18.04.2018 Beograd

Mijat Lakićević: Kolo sreće

Mijat Lakićević: Kolo sreće
Da li će Janković biti Vučiću ono što je Vučić bio Tadiću? Evropska alternativa.

Kada je, naime, Boris Tadić, kao predsednik Srbije, evropske partnere sasvim izmorio svojim igrama oko Kosova, pojavio se Aleksandar Vučić – doduše, tada još tek kao drugi čovek, iza Tomislava Nikolića – i predstavio kao adekvatnija i pouzdana zamena. I obećao je da će uraditi sve ono što nije hteo Tadić (ili nije smeo, vrag bi ga znao – da parafraziramo Peru Zupca iz zaboravljenih “Mostarskih kiša”).

Sada se izgleda dešava nešto slično. Dok Vučićeva zvezda na zapadu polako bledi, takoreći niotkuda pojavio se lider Slobodnih građana i poručio da bi on, da je kojim slučajem na Vučićevom mestu, bio spreman da uradi dve stvari. U stvari, jednu je Vučić već uradio, ali od druge beži kao đavo od krsta. Prva je – potpisivanje Briselskog sporazuma, a druga, u ovom trenutku zapravo ključna – pristanak na ulazak Kosova u međunarodne institucije, uključujući i Ujedinjene nacije, naravno bez njegovog formalnog priznavanja.

Da li će ovaj “salto mortale” Jankoviću produžiti politički život ili će ga definitivno odneti s političke scene, u ovom času nije moguće pouzdano reći. Jer, za divno čudo, reakcija praktično i nema. Doduše, kada je Janković prvi put rekao to što je rekao – valjda za kosovsku televiziju RTK2 – odmah sutradan su ga neki tabloidi optužili za veleizdaju. Ali posle gostovanja na TVN1, gde je Janković dobio priliku da svoje stavove dodatno obrazloži, takvih reakcija nije bilo. To ima rezona. Vučiću se ne isplati da preko svojih medija za izdaju proglašava ono što bi koliko sutra on trebalo da učini. Mada još nije izvesno da li će to i učiniti i kome će se carstvu privoleti.

Zanimljivo je, međutim, da na Jankovićeve reči nije reagovala ni (tzv. demokratska) opozicija. Tadić je, doduše, još ranije rekao da Briselski sporazum “nikada ne bi(h) potpisao”, pa sad i nije morao da se izjašnjava. DS je (kao i obično) zabavljen unutrašnjim problemima, kao i DJB, koji je povrh toga svoj identitet (neočekivano?) pokušavao da gradi na “radikalskoj tvrdoći” prema kosovskom pitanju. Čedomir Jovanović pak verovatno nije znao da li da se žali ili da se hvali što mu opet preuzimaju program. “Najsimptomatičnije” je ipak da nisu reagovali ni Jankovićevi koalicioni partneri Dragan Đilas i Vuk Jeremić. Za ovog drugog to zapravo i nije čudo, naprotiv, on je na suprotnoj “mantri” otpočetka, još dok je bio na vlasti, gradio svoj (gotovo “vulinovski”) politički imidž.

Jankovićev potez, baš zato što je tako upadljivo prećutan, mogao bi da bude od dalekosežnog značaja. Pod uslovom, naravno, da ne ostane glas vapijućeg u (opozicionoj) pustinji.

Kako je pak došlo do ovog “preloma” u Jankovićevoj glavi, to jest do odluke da sav svoj ulog stavi na tu kartu, pitanje je na koje izgleda postoje dva tačna odgovora. S jedne strane, ovaj Jankovićev potez može se tumačiti i kao rukavica bačena Đilasu u borbi za prevlast u njihovom još uvek čardaku na nebu – Savezu za Srbiju. Jer, kao što je poznato iz istorije, ne biva ni “jedna zemlja, a dva gospodara”, a kamoli da su trijumvirati opstajali.

Sa druge strane, nema sumnje da Evropa postaje malo umorna od našeg lidera. Zbog njegovih diktatorskih metoda u Srbiji, zbog sve prisnijih odnosa sa Rusijom i zbog porasta tenzija na Kosovu – zbog ovog poslednjeg najviše, o čemu govori njegova iznenadna poseta Berlinu, pri čemu se u delegaciji, vrlo indikativno, prvi put dosad našao i Marko Đurić – Vučić kao da gubi status garanta stabilnosti u regionu. Drugim rečima, gubi poziciju koju je na zapadu dosad imao. Pa mu tamo, možda, već traže zamenu.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (2) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 19.04.2018, 13:05h bole (1)

    Gospodine Lakićeviću, verujem u svaku Vašu napisanu reč i nadam se da ste u pravu.

  • 18.04.2018, 18:51h sinnabora

    Za tog Jankovića ipak treba neko da glasa.

Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

  • Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra

    Samo naizgled deluje paradoksalno da u zemlji kakva je Srbija ima toliko zagovornika širenja javne svojine, mada nas stalno sustižu vesti kako se bezočno ne samo zloupotrebljavaju nego i bukvalno kradu, pa i uništavaju mnoga javna dobra “pod zaštitom države”.

  • Vladimir Gligorov: Kineske investicije Vladimir Gligorov: Kineske investicije

    O tome sam pisao više puta. Ali kako raste interes da se razumeju kineske namere na Balkanu i u Evropi, možda da sažmem kako ih ja vidim

  • Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo

    Kriza u pulskom brodogradilištu Uljanik, koje nije u stanju da isplati julske plate za oko 4.500 zaposlenih u svom “škveru” i u riječkom brodogradilištu “3. maj” (koje je pre koju godinu “kupilo” hrvatskim državnim parama, to jest preko kojeg je dokapitalizovano državnim parama u jednoj zamaskiranoj dotacionoj operaciji), ima niz klasičnih karakteristika finansijskog sloma jednog velikog preduzeća, ali i nekoliko specifičnosti koje zaslužuju pažnju i srpske javnosti.

  • Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija

    Ne mogu da kažem da razumem gospodu Vučića i Dačića, već ovaj drugi sada najavljuje međunarodnu konferenciju o Kosovu, drugi Dejton takoreći. Na njoj će, ako sam to dobro razumeo, da se dogovori razgraničenje Srbije od Kosova.

  • Dimitrije Boarov: Šta nas čeka Dimitrije Boarov: Šta nas čeka

    Ovih dana naglo je zahladilo i u Srbiji, što samo po sebi ne mora biti loše, ukoliko ovaj neprijatni meteorološki talas bar malo ohladi i preterana ekonomska očekivanja koja šire naši zvaničnici, a koja su sintetizovana u političkoj poruci da dolazi “zlatno doba” za građane i penzionere.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side