14.11.2018 Beograd

Mijat Lakićević: Dan primirja, Vek pobednika

Mijat Lakićević: Dan primirja, Vek pobednika
Evropska unija, Evropa, pa i čitav svet iskoristili su 11. novembar da pošalju poruku mira. Srbija je taj veliki praznik iskoristila da udari u ratne talambase i da prvim susedima, Evropi i celom svetu pokaže da je “vojska Srbije najjača u regionu”, kako je to nakon vojne vežbe “Vek pobednika” na Pasuljanskim livadama rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Po tome se najbolje vidi koliko je Srbija, tačnije njen neprikosnoveni lider, u raskoraku sa samom suštinom evropske ideje.

Dok su se lideri sveta držali za ruke promovišući pomirenje, naš je, po principu “čiji je veći”, premeravao vojne potencijale, poručujući: “”Mi dramatično snažimo našu vojsku, to nisu koraci od milje, to su koraci od sedam milja”.

I zato se Srbija na obeležavanju stogodišnjice od završetka Prvog svetskog rata našla tu gde se našla – nasuprot “glavnom društvu”, u pozadini. Odnosno, dobila je mesto koje zbilja nije bilo primereno njenoj ulozi i statusu 1918, ali je (prilično) adekvatno njenom značaju i značenju 2018. godine.

Ali, to odmah treba reći, ne zbog Kosova ili makar najmanje zbog njega.

Takoreći neposredno uoči Dana primirja održan je jedan važan i zanimljiv međunarodni događaj, koji je u Srbiji prošao sasvim nezapaženo. Reč je o Kongresu Evropskih narodnih partija (EPP – European people’s party), kojem pripadaju mnoge velike evropske partije “desnog centra” otprilike, između ostalog recimo i CDU (Hrišćansko-demokratska unija) nemačke kancelarke Angele Merkel. Član te asocijacije jeste i Srpska napredna stranka (takođe i Zajednica vojvođanskih Mađara). Na tom je skupu (Helsinki, 7-8. novembar) između ostalog konstatovano da “evropske vrednosti i principi (vladavina prava, višepartijski sistem, jako civilno društvo, nezavisni mediji, sloboda veroispovesti, izražavanja i udruživanja) od pada gvozdene zavese nisu nikada bili ugroženi kao danas”, te da je (naročito imajući u vidu izbore dogodine) potrebno uložiti maksimalne napore na očuvanju i jačanju Evropske unije. Na samitu je, pod geslom “sigurnost naših suseda je i naša sigurnost”, posebno pomenut i Zapadni Balkan. Naglašeno je u tom kontekstu da članice EPP “internacionale” imaju obavezu da se u svojim zemljama bore za funkcionisanje demokratskih institucija, poštovanje ustavnosti, nezavisnost pravosuđa, poštene izbore, slobodu medija... Ne treba biti diplomata da bi se znalo kome je ovo pismo poslato iako nije bilo adresirano.

Frontovi koje je Vučić otvorio množe se iz dana u dan: pritisak na sudstvo, satanizovanje opozicije, gušenje slobode medija, gaženje lokalnih samouprava, nasilje nad kulturnim ustanovama, porast korupcije... Sa druge strane, međutim, otpori toj i takvoj politici sve su glasniji i nema sumnje da su se čuli sve do Brisela, Berlina i Pariza.

Kada je već opet pomenut “grad svetlosti”, upravo je prema Francuskoj Vučić napravio nekoliko “gafova” koje je prosto nemoguće zaboraviti. Pogotovo kada je reč o državama koje imaju tzv. “institucionalno” pamćenje. Da pomenemo samo da su prošle godine njemu bliski političari uoči francuskih predsedničkih izbora zdušno podržavali Makronovu protivnicu, žestoku desničarku En Marin le Pen; ili da podsetimo šta su njegovi (elektronski i štampani) tabloidi – čije glavne urednike on lično, prema sopstvenom priznanju, jako uvažava i čak smatra prijateljima – pisali o tom istom Makronu; Ili, na kraju, da je pre svega toga Vučić lično, posle “slučaja Haradinaj”, takoreći prekinuo diplomatske odnose sa Francuskom.

Ako nije na Pasuljanskim livadama, možda se Vučić “opasuljio” na Jelisejskim poljima. Mada, što reče jedan drugi veliki Francuz, Žan Pol – nije Belmondo nego Sartr – nada je stvorena za one za koje nema nade.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo

    Posle makedonskog referenduma i glasanja o ustavnim promenama u Skupštini, ruska reakcija je bila da je sve to nelegitimno.

  • Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom

    Kosovska policija udvostručila je nagradu za informacije koje mogu doprineti rasvetljavanju ubistva predsednika Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, i ta je svota sada 20.000 evra, potvrdio je portalu Košev zamenik generalnog direktora Policije Kosova Dejan Janković u emisiji Slobodno srpski.

  • Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti

    Pre neki dan, u našoj štampi su se “srele” dve informacije o poslovanju Gaspromovog NIS-a u Srbiji i o veličini rudne rente koja se sliva u naše državne budžete, koje “povezuje” ne ono što je u njima rečeno već ono što tim vestima nedostaje (ili ostaje nejasno).

  • Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka

    Pre nekoliko dana Vlada Hrvatske objavila je da će otkupiti 450 miliona kuna dugova petrohemijske fabrike u Kutini (veštačko đubrivo), te da će to biti prvi korak u prodaji ove firme INI i Prvom plinarskom društvu iz Vukovara (čiji je vlasnik Pavao Vujnovac iz Osijeka). Ovaj posao imaće formu dokapitalizacije, za čega će INA i PPG, kao budući većinski vlasnici, izdvojiti po 150 miliona kuna, dok će preostali deo finansijske infuzije Kutini obezbediti JANAF i još neki državni fondovi.

  • Dimitrije Boarov: Oprezan pogled u novu godinu Dimitrije Boarov: Oprezan pogled u novu godinu

    Čudno je to da i porast i pad cena nafte na svetskom tržištu uvek izazivaju zabrinutost. Kad cene rastu, uvoznici moraju da računaju na veće energetske troškove. Kad cene naglo padaju, to obično znači da se očekuje usporavanje svetske privredne konjunkture, pa će većina zemalja uvoznica ono što dobije na sniženju troškova za naftu izgubiti na smanjenju izvoznih prihoda (obično su gubici od recesije i veći).

  • Dimitrije Boarov: Budžet za 2019. Dimitrije Boarov: Budžet za 2019.

    Iako predlog budžeta Srbije za iduću godinu još nije usvojen u Vladi i, dakako, još nije poznat ni poslanicima Narodne skupštine, oni koji imaju informacije o njegovoj pripremi u Ministarstvu finansija, na osnovu sporadičnih vesti o projekcijama plata i investicija za 2019. godinu, već govore o njegovom “razvojnom” usmerenju.

  • Ivan Jovanović: Pozorište realnosti Ivan Jovanović: Pozorište realnosti

    Aktuelna situacija u Narodnom pozorištu pokazuje postojanje umetničke solidarnosti, one koju smatramo nepostojećom baš u tim profesionalnim krugovima.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side