Mijat Lakićević: Dva izazova, jedan put
26.03.2014 Beograd

Mijat Lakićević: Dva izazova, jedan put

Mijat Lakićević: Dva izazova, jedan put
Nova vlada Srbije nalazi se pred dva velika izazova. Jedan je očekivan, a drugi nije. Prvi je unutrašnji, a drugi spoljašnji. Pred prvim Srbija stoji odavno, dok se drugi pojavio prilično iznenada.

Svejedno, olakšavajuća okolnost za Vladu i Srbiju jeste u tome što je izbor relativno lak. Druga je stvar da li je naša (politička) elita u stanju da to vidi.

Prvi izazov su, nije teško pogoditi, reforme. Pre svega ekonomske, ali i svi drugi društveni „podsistemi“ moraju da dožive krupne promene. U suštini, ekonomija je baza svih tih promena.

Život u Srbiji mora da se uskladi sa onim što sami napravimo i proizvedemo, tj. zaradimo. Srećom, manje-više je odavno poznato šta na tom putu treba da se (u)radi. Suvoparnim ekonomskim rečnikom rečeno – tri reforme: reforma fiskalne politike; reforma monetarne politike i strukturne reforme. Prevedeno na „malo običniji“ jezik, to znači: smanjenje javne potrošnje; smanjenje opterećenja preduzeća; usklađivanje monetarne politike Narodne banke Srbije sa potrebama privrede a ne države, tj. vlade; okončanje privatizacije i eliminacija propalih firmi sa privrednog terena; stvaranje povoljnog poslovnog ambijenta za razvoj novih.

Srž tih reformi je „privođenje redu“ i zauzdavanje raspojasanog javnog sektora, sa jedne, a oslobađanje privatne energije, inicijative i, što je podjednako važno, kapitala, sa druge strane. Lakmus papir za čitav taj višegodišnji poduhvat biće ukidanje partijskog zapošljavanja. Drugim rečima, pred Srbijom je proces izgradnje institucija.

Ako se pođe od toga neće biti teško da se odgovori ni na onaj drugi, spoljnopolitički izazov. U strateškom smislu, ne mora da znači i u taktičkom.

Tu će Srbija nesumnjivo biti izložena velikim pritiscima. Neki se očituju u priči o iznenadnom pozivu i „tajnom“ putovanju najviših političkih lidera na konsultacije u Moskvu. Drugi su „suptilniji“.

Pre neki dan smo, tako, imali priliku da u jednim novinama čitamo članak ruskog ambasadora Aleksandra Čepurina posvećen rekonstrukciji železničke mreže u Srbiji. Tu nam ambasador Rusije do „u sitna crevca“ opisuje „megaprojekat“ koji će biti realizovan uz pomoć, naravno vrlo povoljnog, ruskog kredita od 800 miliona dolara, obećava brze pruge, precizno navodi koje će deonice biti obnovljene, nabraja kilometre, ističe optimalan odnos cene i kvaliteta za lokomotive (šta sve jedan ambasador ne mora da zna!), naglašava da će biti korišćene najsavremenije ruske i strane tehnologije, obećava posao za srpske firme i nova radna mesta... Detaljno, kao da je Milutin Mrkonjić u predizbornoj kampanji, a ne visoki diplomata jedne velike sile.

Zaboravio je ruski ambasador, međutim, da pomene jedan drugi projekat koji je još tri puta više „mega“. Reč je, naravno, o gasovodu Južni tok, teškom dve milijarde evra. Sećate se decembra prošle godine, malog vojvođanskog sela Šajkaš i onog „bratskog“ zavarivanja. Od tada, iako je obećano, nije urađen ni jedan jedini var. A ka' će – ne znamo. Kao što ne znamo, kako stvari između Rusije i Evropske unije stoje, ni da li će tog Južnog toka uopšte biti. Zavarivanje ili zavaravanje – procenite sami.

Ako je Srbiji cilj izgradnja institucija, izgradnja moderne države, privrede i društva, onda je oslonac na Evropsku uniju – uz sve njene mane, da ne bude da je idealizujemo – neizostavan, nezamenljiv i neizbežan. U tom smislu nikakvog drugog, tj. trećeg puta za Srbiju nema. Ovo ipak nije 1948.

autor: Mijat Lakićević izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Vladimir Gligorov: Plate Vladimir Gligorov: Plate

    Udvostručiti plate u evrima za, recimo, pet godina veoma je teško ostvarljivo.

  • Dimitrije Boarov: Posle izbora Dimitrije Boarov: Posle izbora

    Ima mišljenja da predstojeći izbori ništa neće promeniti i da su oni samo predigra za predsedničke izbore u Srbiji za dve godine. To bi značilo da niko i ne razmišlja da rešava probleme države posle parlamentarnih i lokalnih izbora nego se uvek razmišlja samo o očuvanju vlasti odavde do večnosti. To će jednog trenutka dosaditi i građanima Srbije.

  • Vladimir Gligorov: Lična vlast Vladimir Gligorov: Lična vlast

    U Srbiji je zapravo skandal sve što je povezano sa epidemijom. Sa stanovišta vlasti, to što je izmakla kontroli. Vladar nije garantor sigurnosti već sam deluje nesigurno.

  • Vladimir Gligorov: Improvizacije Vladimir Gligorov: Improvizacije

    Kako već i biva sa improvizacijama, i ova oko susreta u Americi neslavno je prošla. Slično će, međutim, biti i sa briselskim zabludama.

  • Jelka Jovanović: Nova pritvorska jedinica Jelka Jovanović: Nova pritvorska jedinica

    Nije Sheveningen iz kojeg su Srbiji dugo stizali izveštaji o pritvorenicima Haškog tribunala, nije ni znameniti “29”, kako se još kolokvijalno naziva zgrada Policijske uprave Beograd iliti SUP, a nije ni CeZe, kako najvećem zatvoru u Beogradu od “milja” tepaju i zatvorenici i ini.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side