06.03.2018 Beograd

Mihailo Gajić: Čari i opasnosti ekonomskog populizma

Mihailo Gajić: Čari i opasnosti ekonomskog populizma
Populizam nije ideologija već tehnika dolaska i opstanka na vlasti. Ekonomski populizam nudi laka rešenja za kompleksne probleme, dajući opravdanja za politike koje vode konsolidaciji vlasti, ali i katastrofalnim ekonomskim rezultatima.

Borba protiv populizma u ekonomiji svodi se na borbu protiv široko rasprostranjenih zabluda i na zahtevima za izgradnju efikasnih tržišnih institucija.

Pitanje populizma u politici postalo je veoma popularno sa usponom “antiestablishment” pokreta u Evropi i SAD. Među ove pojave treba da ubrojimo izbor Donalda Trampa za predsednika SAD, uspeh britanskog referenduma o izlasku iz EU, te rezultat Alternative za Nemačku na saveznim izborima. Politički populizam povezan je sa autoritarnim tendencijama i urušavanjem tekovina liberalne demokratije i najveći broj ljudi mu pristupa sa tog stanovništva. Nažalost, usled toga pitanje ekonomskog populizma često ostaje skrajnuto.

Populizam nije neka zaokružena politička ideologija nego je pre svega tehnika za osvajanje ili ostanak na vlasti. Iako se populistički tonovi prisutni u različitim zemljama međusobno razlikuju, imajući u vidu različite društvene prilike, opšti populistički narativ ima važne sličnosti: poverenje u vođu umesto u bezlične institucije, kolektivizam (levi, klasni ili desni, nacionalni) i sukob na relaciji naroda (shvaćenog kao organske, nepromenljive celine) i grešne elite koja radi protiv interesa naroda.

Populizam u ekonomiji: Ekonomski populizam je pomoćna alatka političkom populizmu. On ne ide nužno protiv demokratskih procedura i procesa, ali kreira mogućnosti da harizmatični vođa, “predstavnik naroda”, proširi svoje nadležnosti i kontrolu nad resursima koji će mu potom omogućiti lakši ostanak na vlasti i veću kontrolu nad društvom različitim vrstama zloupotreba državnih resursa. Populizam se ogleda i u nuđenju lakih kratkoročnih rešenja za kompleksne ekonomske probleme. Ekonomija je oblast koja je posebno podložna ovakvom pristupu jer u njoj dobre namere mogu dati loše posledice, dugoročni troškovi često su znatno viši od kratkoročnih dobiti, dok su skoncentrisani dobici vidljiviji od razuđenih troškova.

Uzmimo, na primer, pitanje minimalne nadnice. Većina sagovornika neekonomista složila bi se da je treba povećati kako bi se obezbedio veći dohodak i standard života najsiromašnijim radnicima. Međutim, većina ekonomista se ne bi složila da je povećanje minimalne nadnice dobar način za povećanje dohotka siromašnijih radnika. Ekonomisti rezonuju da je visina nečije zarade povezana s produktivnošću – što je glavni razlog zašto programeri imaju više zarade od krojača – te da će rast minimalne zarade dovesti do toga da se poslodavcima više neće isplatiti da zapošljavaju neke od radnika koji imaju nižu produktivnost od zahtevane. Uz minimalnu nadnicu plate najniže plaćenih radnika zaista će biti više, ali će ukupan broj zaposlenih biti niži, a nezaposlenost i, shodno tome, lošiji kvalitet života pogodiće upravo one kojima se prvobitno htelo pomoći. Umesto toga, ekonomisti bi se zalagali za smanjenje poreskog opterećenja niskih zarada, poboljšanje privrednog ambijenta, što bi povećalo zapošljavanje i posredno zarade.

Pedeset nijansi sive: Iako se postavke ekonomskog populizma različitih populističkih pokreta razlikuju, njihova osnova veoma je slična. Iz idolatrije svemogućeg vođe sledi idolatrija državnih preduzeća kao motora razvoja i predstavljanje države kao uspešnog preduzetnika, te otuda zahtevi za zadržavanjem državnog vlasništva nad preduzećima ili njihovom ponovnom nacionalizacijom. Kolektivizam dodatno hrani ovaj pogled, dodavši mu nepoverenje prema stranim elementima, kao što su preduzeća i naročito banke u stranom vlasništvu, te predstavljanju uvoza kao negativne pojave, a izvoza kao pozitivne.

Pošto ekonomski populizam odgovara na lokalni društveni kontekst, u SAD je on više okrenut pitanju međunarodne trgovine i uvoznoj supstituciji, dok je u Srbiji ovaj segment uglavnom zanemaren, već je daleko važnije pitanje države kao vlasnika i menadžera državnih preduzeća. I u samoj Srbiji populizam nije jedinstven, što se vidi u politici subvencionisanja investicija: populizam vlasti tvrdi da država ume tačno da prepozna uspešna preduzeća i kome i koliko treba dati novca da bi se otvorila radna mesta, dok populizam (dela) opozicije tvrdi da ove subvencije ne treba davati stranim nego domaćim investitorima, umesto da je sama politika subvencija ekonomski štetna.

Posledice ekonomskog populizma: Ekonomski populizam omogućava autoritarnom vođi da dođe do novih moći i da ih koristi ne da bi poboljšao ekonomsko stanje već da se učvrsti na vlasti i oteža delovanje političkih protivnika. Radna mesta u javnom sektoru postaju namenjena samo politički podobnima, državna preduzeća na upravljanje dobijaju partijski aparatčici, kontrolom nad njihovom politikom oglašavanja kupuje se odanost medija, novim propisima olakšava se poslovanje onih bliskih vlastima, a otežava onima koji su bliski opoziciji itd. Međutim, zato što ekonomski populizam dovodi do preuzimanja države i rastakanja institucija, on sa sobom donosi i jako loše ekonomske rezultate. U populizmu nema nezavisnog pravosuđa i drugih institucija, od katastra do poreske uprave, jer bi to moglo da okrnji uticaj vođe. A bez njih nema ni dobrog poslovnog okruženja, a posledično ni novih investicija i ekonomskog rasta već samo stagnacije. Zbog toga je suprotstavljanje ekonomskom populizmu imperativ političkog delovanja u Srbiji, ali i drugim zemljama regiona.

 

Biografija

Mihailo Gajić je ekonomista iz Beograda, gde od 2014. radi u Libertarijanskom klubu Libek kao direktor ekonomskih istraživanja i vodi ekonomski deo istraživanja Barometar slobode Fondacije Fridrih Nauman. Bavi se javnim finansijama, ekonomskim aspektima obrazovanja i značajem ekonomskih sloboda. Ne veruje Danajcima ni kad darove nose.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Festival Srpske Trpeze
Pročitajte i...
  • Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji

    SLIKA 1. Na tribini SNS u Beški 17. januara 2017. došlo je do incidenta kada su aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava razvukli transparent “Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama” i izrazili protest duvanjem u pištaljke.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

  • Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit

    Kao što se vidi iz Slike 1, izvor svih podataka je Eurostat, BDP po glavi stanovnika po kupovnoj snazi, po EU standardu (PPS), u Srbiji stagnira u odnos na EU28 od 2008, kao uostalom i prosečni BDP za taj period.

  • Dimitrije Boarov: Turske opomene Dimitrije Boarov: Turske opomene

    Kada u jednoj velikoj privredi kao što je turska u jednom danu (petak prošle sedmice) paritet domaće lire prema američkom dolaru padne oko 18 odsto, onda se to ne može tumačiti samo Trampovim spoljnotrgovinskim ludorijama i dupliranjem carinskih taksi na uvoz aluminijuma i čelika i iz Turske nego i znakom da se svemoćni turski predsednik Tajip Erdogan ipak zaneo svojom veličinom i veličinom svoje zemlje i tako se opasno poigrao sa ekonomskom budućnošću svojih 80 miliona sugrađana.

  • Vladimir Gligorov: Subvencije Vladimir Gligorov: Subvencije

    Zašto bi se subvencionisala privatna, strana ili domaća ulaganja? Ako sam dobro razumeo, i Savez za Srbiju namerava da nastavi sa subvencijama, samo bi da ih uslovi, pre svega kada je reč o stranim ulaganjima, većim platama za zaposlene.

  • Mijat Lakićević: Savez za izolaciju Mijat Lakićević: Savez za izolaciju

    Da li je Tramp trapav, lud ili glup, nije ni važno – bar ne u kontekstu ove priče – ali je svojom izjavom o nekim “agresivnim Montenegrinima koji prete da izazovu treći svetski rat” američki predsednik, kao što je to već konstatovano, u stvari otkrio na šta mu se ruski kolega žalio.

  • Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice” Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice”

    Udarna vest 1. juna tekuće godine u svim srpskim medijima bila je da je Njegovo Veličanstvo Predsednik Srbije priredio svečani prijem za fudbalsku reprezentaciju naše zemlje, stručni štab i članove rukovodstva Fudbalskog saveza Srbije.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side