Mijat Lakićević: Evropo, sikter
25.09.2019 Beograd

Mijat Lakićević: Evropo, sikter

Mijat Lakićević: Evropo, sikter
Tanja Miščević, šefica pregovaračkog tima Srbije sa Evropskom unijom, napušta položaj. Formalno, reč je o ostavci, u suštini – dobila je otkaz.

Ova vest, koja još nije zvanična, ali je pouzdana, nije privukla veću pažnju javnosti. Doduše, ne može se reći da je neočekivana jer se poodavno šuška da ministarka za Evropske integracije Jadranka Joksimović baš i ne “miriše” Miščevićku. Ali nekako je to “hendlovano”, tj. držano pod kontrolom. Sada je za tim izgleda prestala potreba ili je Tanji prekipelo. Šta god bilo – nije dobro. Jer, kako god se okrene, to znači udaljavanje Srbije od Evropske unije.

Uopšte, promena “glavnog operativca”, da tako kažemo, u procesu pridruživanja Evropskoj uniji sasvim je neuobičajena i, ako sećanje služi, nije zabeležena ni u jednoj zemlji kandidatu. Ali nije to ni najvažnije. Teško je, naime, poverovati da će naslednik Tanje Miščević biti makar i blizu njenom znanju i ugledu. Što sve skupa znači da su u internom sukobu na domaćem terenu proevropske snage poražene.

Možda je odlazak šefa pregovaračkog tima u senku bacio odlazak šefa države u Njujork, na zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Gde su centralna tema klimatske promene, a s obzirom na to da Srbijom vedri i oblači Kosovo, nije Vučić tamo bez razloga otišao.

To je, međutim, iskorišćeno kao prilika da se domaćoj javnosti još jednom pošalje poruka da Evropska unija (više) nije tako važna. Naime, kaže se, o Kosovu će se, na kraju krajeva, odlučivati u Savetu bezbednosti, a tamo ne samo da odlučuju Amerika, Rusija i Kina nego Nemačke uopšte i nema. Tako da je poziv Angele Merkel Vučiću da se sastanu na Ist riveru samo labudova pesma nemačke kancelarke. A i to što Francuska i Nemačka opet misle da organizuju pregovore Srbije i Kosova, drugorazrednog je značaja.

Da li je to još jedan u nizu signala – među kojima, naravno, demisija Tanje M. ni približno nije među prvima – da Srbija koriguje spoljnopolitičku orijentaciju. I da se, pronalazeći nove saveznike, svrstava uz zemlje koje, svaka na svoj način, više ili manje danas predstavljaju pretnju po Evropu i njene interese. I koje, pride, pokušavaju da razbiju međunarodne institucije saradnje i svet vrate na hladnoratovske odnose, gde je svako svakome vuk. Pa ko jači – tlači.

Pošto nezavisnost američkog sudstva ili američke centralne banke možemo samo da sanjamo, Srbiji ostaje da oponaša političko-ekonomske sisteme Rusije i Kine. I jedno i drugo ogleda se ovih dana u jednom sitnom, ali paradigmatičnom detalju; u obnovljenoj priči oko kalemegdanske gondole. ”Gondola će biti izgrađena uprkos histeriji agresivne manjine”, rekao je ovih dana, posle višemesečnog ćutanja, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.

U stvari, agresivna manjina je navalila da gradi gondolu. Jer, ona ne treba nikome osim njima. Pošto im omogućava da brzo i lako, na račun građana Srbije, dođu do velikih para.

Nešto je drugo, međutim, čak i važnije. Naime, najveća evropska organizacija za očuvanje kulturnog nasleđa “Evropa Nostra” ocenila je da bi izgradnjom žičare na Kalemegdanu bile “nepovratno kompromitovane istorijske i estetske vrednosti zaštićenog kulturnog dobra od izuzetnog značaja za Srbiju”. 

Ma sikter, bre, Evropo.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje

    Čadež je nedavno rekao: “Tu smo – gde smo i moramo da radimo zajedno, privrede su nam povezane više nego što ljudi znaju, što mogu i da pretpostave i što političari ne razumeju.” Ne znam zašto se u poslednjim spekulacijama o budućem premijeru Srbije Čadež više ne spominje, ali sada mogu da pretpostavim zašto je tako.

  • Vladimir Gligorov: Plate Vladimir Gligorov: Plate

    Udvostručiti plate u evrima za, recimo, pet godina veoma je teško ostvarljivo.

  • Dimitrije Boarov: Posle izbora Dimitrije Boarov: Posle izbora

    Ima mišljenja da predstojeći izbori ništa neće promeniti i da su oni samo predigra za predsedničke izbore u Srbiji za dve godine. To bi značilo da niko i ne razmišlja da rešava probleme države posle parlamentarnih i lokalnih izbora nego se uvek razmišlja samo o očuvanju vlasti odavde do večnosti. To će jednog trenutka dosaditi i građanima Srbije.

  • Vladimir Gligorov: Lična vlast Vladimir Gligorov: Lična vlast

    U Srbiji je zapravo skandal sve što je povezano sa epidemijom. Sa stanovišta vlasti, to što je izmakla kontroli. Vladar nije garantor sigurnosti već sam deluje nesigurno.

  • Vladimir Gligorov: Improvizacije Vladimir Gligorov: Improvizacije

    Kako već i biva sa improvizacijama, i ova oko susreta u Americi neslavno je prošla. Slično će, međutim, biti i sa briselskim zabludama.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side