Mijat Lakićević: Kad naučnici marširaju
26.04.2017 Beograd

Mijat Lakićević: Kad naučnici marširaju

Mijat Lakićević: Kad naučnici marširaju
Ustali su i naučnici. Ne, ne mislimo tu na ove koji nose parole “Marš za nauku, a ne marš nauko”, “Marš znanja, a ne marš znanju” i slične, nego na one koji su se digli protiv Obrazovnog paketa za učenje o seksualnom nasilju nad decom.

Posle kratke, ali žestoke i medijski dobro sinhronizovane kampanje, Ministarstvo prosvete je, naime, pomenuti “praktikum” povuklo iz upotrebe još pre nego što je upotreba počela.

Tako oni naučnici koji su marširali nisu ni primetili da je nauka izmarširana iz Srbije, a da su oni sami tome dali odlučujući doprinos. To jest, možda ne baš oni, ali neki drugi članovi naučne zajednice svakako.

Pomenuti “paket”, čiji su autori stručnjaci Incest trauma centra, možda nije zgoreg podsetiti, usvojen je i promovisan još u novembru prošle godine. Pozitivno mišljenje o njegovom sadržaju dali su tada i Odeljenje za prava deteta Zaštitnika građana, skupštinski Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, Odbor za prava deteta i Ženska parlamentarna mreža. A onda je jednim, što javnim a što, po svoj prilici, tajnim “blickrigom” sve to srušeno.

Tačno je, malo se izdvaja za nauku. Ali kakvi su efekti toga što se izdvoji. Nije mali broj onih koji tvrde da naši naučnici ne vraćaju građanima ono što je u nauku uloženo. Mada, oni pretežno žive u inostranstvu.

Sa druge strane, ako nema u Srbiji, para za znanstvene poduhvate ima u svetu. Mnogo je fondacija koje finansiraju nauku, i fundamentalnu i primenjenu. Samo treba konkurisati i predlog dobro obrazložiti. Kada je nedavno fizičarka Magdalena Đorđević dobila (ogromnih) 1,4 miliona evra od Evropskog fonda za nauku, nije bilo medija koji o tome nije naširoko izveštavao. Samo jedno pitanje nije postavljeno: zašto samo Magdalena?

Nekad se, često, prečesto, čini da u Srbiji nisu problem lažni nego pravi doktori nauka. Jer, lažnima to uglavnom služi da se kite “tuđim perjem”, oni nemaju prosvetne ambicije i ne misle da vaspitavaju mlade generacije, kao što to rade pravi doktori. Poput ovih koji su “obrazovni paket” optužili da “propagira pornografiju” i da nije “primeren našoj kulturi i tradiciji”. Kao što su pre (više od) 100 godina neki takođe učeni govorili da izgradnja železnice nije u skladu s “našim kulturnim stanjem”, da predstavlja čin potčinjavanja trulom Zapadu i da tuneli izazivaju grešne misli.

Istini za volju, bilo je naučnika koji su pokušali da odbrane čast profesije, ali bilo ih je premalo i bili su preslabi da se suprotstave glavnom toku.

Treba oduzeti doktorat Siniši Malom ako ga je ukrao – što treba da utvrdi “stručna komisija” od koje naši naučnici beže ko đavo od krsta – ali on ga zapravo nije ukrao nego mu ga je neko dao. Šta ćemo sa onima, uvaženima, koji su mu ga dali. I ne samo Siniši nego i stotinama drugih Siniša koji se sada baškare po katedrama i drugima dodeljuju doktorske titule.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Jelka Jovanović: Ko menja predsednika? Jelka Jovanović: Ko menja predsednika?

    Pitanje iz naslova zvuči besmisleno, posebno onima koji se rukovode mišlju “Vučić nezamenjivi”, ali je logično.

  • Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada

    Čini se da Vučić najviše zazire od “razdvajanja gaća” od naslednika Miloševićeve ideologije i politike, okupljenih oko Ivice Dačića.

  • Jelka Jovanović: Oluja u srcima Jelka Jovanović: Oluja u srcima

    Milošević u Kninu posle četvrt veka od krvavog progona srpskog naroda iz Krajine!

  • Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici

    Zemlja propada otkad su ljudi koji su na vlasti u Srbiji počeli da je oslobađaju od Jugoslavije, a oni idu iz političkog uspeha u uspeh. Evo sada epidemije i njene zloupotrebe, a vlasti nikada više. Kako? Tako što će se građani pretvoriti u navijače

  • Vladimir Gligorov: Sada Belorusija Vladimir Gligorov: Sada Belorusija

    Lukašenko će najverovatnije biti prepušten sudbini. O čemu bi valjalo da razmišljaju ruski klijenti na Balkanu.

  • Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta

    “Paradoksalno je da je demokratizacija društva dovela do smanjenja poverenja u demokratske institucije”, jedna je od uvodnih rečenica Ivana Krastava u knjizi “S verom u nepoverenje”, koja je štampana 2013. Izdvojiću samo još dve rečenice iz tog uvoda “da građansko nepoverenje kada prekorači određeni prag slabi poziciju građana” i citata Semjuela Džonsa: “Bolje je nekada biti prevaren nego uopšte ne verovati”.

  • Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori

    Srpska privredna politika sve se više oslanja na državna ulaganja i potrošnju, što je verovatno suprotno od pravca kojim bi trebalo da ide.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side