market uzet kao simbol grozote koju ni najbolji estetski hirurg ne bi mogao da ulepša.

A sajam – to je sinonim za vašar, a vašar za trg, trgovište, tržnicu, pjacu i pijacu, da ne ređamo dalje. Dakle, po “difoltu”, što bi rekli mladi, to je mesto gde se sreću proizvođači i potrošači, gde se dolazi da se napravi posao, bilo da je robno-novčane ili neke druge prirode.

Pre tri godine na Sajmu je organizovana tribina “Knjiga i tržište”. I tom prilikom tržište je manje-više okrivljeno za sve probleme proizvođača knjiga. Dakle, to što se desilo ovih dana nije ništa novo. Niti je specifično za izdavače. To je deo šire intelektualne klime u Srbiji. Gde je među inteligencijom antitržišna orijentacija postala neka vrsta statusne obaveze. Leva u tržištu vidi “zaveru” kapitala, a desna “zaveru” Zapada. Ove druge sada valja ostaviti po strani jer su prvi zahvaljujući stogodišnjici Oktobarske revolucije (nekad se govorilo: Velike Oktobarske revolucije) dobili više prilike da se istaknu. Dakle, jedna od prvih mera koju su boljševici po dolasku na vlast doneli bila je – ukidanje tržišta. Što je dovelo do privrednog kolapsa, pa je Lenjin kroz tzv. NEP, tj. novu ekonomsku politiku, morao da bar neke elemente tržišta “reinstalira”. Koji su nakon dolaska Staljina ponovo potpuno ukinuti. Industrijalizacija i napredak u pojedinim (uglavnom za vojsku vezanim) oblastima – na šta se danas u prilog Revoluciji ukazuje – bili su praćeni ogromnom redistribucijom resursa i plaćeni nezamislivim žrtvama. Prema ruskim autorima, represija (kolektivizacija, glad, čistke, gulazi) odnela je dvostruko više života nego Drugi svetski rat. Dakle, oko 40-45 miliona.

Ali, bilo bi pogrešno Staljinom objašnjavati staljinizam. Obrnuto: staljinizam je stvorio Staljina. Što najbolje potvrđuje činjenica da je taj sistem nastavio da funkcioniše još gotovo pune četiri decenije nakon Staljinove smrti. Dok Gorbačov nije odlučio da ga razmontira jer nije bio sposoban da se reformiše. Za razliku od tržišnog društva, tj. kapitalizma, koje ide iz krize u krizu i sve je življe.

Problem sa beogradskim Sajmom knjiga, da se vratim na početak ove priče, nije u tome što je pretvoren u hipermarket nego što nije pretvoren u hipermarket. Pa više liči na neku prodavnicu kolonijalne robe. Frankfurtski sajam knjiga, najveći na svetu, mnogo je komercijalniji od beogradskog. Tu su, uz izdavače, pisce i čitaoce, pod jednu šatru skupljeni svi koji imaju bilo kakve veze s knjigama: trgovci, bibliotekari, štampari, vlasnici autorskih prava, pružaoci raznih vrsta usluga vezanih za izdavaštvo itd. Jednom rečju – veletržnica. Ili – megamarket.

Dakle, u tom pravcu treba menjati pravila, bolje reći filozofiju beogradskog Sajma knjiga. Ne zatvaranje i ograničavanje nego obrnuto – globalizacija i liberalizacija.

Da to kažem i ovako: tu novu filozofiju ne sme da odlikuje “bekstvo od tržišta”. Jer, bekstvo od tržišta je bekstvo od slobode.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nenad Živković: O nelagodi u kulturi Nenad Živković: O nelagodi u kulturi

    Srbija je na svom putu u slavu, večnost i Evropsku uniju zaglavljena ne samo u političkom i emotivnom glibu nerešenog statusa svoje kolevke već i u patetičnim izlučevinama droba severno od svog srca – šta je kome bliže, predmet ili organ; ona je još više, čini se beznadežno, potonula u sopstvenu nesposobnost da se suoči s neophodnošću da se menja zaistinski, temeljno i iznutra, kako bi uopšte postojala.

  • Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra" Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra"

    Kao i u samoj Rusiji, tako i u Srbiji stogodišnjica Velike oktobarske revolucije (7. novembra 1917) oficijelno praktično nije ni spomenuta iako je poredak “socijalizma”, zasnovan na tekovinama ovog epohalnog događaja 20. stoleća, i kod nas trajao skoro pola veka.

  • Dimitrije Boarov: Koska je bačena Dimitrije Boarov: Koska je bačena

    Nakon što je šef delegacije MMF-a za Srbiju Džejms Ruf završio svoju “tehničku posetu” Beogradu, Fiskalni savet je izašao u javnost sa svojom analizom fiskalnih kretanja u našoj zemlji ove godine, a tim povodom Pavle Petrović, šef Saveta, izjavio je krajem prošle sedmice da “postoji prostor za povećanje penzija i plata u javnom sektoru u 2018. i to do pet odsto u proseku, što odgovara rastu BDP-a” (Tanjug, 28. septembra).

  • Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici

    Teška optužba? Možda, posebno što nije reč o psihopatama koje zlostavljaju svoju decu na sve zamislive i nezamislive načine.

  • Vladimir Gligorov: Promene Vladimir Gligorov: Promene

    Koliko se privreda promenila u poslednjih nekoliko godina? Odgovor je – ne previše. Ovo se može videti u saopštenju Republičkog zavoda za statistiku o veličini, strukturi i rastu domaćeg proizvoda i dodate vrednosti od 2013. do danas.

  • Nebojša Pešić: Mafija i država Nebojša Pešić: Mafija i država

    Kada je pre godinu dana u sačekuši ubijen Aleksandar Stanković zvani Sale Mutavi, inače vođa navijačke grupe “Janičari”, osuđen za dilovanje droge i nelegalno posedovanje oružja, digao se čitav državni vrh.

  • Vladimir Gligorov: Društvene nauke Vladimir Gligorov: Društvene nauke

    Dugi niz godina sarađivao sam sa Globalnom mrežom za razvoj (Global Development Network), međunarodnom organizacijom koja ima za cilj da poveća ulogu društvenih nauka u zemljama u razvoju.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side Zemunske kapije