23.01.2019 Beograd

Mijat Lakićević: (I)zbor

Mijat Lakićević: (I)zbor
Razumljivo je, na neki način, što razne svetske rang-liste ne izazivaju naročitu pažnju ovdašnje javnosti. Šta ima da nam neki Englezi ili Nemci otkrivaju gde živimo, kao da to ne vidimo svakog dana.

Tako su nezapaženo prošle dve liste (sa podacima za 2018) objavljene sredinom januara – Barometar slobode Fridrih Nojman fondacije i Indeks demokratije Ekonomist intelidžens junita. Analize ovog tipa svakako nisu savršene jer se pokušavaju izmeriti teško merljive stvari, ali se nešto iz njih ipak može naučiti.

Barometar slobode (koji rangira zemlje po stepenu političkih i ekonomskih sloboda i vladavine prava) manjeg je obima i obuhvata 45 zemalja Evrope i centralne Azije. Na toj listi Srbija je na 35 mestu i opet se priča ponavlja: ispred nje su zapadno i srednjoevropske zemlje, dok su iza (neke, ne sve; recimo Makedonija i Bosna i Hercegovina jesu, ali Crna Gora i Hrvatska nisu) balkanske i centralno-azijske zemlje. Pre svega – da i sa slobodom i sa demokratijom stojimo loše ili, u najbolju ruku, osrednje. Kada je o demokratiji reč, u Evropi je Srbija u poslednjoj trećini zemalja. Ispred nje su cela zapadna i centralno-istočna Evropa; iza Srbije su balkanske i zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, izuzev baltičkih, naravno. Sa ocenom 6,41 (od 10) Srbija je svrstana u takozvane manjkave demokratije. Što je najgore, ta ionako slaba demokratija poslednjih godina sve više slabi. Najbolju ocenu (6,71) Srbija je dobila 2014. godine, dakle kada se aktuelni režim tek učvršćivao, koja od tada neprekidno slabi – do prošlogodišnjeg nivoa (koji je doduše isti kao i 2017, što je rezultat činjenice da nije mogla da bude uzeta u obzir cela 2018. inače bi rezultat sigurno bio gori). Bilo kako bilo, demokratija je u Srbiji danas slabija nego pre 10 (6,49) i pre 12 godina (6,62 poena).

Srbija je najslabija u domenu vladavine prava i nalazi se na 37. od 45 mesta. Ali još više od generalno niskih ocena zabrinjavaju tendencije. Naime, i za demokratičnost izbornih procesa, i za medijske slobode, i za nezavisnost pravosuđa konstatuje se “da su u ubrzanom padu”.

Kad se sve skupi, dakle, Srbiju karakteriše sve manje slobode i sve manje demokratije. U takvom “okruženju” nije čudo što se rehabilituju čak i najcrnji fašisti. Poput Dimitrija Ljotića i ljotićevaca. To je možda na prvi pogled eksces, ali u stvari je zakonita posledica opšteg stanja u državi. Pa u skladu s tim nije slučajnost ni to što glavnu ulogu u toj mračnoj raboti imaju državni mediji. Sloboda fašizmu, a narodu – kako se zalomi.

Ljudi, naročito mladi, odlaze iz Srbije. Uvek su odlazili – reći će neko. Tačno, ali su nekada odlazili da zarade pare, pa da se vrate. Danas u inostranstvo odlaze ne samo da nađu posao nego i da tamo ostanu. Odlaze i oni koji imaju posao, i ne samo zbog malih plata. Odlaze jer ne mogu da podnesu nekompetentnost, nepotizam, klijentelizam i primitivizam koji vladaju. Jer nema slobode i demokratije koji omogućavaju da najbolji isplivaju na površinu. Jer vladaju sila i nepravo.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Jelena Aleksić: Ne(pristojnost) Jelena Aleksić: Ne(pristojnost)

    “Da li je moguće da se ti tri godine mučiš umesto da smo kao ljudi iz medija povukli neke veze i rešili ti to”, pitaće jedna od koleginica dok objašnjavam kako se nadam da će mi nova inspektorka otpisati kamatu na nepostojeći dug posle tri godine čekanja. Kakav dug?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side