25.09.2019 Beograd

Mijat Lakićević: Evropo, sikter

Mijat Lakićević: Evropo, sikter
Tanja Miščević, šefica pregovaračkog tima Srbije sa Evropskom unijom, napušta položaj. Formalno, reč je o ostavci, u suštini – dobila je otkaz.

Ova vest, koja još nije zvanična, ali je pouzdana, nije privukla veću pažnju javnosti. Doduše, ne može se reći da je neočekivana jer se poodavno šuška da ministarka za Evropske integracije Jadranka Joksimović baš i ne “miriše” Miščevićku. Ali nekako je to “hendlovano”, tj. držano pod kontrolom. Sada je za tim izgleda prestala potreba ili je Tanji prekipelo. Šta god bilo – nije dobro. Jer, kako god se okrene, to znači udaljavanje Srbije od Evropske unije.

Uopšte, promena “glavnog operativca”, da tako kažemo, u procesu pridruživanja Evropskoj uniji sasvim je neuobičajena i, ako sećanje služi, nije zabeležena ni u jednoj zemlji kandidatu. Ali nije to ni najvažnije. Teško je, naime, poverovati da će naslednik Tanje Miščević biti makar i blizu njenom znanju i ugledu. Što sve skupa znači da su u internom sukobu na domaćem terenu proevropske snage poražene.

Možda je odlazak šefa pregovaračkog tima u senku bacio odlazak šefa države u Njujork, na zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Gde su centralna tema klimatske promene, a s obzirom na to da Srbijom vedri i oblači Kosovo, nije Vučić tamo bez razloga otišao.

To je, međutim, iskorišćeno kao prilika da se domaćoj javnosti još jednom pošalje poruka da Evropska unija (više) nije tako važna. Naime, kaže se, o Kosovu će se, na kraju krajeva, odlučivati u Savetu bezbednosti, a tamo ne samo da odlučuju Amerika, Rusija i Kina nego Nemačke uopšte i nema. Tako da je poziv Angele Merkel Vučiću da se sastanu na Ist riveru samo labudova pesma nemačke kancelarke. A i to što Francuska i Nemačka opet misle da organizuju pregovore Srbije i Kosova, drugorazrednog je značaja.

Da li je to još jedan u nizu signala – među kojima, naravno, demisija Tanje M. ni približno nije među prvima – da Srbija koriguje spoljnopolitičku orijentaciju. I da se, pronalazeći nove saveznike, svrstava uz zemlje koje, svaka na svoj način, više ili manje danas predstavljaju pretnju po Evropu i njene interese. I koje, pride, pokušavaju da razbiju međunarodne institucije saradnje i svet vrate na hladnoratovske odnose, gde je svako svakome vuk. Pa ko jači – tlači.

Pošto nezavisnost američkog sudstva ili američke centralne banke možemo samo da sanjamo, Srbiji ostaje da oponaša političko-ekonomske sisteme Rusije i Kine. I jedno i drugo ogleda se ovih dana u jednom sitnom, ali paradigmatičnom detalju; u obnovljenoj priči oko kalemegdanske gondole. ”Gondola će biti izgrađena uprkos histeriji agresivne manjine”, rekao je ovih dana, posle višemesečnog ćutanja, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.

U stvari, agresivna manjina je navalila da gradi gondolu. Jer, ona ne treba nikome osim njima. Pošto im omogućava da brzo i lako, na račun građana Srbije, dođu do velikih para.

Nešto je drugo, međutim, čak i važnije. Naime, najveća evropska organizacija za očuvanje kulturnog nasleđa “Evropa Nostra” ocenila je da bi izgradnjom žičare na Kalemegdanu bile “nepovratno kompromitovane istorijske i estetske vrednosti zaštićenog kulturnog dobra od izuzetnog značaja za Srbiju”. 

Ma sikter, bre, Evropo.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Dževad Sabljaković: Olupine i ploveći logori Dževad Sabljaković: Olupine i ploveći logori

    Prije 85 godina Tomas Man je pošao u "civilizovanu pustolovinu". Desetodnevno putovanje brodom iz Evrope u Ameriku opisao je u dnevniku kojem je dao naslov "Preko mora s Don Kihotom". Na brodu, koji naziva "udobni Holanđanin", bilo je svega tridesetak putnika. Niko nije bio turist.

  • Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast

    Da bi to bilo moguće, potreban je značajan rast produktivnosti. Ovde je potrebno razdvojiti dve stvari. Jedno je rast po stanovniku, koji može da se ubrzava kako se smanjuje stanovništvo. Čak i ako se ukupna proizvodnja zapravo ne povećava. To je druga stvar, rast ukupne proizvodnje uz smanjenje broja stanovnika. To bi zahtevalo da se s manjim brojem stanovnika postigne veća ukupna proizvodna, što će reći da se povećava produktivnost rada.

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Vladimir Gligorov: Dve unije Vladimir Gligorov: Dve unije

    Biti u dve unije istovremeno, Evropskoj i Evroazijskoj, nije moguće. Ne samo zato što je članstvo u Evropskoj uniji političko, a ne samo privredno. Ali i samo sa stanovišta trgovačke politike, nije moguće biti u carinskoj evropskoj i evroazijskoj uniji. Ukoliko to nije očigledno, valja se podsetiti da je osnovni razlog ukrajinskih sukoba, unutar zemlje i sa Rusijom, bio upravo taj što je bilo potrebno birati između te dve unije, pa je predsednik bio za Evroazijsku, a većina naroda za Evropsku.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side