14.11.2018 Beograd

Mijat Lakićević: Dan primirja, Vek pobednika

Mijat Lakićević: Dan primirja, Vek pobednika
Evropska unija, Evropa, pa i čitav svet iskoristili su 11. novembar da pošalju poruku mira. Srbija je taj veliki praznik iskoristila da udari u ratne talambase i da prvim susedima, Evropi i celom svetu pokaže da je “vojska Srbije najjača u regionu”, kako je to nakon vojne vežbe “Vek pobednika” na Pasuljanskim livadama rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Po tome se najbolje vidi koliko je Srbija, tačnije njen neprikosnoveni lider, u raskoraku sa samom suštinom evropske ideje.

Dok su se lideri sveta držali za ruke promovišući pomirenje, naš je, po principu “čiji je veći”, premeravao vojne potencijale, poručujući: “”Mi dramatično snažimo našu vojsku, to nisu koraci od milje, to su koraci od sedam milja”.

I zato se Srbija na obeležavanju stogodišnjice od završetka Prvog svetskog rata našla tu gde se našla – nasuprot “glavnom društvu”, u pozadini. Odnosno, dobila je mesto koje zbilja nije bilo primereno njenoj ulozi i statusu 1918, ali je (prilično) adekvatno njenom značaju i značenju 2018. godine.

Ali, to odmah treba reći, ne zbog Kosova ili makar najmanje zbog njega.

Takoreći neposredno uoči Dana primirja održan je jedan važan i zanimljiv međunarodni događaj, koji je u Srbiji prošao sasvim nezapaženo. Reč je o Kongresu Evropskih narodnih partija (EPP – European people’s party), kojem pripadaju mnoge velike evropske partije “desnog centra” otprilike, između ostalog recimo i CDU (Hrišćansko-demokratska unija) nemačke kancelarke Angele Merkel. Član te asocijacije jeste i Srpska napredna stranka (takođe i Zajednica vojvođanskih Mađara). Na tom je skupu (Helsinki, 7-8. novembar) između ostalog konstatovano da “evropske vrednosti i principi (vladavina prava, višepartijski sistem, jako civilno društvo, nezavisni mediji, sloboda veroispovesti, izražavanja i udruživanja) od pada gvozdene zavese nisu nikada bili ugroženi kao danas”, te da je (naročito imajući u vidu izbore dogodine) potrebno uložiti maksimalne napore na očuvanju i jačanju Evropske unije. Na samitu je, pod geslom “sigurnost naših suseda je i naša sigurnost”, posebno pomenut i Zapadni Balkan. Naglašeno je u tom kontekstu da članice EPP “internacionale” imaju obavezu da se u svojim zemljama bore za funkcionisanje demokratskih institucija, poštovanje ustavnosti, nezavisnost pravosuđa, poštene izbore, slobodu medija... Ne treba biti diplomata da bi se znalo kome je ovo pismo poslato iako nije bilo adresirano.

Frontovi koje je Vučić otvorio množe se iz dana u dan: pritisak na sudstvo, satanizovanje opozicije, gušenje slobode medija, gaženje lokalnih samouprava, nasilje nad kulturnim ustanovama, porast korupcije... Sa druge strane, međutim, otpori toj i takvoj politici sve su glasniji i nema sumnje da su se čuli sve do Brisela, Berlina i Pariza.

Kada je već opet pomenut “grad svetlosti”, upravo je prema Francuskoj Vučić napravio nekoliko “gafova” koje je prosto nemoguće zaboraviti. Pogotovo kada je reč o državama koje imaju tzv. “institucionalno” pamćenje. Da pomenemo samo da su prošle godine njemu bliski političari uoči francuskih predsedničkih izbora zdušno podržavali Makronovu protivnicu, žestoku desničarku En Marin le Pen; ili da podsetimo šta su njegovi (elektronski i štampani) tabloidi – čije glavne urednike on lično, prema sopstvenom priznanju, jako uvažava i čak smatra prijateljima – pisali o tom istom Makronu; Ili, na kraju, da je pre svega toga Vučić lično, posle “slučaja Haradinaj”, takoreći prekinuo diplomatske odnose sa Francuskom.

Ako nije na Pasuljanskim livadama, možda se Vučić “opasuljio” na Jelisejskim poljima. Mada, što reče jedan drugi veliki Francuz, Žan Pol – nije Belmondo nego Sartr – nada je stvorena za one za koje nema nade.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu

    Đe smo bili svuđ smo poginuli – da parafraziram naziv one nezaboravne pozorišne predstave – ostalo je još samo fudbalsko polje Kosovo, ali i tu će uskoro “krvca da procveta”.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija

    Kad god neke novine u Srbiji prenesu neki tekst čuvenog ekonomiste, nobelovca i kolumniste Džozefa Štiglica, pozovu me neki stari drugovi da me pitaju šta ja mislim o “fijasku neoliberalizma” i tezi da se “neoliberalizam mora proglasiti mrtvim”, što je lajtmotiv ovog ekonomskog velikana – i pitaju me zašto Srbija, uprkos tome, i dalje istrajava na “neoliberalističkoj ekonomskoj filozofiji”.

  • Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta

    Koji su efekti transfera iz razvijenijih u manje razvijene zemlje članice Evropske unije?

  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

    Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side