11.01.2017 Beograd

Mijat Lakićević: Hristos se rodi, Vaša Svetosti

Mijat Lakićević: Hristos se rodi, Vaša Svetosti
Ovih dana je za božićnom trpezom neko ispričao sledeću “istinitu legendu”, kažu još od pre Drugog, a možda i Prvog svetskog rata. Prevrne se čamac i pop upadne u reku. Uskomešaše se u čamcu, viču “daj pope ruku, daj pope ruku” – pop ništa.

Voda nosi, veslaju oni, opet se približe popu koji se već davi, opet viču “daj pope ruku, daj pope ruku”, ali pop kao da niti vidi niti čuje. I – udavi se.

Odu oni u selo, ispričaše popadiji šta je i kako bilo, kad popadija veli: “Pa ljudi, što vikaste ’daj pope ruku’, trebalo je da kažete na pope ruku, znate da pop nije naučio da daje nego samo uzima”.

Ili, drugi primer, mit o Vuku Brankoviću kao izdajniku stvorila je u stvari Srpska pravoslavna crkva da bi se osvetila Brankovićima, koji su se najduže borili protiv Turaka, zato što su, da bi skupili novac za odbranu, Crkvi razrezali porez. SPC je bilo važnije da ne plaća porez nego da se narod i država odbrane od otomanskih zavojevača.

Patrijarh Irinej je, izgleda, pravi nastavljač te “tradicije”.

Povod za ove redove je “Božićna poslanica”, koju je poglavar SPC uputio pravoslavnim, ali i svim drugim vernicima, kao i građanima, a posebno vlastima Srbije. Ne ona klasična i zvanična, da ne bude zabune, nego ona koja je sadržana u razgovoru za Televiziju Hram, oficijelno crkveno glasilo.

“Doksecelokupnaimovinanevraticrkvi,minećemoplaćatiporez”, poručioje, dapodsetimo, uoči Božića Patrijarh Irinej.

Time se crkva stavila iznad zakona, iznad države, ali i iznad svih građana, naročito (pravoslavnih) hrišćana. Mnogo puta smo do sada od najviših zvaničnika Srbije čuli kako nema niko jači od države. Patrijarh Irinej je, međutim, belodano pokazao da ima. To je Srpska pravoslavna crkva.

Nije to ni najvažnije.

Dok propoveda prezir prema materijalnim vrednostima, SPC, kao što vidimo, i te kako vodi računa o svojim finansijama.

Dok priča o “carstvu nebeskom”, da će mučenici na ovom svetu biti nagrađeni boljim životom na onom, sveštenici SPC pre svega gledaju kako da svoj ovozemaljski život učine lepšim i lakšim, mučeništvo ostavljaju “sirotinji raji”.

Dok potražuje zemlju koja je 1945. podeljena bezemljašima, SPC ne potražuje zgradu u koju se posle 2000. uselila jedna srpska fašistička stranka. Neće valjda da remeti dobre odnose?

Umesto da bude pojam skromnosti, kao što njeno učenje nalaže, Pravoslavna crkva je u Srbiji danas sinonim za luksuz i pohlepu. Umesto da širi altruizam i čovekoljublje, SPC tone u sebičluk i samoživost.

SPC sve manje liči na Božiju kuću, a sve više ne nekakav holding, ili korporaciju. S tim što i korporacije sve više brinu o takozvanom društveno-odgovornom poslovanju, pa na ovaj ili onaj način pomažu siromašnima i onima koji ne mogu da se brinu o sebi. A šta je SPC učinila za te ljude? Šta su njeni “velikodostojnici” uradili da najradosniji hrišćanski praznik učine lepšim onima kojima je pomoć bližnjih najpotrebnija. Nisu posetili nijedno svratište za beskućnike, nijedan dom za napuštenu decu, nijednu bolnicu. Nikome nisu ništa poklonili. Samo su svoje proizvode i usluge debelo naplaćivali. Samo su uzimali.

“Money, money, money”, to je molitva SPC. Kakav “Oče naš”.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Daleko je inovativna privreda Dimitrije Boarov: Daleko je inovativna privreda

    Premijerka Srbije Ana Brnabić dala je poslednjih dana nekoliko rutinskih izjava i intervjua, ali je, za one koji i dalje tragaju za njenom osnovnom koncepcijom razvojne politike, najzanimljiviji insert iz njenog razgovora sa urednikom Blica Rankom Pivljaninom (12. decembra).

  • Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak

    U poslednjem, novembarskom broju MAT-a (Makroekonomske analize i trendovi) skreće se pažnja na činjenicu da najnoviji MMF-ov pregled svetskih ekonomskih kretanja donosi za iduću godinu niz optimističnih poruka i pozitivnih iznenađenja – to jest, da globalna ekonomija hvata zalet i da oporavak ide željenim pravcem i intenzitetom, stimulisan investicijama, trgovinom i industrijskom proizvodnjom.

  • Vladimir Gligorov: Kineska i ruska ulaganja Vladimir Gligorov: Kineska i ruska ulaganja

    Zemlje koje imaju suficite u razmeni sa svetom moraju da ih ulože u inostranstvu. Zašto ne kod kuće? To nije pitanje lišeno smisla, ali onda naravno ne bi bilo tih suficita.

  • Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda

    Nakon ovogodišnje strahovite suše bilo je jesenas različitih procena o visini štete koju je pretrpela naša poljoprivreda.

  • Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam

    Svekolika borba protiv svakojakih ekstremizama trpi istrajne i dalekosežne poraze protiv samo jednog od njih – sistemskog ekstremizma. Gotovo sva ustrojstva su omogućila da minimalna manjina maksimalizuje svoju premoć, ekonomsku, a sve više i političku, nad većinom savremenika – uveravaju internacionalni i nacionalni istraživači.

  • Vladimir Gligorov: Lokalni izbori Vladimir Gligorov: Lokalni izbori

    Kada stranka na vlasti, pogotovo ako je sklona autoritarizmu, dobije lokalne izbore sa dvotrećinskom većinom (o tročetvrtinskoj da i ne govorimo), to je veoma rđav znak za demokratiju, ali nije dobro ni za tu stranku.

  • Vladimir Gligorov: Dva populizma Vladimir Gligorov: Dva populizma

    Najviše je ekonomskih istraživanja populizma u Latinskoj Americi. Ovo i zato što je na tom iskustvu nastao i takozvani Vašingtonski konsenzus (Williamson 1990), koji je posebno predmet kritike ekonomista i komentatora na levici, mada ne samo njih.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw