22.02.2018 Beograd

Marko Savković: Ka novoj normalnosti u međunarodnim odnosima?

Marko Savković: Ka novoj normalnosti u međunarodnim odnosima?
U odgovoru na pitanje kako će se dalje odvijati odnosi Rusije i Evropske unije, direktor moskovskog Karnegi centra, Dmitri Trenjin, nedavno je rekao kako je “vreme krize (u njihovim odnosima) prošlo”; nastupila je “nova normalnost” (eng. the new normal) koja će potrajati još deceniju-dve.

Ovu sintagmu on je koristio i kada je opisivao odnose Rusije i Sjedinjenih Država (SAD); ili politiku i ciljeve Rusije u međunarodnim odnosima nakon izbijanja krize u Ukrajini.

Nudeći paradigmu nove normalnosti, Trenjin je istovremeno odbacivao tezu o “novom Hladnom ratu”. Za razliku od te epohe, sada su (međunarodni) odnosi “fluidni i nepredvidivi”. Uzmimo relacije Moskve sa Evropskom unijom (EU). Dok zvanični Berlin i Pariz insistiraju na režimu sankcija, a Brisel planira da se suprotstavi tzv. “mekoj moći” Rusije, lideri pojedinih članica osporavaju samu potrebu za daljom konfrontacijom. Tačno je da postoji režim sankcija, koji pogađa privrede vodećih zemalja Evrope; ali razmena ljudi i ideja nije prekinuta. Sukob se odvija na više ravni; fizičkoj (aneksija Krima; rat u Donbasu); ideološkoj (liberalne demokratije protiv autoritarnih režima), sa najvidljivijom manifestacijom u medijskoj sferi (tzv. slobodni mediji na jednoj i državni projekti na drugoj). Načini za njegovo prevazilaženje nisu najjasniji, a samu eskalaciju je teško predvideti, jer sve može postati meta: od medija sa nezavisnom uređivačkom politikom, do cele jedne etničke grupe.

U ovom smislu, deo “nove normalnosti” je i “borba za prošlost”. Novinarka Gardijana Natali Nugairde (Nougayrède) smatra da budućnost Evrope (Evropske unije) ne zavisi samo od toga hoće li Nemačka dobiti vladu, kakvo je stanje u italijanskim bankama, da li će London i Brisel dogovoriti uslove bregzita; već i kako će se različite članice (kao i zemlje-kandidati) suočiti sa pojedinim bolnim epizodama iz svoje istorije. Primera ima gde god pogledali: reakcija javnog mnjenja u Grčkoj na mogućnost sporazuma oko imena sa vlastima u Skoplju; zakon kojim Varšava praktično onemogućava kritičko razmatranje uloge Poljaka u holokaustu; zabrana knjige Entonija Bivera o Staljingradu od strane ukrajinskih vlasti; ili kod nas, odnosno u našem neposrednom komšiluku, gde jedne nedelje raspravljamo puzajuću rehabilitaciju Nedića i njegovog režima; a naredne, Stepinca i odnos katoličke crkve prema stradanju u Jasenovcu. Prema (političkoj) potrebi, sve se uvezuje, prošlost se vidi u sadašnjosti, odnosi opterećuju a generacijama koje dolaze “tovari” hipoteka koju ne zaslužuju.

Na sve ovo dolazi globalni kontekst, tzv. “veka Azije” u kome niko neće čekati Evropu da se presabere. Kina je verovatno jedina svetska sila koja u ovom trenutku sprovodi istinski globalnu strategiju u vidu inicijative “Jedan pojas – jedan put”; toliko veliku da joj se svi prilagođavaju umesto da nude konkurentne ideje. Indija pod premijerom Modijem traži svoje mesto pod suncem; dok se SAD i Rusija nadmeću za njenu naklonost. Turska, koja je tokom decenija kemalizma svoj brod držala vezanim za EU i NATO, nakon deset godina odstupanja od zapadnog modela ušla je u haos u kome se Bliski Istok nalazi: kako politički, tako i fizički, vojno. Ovo opadanje prestiža Evrope EU je priznala u globalnoj strategiji koju je objavila prošle godine.

“Nova normalnost” tako čini potpuni opozit slavnoj, a zatim napuštenoj tezi o “kraju istorije”. Liberalni poredak još uvek nije “slomljen”, kako brojni naslovi najavljuju, ali dok se to ne desi, svi njegovi postulati se mogu dovesti u pitanje: pravo medija da slobodno izveštavaju; izbornost i odgovornost političara kao aksiom; podela, kontrola vlasti a možda i sama ideja njene smenjivosti. Podrivanje prava i sloboda u virtuelnom svetu postaje jednako važno kao ono u stvarnom.

Rečena promena paradigme verovatno nije mogla doći u gorem trenutku za Zapadni Balkan. Nema sumnje da je ovde potrebna uspešna i jaka EU, sposobna da projektuje tzv. evropske vrednosti. Iz eventualnog kraha liberalnog poretka lokalni lideri bi izvukli vrlo određene lekcije. Otuda toliko nestrpljenja (i očekivanja) oko Strategije proširenja. Nedelju dana kasnije, još uvek nije jasno da li su ključne poruke koje su njom upućene ovde i shvaćene.

U programu Beogradskog bezbednosnog foruma ove godine usvajamo paradigmu “nove normalnosti", ne da bi se sa njom pomirili, nego da bi shvatili o čemu se tu radi: da li je stvarno opšte raspoloženje takvo da bi najbolje bilo dići ruke od institucija, pristati da nas vode predrasude i istorijski redukcionizam, dijalog pro forme radi; ili na delu – zajedno – pokazati da dolazimo iz istinski demokratskih društava. Verujemo da je ovo drugo.

 

*Autor je programski direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost i Beogradskog bezbednosnog foruma

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Sve manje nevinih Momčilo Pantelić: Sve manje nevinih

    Zlatna olimpijska medalja u hokeju najveća je pobeda Rusa posle američkih predsedničkih izbora 2016.

  • Momčilo Pantelić: Glasovi ne poznaju granice Momčilo Pantelić: Glasovi ne poznaju granice

    Birači raznih sorti ovih dana dosežu domete pevača belosvetskih hitova. I njihovi skromni glasovi, takoreći glasići, kao da više ne poznaju granice.

  • Erik Gordi: Univerzitetski štrajk - zašto, kako i šta Erik Gordi: Univerzitetski štrajk - zašto, kako i šta

    Već dve sedmice zaposleni na univerzitetima širom Velike Britanije su u štrajku, koji sigurno ide u treću nedelju, pa ako ne dođe do rešenja, onda možda i u četvrtu. Događaj predstavlja najmasovniji pokret zaposlenih na britanskim univerzitetima u istoriji i prvu takvu uspešnu akciju za mnogo godina

  • Nebojša Pešić: Posmrtno pljačkanje sirotinje Nebojša Pešić: Posmrtno pljačkanje sirotinje

    Od svih skandaloznih vesti po kojima se Srbija razlikuje od ostatka sveta, čini se da je najskandaloznija bila ona iz Niša o posmrtnom pljačkanju sirotinje. Radna grupa koja je kontrolisala poslovanje niškog JKP “Gorica”, koje održava tamošnje groblje, ustanovila je da su takozvani socijalni slučajevi, odnosno siromašni ljudi, sahranjivani u ćebadima i sanducima sklepanim od dasaka iako je Grad Niš iz budžeta plaćao po 24.000 dinara za pogrebnu opremu i sahranu dostojnu čoveka.

  • Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta

    Kažu da se u poslednjih 125 godina vodi 25 ratova godišnje u proseku. U broju sukoba u kojima ima više od hiljadu žrtava (to su onda ratovi) najčešće su sudelovale Kina, Britanija, Francuska, USA i Rusija.

  • Momčilo Pantelić: Zamrznuti konflikti Momčilo Pantelić: Zamrznuti konflikti

    Dok se ovde raspredaju priče treba li Kosovo da ostane “naš, a svetski” zamrznuti konflikt, smenila su se dva drastično različita zagrevanja na jednom od najdugotrajnijih zamrznutih konflikata – na Korejskom poluostrvu. U prvom, donedavnom – samo što se nije izmetnuo u vreli konflikt, i to nuklearni, a u drugom, ovih dana – počelo je diplomatsko otopljavanje odnosa koje budi nade u postepeno nekonfliktno odmrzavanje tog relikta Hladnog rata.

  • Dimitrije Boarov: Daleko je pravna država Dimitrije Boarov: Daleko je pravna država

    Izveštaj o radu sudova u 2017. godini, koji je prošle sedmice na skupu u Palati “Srbija” podneo Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda, iako pozitivno ocenjuje izvesne pomake u našoj sudskoj praksi, ipak potvrđuje rašireno uverenje da je naš sudski sistem i dalje nedovoljno efikasan i spor, da su sudovi pretrpani sporovima i da je u Srbiji parnica sve više – to jest da su u prethodne dve godine naši sudovi primili “milion i trista hiljada predmeta više nego što je bilo očekivano”.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw