16.11.2016 Beograd

Mijat Lakićević: Libero

Mijat Lakićević: Libero
Vesna Rakić Vodinelić je pokazala (Peščanik, 12. 11. 2016) da je odluka Pravnog fakulteta u Novom Sadu da poništi doktorat poznatog advokata Slobodana Beljanskog – pravno besmislena.

Ali, ne treba biti vrhunski pravnik, ne treba, štaviše, pravnik biti uopšte, da bi se videlo da ta odluka nema nikakve veze s pravom. Kad se malo uđe u taj slučaj – da je Beljanski povukao doktorat 1993. godine i da ga je na poziv Fakulteta, nakon 5. oktobra 2000, u skladu s procedurom i pred nadležnom komisijom odbranio – ne zna se da li je to što se sada radi smešnije ili tužnije, ali je jasno da je opasnije nego što na prvi pogled izgleda.

Nije tu, naime, reč o izvlačenju odavno svršenog događaja “iz naftalina”, niti o jednom grotesknom procesno-pravnom isterivanju maka na konac, nego o hajci na čoveka besprekorne lične i profesionalne biografije, ali i, što je važnije, čoveka koji već godinama – hajde da malo ovu sumornu priču razgalimo fudbalskim rečnikom – deluje kao neka vrsta “libera”, to jest predstavlja “prototip” samostalnog, slobodnog i na širokom prostoru aktivnog intelektualca.

Jer, u stvari, isti oni, ne u personalnom nego u ideološkom smislu, razume se, koji su pre dve i kusur decenije Beljanskom onemogućili da doktorira, sad kada su ponovo osvojili političku vlast i društveni uticaj hoće da mu se osvete i oduzmu mu ono što je u međuvremenu stekao. I da ga, onako uzgred, još malo izmaltretiraju i isprljaju. Jadna je i jalova, naravno, ta njihova rabota, ali nisu oni toliko glupi da to i sami ne shvataju. Može se naslutiti, dakle, da nije samo, pa ni pre svega, u dalekoj prošlosti razlog za pokretanje čitave te pravničko-političke mašinerije. Angažman, naime, nevoljnog junaka ove žalosne humoreske bio je više dosledan i uporan nego intenzivan i eksponiran, te se nije činilo da bi on mogao biti shvaćen – čak ni od ove paranoične vlasti – kao neposredna pretnja i neki osobito jak politički protivnik.

Ima, međutim, jedan naoko sitan detalj, novijeg datuma, koji je izgleda poprilično onespokojio aktuelnu vlast. Reč je o nedavno osnovanom Centru za pravosudna istraživanja (CEPRIS), čiji je dr Slobodan Beljanski jedan od utemeljivača i prvi predsednik. Nema po svoj prilici, danas u Srbiji društvene oblasti u kojoj je stanje tako teško kao što je to pravosuđe. Ono je zbilja ozbiljno ugroženo, izloženo teškim pritiscima i velikim je (najvećim!) delom već pokleklo i stavljeno pod kontrolu izvršne vlasti. CEPRIS je pokušaj da se sačuva dostojanstvo i nezavisnost svih činilaca pravosudnog sistema u Srbiji – i tužilaštva, i sudstva, ali i advokature, čiji su ugled i uloga poslednjih godina takođe prilično srozani i kompromitovani. Nezavisno sudstvo, kao treća grana vlasti, poslednja je brana pred uzurpacijom i samovoljom političke kaste.

Sve u svemu, ovde se ne radi o napadu na jednog čoveka – nije to ni prvi ni poslednji napad takve vrste – tačnije ne radi se samo o tome. Ovde se radi o rušenju jednog načela. Načela vladavine prava, bez čijeg ostvarenja nema normalne države, bez kojeg, tačnije, nema države uopšte. Jer, država je stvarno država tek kada (se) vlada po pravilima; kada toga nema, kao sasvim legitimno nameće se pitanje kako se grupa na vlasti može razlikovati od bande razbojnika.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Demokratski i patriotski protesti Vladimir Gligorov: Demokratski i patriotski protesti

    Uzmimo tek završene predsedničke izbore u Srbiji i proteste koji su izbili odmah posle proglašenja rezultata. Poruka protestanata, koliko sam u stanju da razumem, jeste da im je izbor nametnut.

  • Biljana Vankovska: Čekajući Đinđića Biljana Vankovska: Čekajući Đinđića

    Kada sam pomenula da sam pozvana da napišem tekst povodom desetogodišnjice smrti Zorana Đinđića, prijatelji su me zapanjeno pogledali. Usred svega što se trenutno događa u Makedoniji, što se nas tiče ovaj događaj? Kakav je, i da li je uopšte postojao nekakav uticaj ovog harizmatičnog političara na region, i posebno na Makedoniju?

  • Mijat Lakićević: Osveta najboljih đaka Mijat Lakićević: Osveta najboljih đaka

    Za školu se u Srbiji često kaže da predstavlja osvetu loših đaka. Za politiku bi se, međutim, moglo reći da predstavlja osvetu onih najboljih.

  • Momčilo Pantelić: Neugodni uzlet Momčilo Pantelić: Neugodni uzlet

    Balkanu je poskočio rejting. Vanredno ga upisuju u dnevni red velikih međunarodnih skupova i poklanjaju mu upadljiva mesta u moćnoj štampi kojima, obično, ne može ni da primiriše.

  • Nadežda Gaće: Neodoljiva privlačnost Belog Nadežda Gaće: Neodoljiva privlačnost Belog

    Luka Maksimović je osvojio nešto manje glasova na predsedničkim izborima od drugoplasirane stranke na prethodnim parlamentarnim izborima – SPS-a, a daleko više od SRS, DJB, koalicije oko DS, koalicije ČBČ i svih ostalih učesnika tih izbora.

  • Vladimir Gligorov: Alternativne Evrope Vladimir Gligorov: Alternativne Evrope

    Istorijski posmatrano, Evropa bi mogla da bude organizovana na sledeća četiri načina. Jedan jeste neka verzija Evropske unije. Kažem neka verzija jer stepen integrisanosti zavisi od toga kako se obezbeđuju osnovna javna dobra, a tu ima više mogućnosti.

  • Ivan Krastev: Jedinstvo Rusije i Turske u smanjenju uticaja EU Ivan Krastev: Jedinstvo Rusije i Turske u smanjenju uticaja EU

    Danas je veoma verovatno da će Balkan biti mesto na kojem će posthladnoratovski božji zakoni u Evropi biti pred najdramatičnijim izazovom i zato ne treba da bude iznenađenje što je region bio tema prošlonedeljnog samita Evropske unije

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side