14.11.2018 Beograd

Mijat Lakićević: Dan primirja, Vek pobednika

Mijat Lakićević: Dan primirja, Vek pobednika
Evropska unija, Evropa, pa i čitav svet iskoristili su 11. novembar da pošalju poruku mira. Srbija je taj veliki praznik iskoristila da udari u ratne talambase i da prvim susedima, Evropi i celom svetu pokaže da je “vojska Srbije najjača u regionu”, kako je to nakon vojne vežbe “Vek pobednika” na Pasuljanskim livadama rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Po tome se najbolje vidi koliko je Srbija, tačnije njen neprikosnoveni lider, u raskoraku sa samom suštinom evropske ideje.

Dok su se lideri sveta držali za ruke promovišući pomirenje, naš je, po principu “čiji je veći”, premeravao vojne potencijale, poručujući: “”Mi dramatično snažimo našu vojsku, to nisu koraci od milje, to su koraci od sedam milja”.

I zato se Srbija na obeležavanju stogodišnjice od završetka Prvog svetskog rata našla tu gde se našla – nasuprot “glavnom društvu”, u pozadini. Odnosno, dobila je mesto koje zbilja nije bilo primereno njenoj ulozi i statusu 1918, ali je (prilično) adekvatno njenom značaju i značenju 2018. godine.

Ali, to odmah treba reći, ne zbog Kosova ili makar najmanje zbog njega.

Takoreći neposredno uoči Dana primirja održan je jedan važan i zanimljiv međunarodni događaj, koji je u Srbiji prošao sasvim nezapaženo. Reč je o Kongresu Evropskih narodnih partija (EPP – European people’s party), kojem pripadaju mnoge velike evropske partije “desnog centra” otprilike, između ostalog recimo i CDU (Hrišćansko-demokratska unija) nemačke kancelarke Angele Merkel. Član te asocijacije jeste i Srpska napredna stranka (takođe i Zajednica vojvođanskih Mađara). Na tom je skupu (Helsinki, 7-8. novembar) između ostalog konstatovano da “evropske vrednosti i principi (vladavina prava, višepartijski sistem, jako civilno društvo, nezavisni mediji, sloboda veroispovesti, izražavanja i udruživanja) od pada gvozdene zavese nisu nikada bili ugroženi kao danas”, te da je (naročito imajući u vidu izbore dogodine) potrebno uložiti maksimalne napore na očuvanju i jačanju Evropske unije. Na samitu je, pod geslom “sigurnost naših suseda je i naša sigurnost”, posebno pomenut i Zapadni Balkan. Naglašeno je u tom kontekstu da članice EPP “internacionale” imaju obavezu da se u svojim zemljama bore za funkcionisanje demokratskih institucija, poštovanje ustavnosti, nezavisnost pravosuđa, poštene izbore, slobodu medija... Ne treba biti diplomata da bi se znalo kome je ovo pismo poslato iako nije bilo adresirano.

Frontovi koje je Vučić otvorio množe se iz dana u dan: pritisak na sudstvo, satanizovanje opozicije, gušenje slobode medija, gaženje lokalnih samouprava, nasilje nad kulturnim ustanovama, porast korupcije... Sa druge strane, međutim, otpori toj i takvoj politici sve su glasniji i nema sumnje da su se čuli sve do Brisela, Berlina i Pariza.

Kada je već opet pomenut “grad svetlosti”, upravo je prema Francuskoj Vučić napravio nekoliko “gafova” koje je prosto nemoguće zaboraviti. Pogotovo kada je reč o državama koje imaju tzv. “institucionalno” pamćenje. Da pomenemo samo da su prošle godine njemu bliski političari uoči francuskih predsedničkih izbora zdušno podržavali Makronovu protivnicu, žestoku desničarku En Marin le Pen; ili da podsetimo šta su njegovi (elektronski i štampani) tabloidi – čije glavne urednike on lično, prema sopstvenom priznanju, jako uvažava i čak smatra prijateljima – pisali o tom istom Makronu; Ili, na kraju, da je pre svega toga Vučić lično, posle “slučaja Haradinaj”, takoreći prekinuo diplomatske odnose sa Francuskom.

Ako nije na Pasuljanskim livadama, možda se Vučić “opasuljio” na Jelisejskim poljima. Mada, što reče jedan drugi veliki Francuz, Žan Pol – nije Belmondo nego Sartr – nada je stvorena za one za koje nema nade.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad

    Kažu da su pre 630 godina, posle boja na Kosovu, zvona zvonila čak u Parizu. Danas bi mir na Kosovu imao još širi odjek.

  • Dimitrije Boarov: Čekanje "velike greške" Dimitrije Boarov: Čekanje "velike greške"

    Izvesna Tatjana, mlađahna kondukterka beogradske autotransportne kuće Lasta, otpuštena je sa posla zato što ju je saobraćajna policija uhvatila pred Kikindom da vozi dabldeker autobus na redovnoj liniji Beograd – Subotica iako nema vozačku dozvolu. Ona se brani kako ume i kaže da “nikoga nije ubila” nego je samo, na molbu kolege vozača, “pomerila” spomenuti autobus sa šest putnika i pri tome nije napravila nijedan saobraćajni prekršaj.

  • Dimitrije Boarov: Antiglobalizam i njegov rep Dimitrije Boarov: Antiglobalizam i njegov rep

    Može se slobodno reći da je mnoge ljude u Srbiji šokirala vest da se Radnički savet nemačke automobilske kompanije Folksvagen pre neki dan usprotivio planovima menadžmenta ove svetski poznate firme da investira oko milijardu evra u izgradnju nove fabrike automobila u jednoj od zemalja na istoku Evrope (u igri su Srbija, Rumunija, Bugarska i Turska).

  • Jelka Jovanović: Trećepozivac u besramnoj kampanji Jelka Jovanović: Trećepozivac u besramnoj kampanji

    Hoće li tetka iz Kanade doći na ispraćaj i šta si radio devedesetih kad se pucalo, najčešći su komentari brojnih čitalaca posle najave ministra odbrane Aleksandra Vulina da će se prijaviti na 15-dnevnu vojnu obuku 600 muškaraca za rezervni sastav, koji, što zbog prigovora savesti, što zbog zakonske suspenzije redovnog vojnog roka, nisu imali prilike da ovladaju ratnim veštinama.

  • Dimitrije Boarov: Aritmetika zaostajanja Dimitrije Boarov: Aritmetika zaostajanja

    Ovogodišnji Kopaonik biznis forum imao je žučnu predigru koju je pokrenuo doskorašnji ministar finansija Dušan Vujović svojim prilogom za reviju ovog skupa, koji je preneo beogradski NIN (28. februara).

  • Mijat Lakićević: O malinama i ruži Mijat Lakićević: O malinama i ruži

    Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

  • Momčilo Pantelić: Nervoze Momčilo Pantelić: Nervoze

    Kako je krenulo, rat bi mogla da bude reč koja će obeležiti ovu godinu. Ko o čemu, svi o njemu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side