Mijat Lakićević: (I)zbor
23.01.2019 Beograd

Mijat Lakićević: (I)zbor

Mijat Lakićević: (I)zbor
Razumljivo je, na neki način, što razne svetske rang-liste ne izazivaju naročitu pažnju ovdašnje javnosti. Šta ima da nam neki Englezi ili Nemci otkrivaju gde živimo, kao da to ne vidimo svakog dana.

Tako su nezapaženo prošle dve liste (sa podacima za 2018) objavljene sredinom januara – Barometar slobode Fridrih Nojman fondacije i Indeks demokratije Ekonomist intelidžens junita. Analize ovog tipa svakako nisu savršene jer se pokušavaju izmeriti teško merljive stvari, ali se nešto iz njih ipak može naučiti.

Barometar slobode (koji rangira zemlje po stepenu političkih i ekonomskih sloboda i vladavine prava) manjeg je obima i obuhvata 45 zemalja Evrope i centralne Azije. Na toj listi Srbija je na 35 mestu i opet se priča ponavlja: ispred nje su zapadno i srednjoevropske zemlje, dok su iza (neke, ne sve; recimo Makedonija i Bosna i Hercegovina jesu, ali Crna Gora i Hrvatska nisu) balkanske i centralno-azijske zemlje. Pre svega – da i sa slobodom i sa demokratijom stojimo loše ili, u najbolju ruku, osrednje. Kada je o demokratiji reč, u Evropi je Srbija u poslednjoj trećini zemalja. Ispred nje su cela zapadna i centralno-istočna Evropa; iza Srbije su balkanske i zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, izuzev baltičkih, naravno. Sa ocenom 6,41 (od 10) Srbija je svrstana u takozvane manjkave demokratije. Što je najgore, ta ionako slaba demokratija poslednjih godina sve više slabi. Najbolju ocenu (6,71) Srbija je dobila 2014. godine, dakle kada se aktuelni režim tek učvršćivao, koja od tada neprekidno slabi – do prošlogodišnjeg nivoa (koji je doduše isti kao i 2017, što je rezultat činjenice da nije mogla da bude uzeta u obzir cela 2018. inače bi rezultat sigurno bio gori). Bilo kako bilo, demokratija je u Srbiji danas slabija nego pre 10 (6,49) i pre 12 godina (6,62 poena).

Srbija je najslabija u domenu vladavine prava i nalazi se na 37. od 45 mesta. Ali još više od generalno niskih ocena zabrinjavaju tendencije. Naime, i za demokratičnost izbornih procesa, i za medijske slobode, i za nezavisnost pravosuđa konstatuje se “da su u ubrzanom padu”.

Kad se sve skupi, dakle, Srbiju karakteriše sve manje slobode i sve manje demokratije. U takvom “okruženju” nije čudo što se rehabilituju čak i najcrnji fašisti. Poput Dimitrija Ljotića i ljotićevaca. To je možda na prvi pogled eksces, ali u stvari je zakonita posledica opšteg stanja u državi. Pa u skladu s tim nije slučajnost ni to što glavnu ulogu u toj mračnoj raboti imaju državni mediji. Sloboda fašizmu, a narodu – kako se zalomi.

Ljudi, naročito mladi, odlaze iz Srbije. Uvek su odlazili – reći će neko. Tačno, ali su nekada odlazili da zarade pare, pa da se vrate. Danas u inostranstvo odlaze ne samo da nađu posao nego i da tamo ostanu. Odlaze i oni koji imaju posao, i ne samo zbog malih plata. Odlaze jer ne mogu da podnesu nekompetentnost, nepotizam, klijentelizam i primitivizam koji vladaju. Jer nema slobode i demokratije koji omogućavaju da najbolji isplivaju na površinu. Jer vladaju sila i nepravo.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture

    Malo je reći da svetsko tržište, od kojeg Srbija sve više zavisi, posle korone neće biti onakvo kakvo je bilo pre pandemije. Neće biti isto ni u samoj Srbiji. Zbog svega toga suočićemo se s hitnom potrebom restrukturiranja cele privrede, što obično prilično košta i donosi nove rizike.

  • Mijat Lakićević: Dijalog u paklu... Mijat Lakićević: Dijalog u paklu...

    Sportski ideolog Nebojša Čović izjavio je pre neki dan da je “Crvena zvezda narodski klub”, te da je kao takva “prethodnih godina odlično predstavljala državu Srbiju, glavni grad Beograd i region”.

  • Momčilo Pantelić: Korona-triler Momčilo Pantelić: Korona-triler

    Kad se neko zlo izrodi na Istoku, a najveće žrtve odnese na Zapadu, je li to dovoljno za novi Hladni rat? Ovako uprošćena strateška nedoumica razmahala se po svetu povodom pandemije koja se začela u Kini, a dosad najviše ojadila Evropu i Ameriku.

  • Vladimir Gligorov: Virus u regiji Vladimir Gligorov: Virus u regiji

    Srbija ima značajno veći broj obolelih nego zemlje u susedstvu, ali ne i veći broj umrlih. Zapravo, tek nešto više od dva odsto obolelih je umrlo, dok je u svim drugim zemljama u susedstvu taj procenat veći.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Vladimir Gligorov: Hibridi Vladimir Gligorov: Hibridi

    Koja je saznajna korist od hibridnih režima? Takođe, šta se postiže višekriterijumskim ocenjivanjem?

  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side