23.12.2011 Beograd

Kosovo i izbori: Ko uzme kajaće se, ko ne uzme još će više

Kosovo i izbori: Ko uzme kajaće se, ko ne uzme još će više
Ukoliko Tadić, poštujući Ustav, raspiše izbore i na području Kosova, automatski će se suočiti sa opasnošću da srpska kandidatura za EU, o kojoj se odluka donosi verovatno početkom marta iduće godine, ponovo bude odbijena.

Ustav obavezuje predsednika Srbije Borisa Tadića da parlamentarne izbore raspiše najkasnije 11. marta, pošto oni moraju da budu održani do 11. maja. Ustav tretira Kosovo kao deo Srbije, što znači da izbori treba da budu raspisani i za područje Kosova. Priština i dobar deo međunarodne zajednice srpske institucija na Kosovu tretira kao paralelne, pa je gotovo izvesno da će sprovođenje izbora na teritoriji srpskih opština biti protumnačeno kao podrška jačanju tih institucija.

Ukoliko, dakle, Tadić poštuje Ustav i raspiše izbore i na području Kosova, automatski će se suočiti sa opasnošću da srpska kandidatura za EU, o kojoj se odluka donosi verovatno početkom marta iduće godine, ponovo bude odbijena. Ako, pak, postupi drugačije, odnosno izuzme Kosovo iz izbornog procesa, biće optužen za izdaju nacionalnih interesa i slične nepodopštine iz arsenala populistričke retorike, a možda će mu zapretiti i tužbom.

Pozicija u kojoj su se našle srpske vlasti nije, dakle, ni malo laka budući da je svako rešenje za koju se odluče potencijalno opasno po njih. Neka rezervna opcija možda postoji, ali u ovom trenutku nije jasno da li su vladajući krugovi uopšte tragali za njom. U svakom slučaju, porencijalne probleme sa raspisivanjem izbora u javnosti još niko nije pominjao. Sa njima ćemo se, po već ustaljenoj praksi, suočiti „kad dođe vreme“, odnosno kad Srbija bude ponovo suočena sa izborom „ili – ili“.

Sadržina odluke o raspisivanju izbora bi, sama po sebi, mogla bitno uticati i na rejtinge stranaka i njihove izborne rezultate. Ako kandidatura bude ponovo odbijena Tadić će, bez obzira na to što je zaista teško očekivati da predsednik jedne zemlje krši Ustav, izgubiti značajan deo podrške u izrazito proevropski orijentisanom delu biračkog tela koje na pitanje Kosovo ili Evropa bez ustezanja odgovara Evropa. Taj deo javnosti traži rezultate i smatra da je vladajući blok trebalo ranije da pripremi teren za brži hod ka EU.

Eventualno izostavljanje srpskih opština na Kosovu sa narednih parlamentarnih izbora svakako bi bilo žestoka „municija“ nacionalistički orijentisane opozicije za nove napade na Tadića u predizbornoj kampanji. Takođe nije izvesno da bi i sve članice vladajućeg bloka bile spremne da prihvate ovakvo rešenje, pa je manevarski prostor koji pred sobom ima srpski predsednik za uspostavljenje rešenja u skladu sa željama vodećih zemalja EU izuzetno mali.

Čini se da je jedino što vlasti mogu da odmah počnu da traže da im Vašington i Brisel još jednom  pogledaju kroz prste i da ne prave probleme u vezi sa raspisivanjem izbora.

Da li je takva opcija izgledna, kakve bi posledice na politiučku scenu u Srbiji, na međunarodnu poziciju Srbnije i na Srbe na samom kosovu mogla ostaviti ovakva ili onakva odluka o raspisivanju parlamentarnih izbora, za portal Novog magazina govore Dušan Reljić i Petar Miletić 

autor: Dragan Janjić izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Dževad Sabljaković: Olupine i ploveći logori Dževad Sabljaković: Olupine i ploveći logori

    Prije 85 godina Tomas Man je pošao u "civilizovanu pustolovinu". Desetodnevno putovanje brodom iz Evrope u Ameriku opisao je u dnevniku kojem je dao naslov "Preko mora s Don Kihotom". Na brodu, koji naziva "udobni Holanđanin", bilo je svega tridesetak putnika. Niko nije bio turist.

  • Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast

    Da bi to bilo moguće, potreban je značajan rast produktivnosti. Ovde je potrebno razdvojiti dve stvari. Jedno je rast po stanovniku, koji može da se ubrzava kako se smanjuje stanovništvo. Čak i ako se ukupna proizvodnja zapravo ne povećava. To je druga stvar, rast ukupne proizvodnje uz smanjenje broja stanovnika. To bi zahtevalo da se s manjim brojem stanovnika postigne veća ukupna proizvodna, što će reći da se povećava produktivnost rada.

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Vladimir Gligorov: Dve unije Vladimir Gligorov: Dve unije

    Biti u dve unije istovremeno, Evropskoj i Evroazijskoj, nije moguće. Ne samo zato što je članstvo u Evropskoj uniji političko, a ne samo privredno. Ali i samo sa stanovišta trgovačke politike, nije moguće biti u carinskoj evropskoj i evroazijskoj uniji. Ukoliko to nije očigledno, valja se podsetiti da je osnovni razlog ukrajinskih sukoba, unutar zemlje i sa Rusijom, bio upravo taj što je bilo potrebno birati između te dve unije, pa je predsednik bio za Evroazijsku, a većina naroda za Evropsku.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side