Korak napred
13.10.2011 Beograd

Korak napred

Korak napred
Ako se u međuvremenu - od utorka, kad ovaj broj Novog magazina odlazi u štampu, do četvrtka, kada se pojavljuje pred čitaocima - nije nešto neočekivano desilo, Srbija je postala kandidat za člana Evropske unije. Tačnije, dobila je samo pozitivno mišljenje i preporuku u tom smislu od Evropske komisije.

Za formalnu kandidaturu potrebno je da se u decembru s tim složi i svih 27 članica, ali svejedno, Srbija je učinila krupan korak napred. I za to ovoj vlasti treba odati priznanje. Što je najvažnije, to je korak koji će neka sledeća vlast teško moći da poništi; tj. i ako bude stajala u mestu, malo je verovatno da će krenuti unatraške.

Paradoksalno je, ova vest dolazi u trenutku kada je podrška evropskom putu Srbije među građanima pala na najniže grane. Uprkos svoj kompleksnosti situacije, objašnjenje je ipak jednostavno: to raspoloženje indukovano je, proizvedeno (upornim radom!?) od strane političke elite - ne samo one izvan, nego i one na vlasti - koja se dvoumila i troumila i borila više sa sopstvenim nego sa strahovima običnih ljudi.

Kad lideri ne pokazuju dovoljno odlučnosti u ostvarenju ciljeva koje su sami postavili (i zbog kojih su izabrani), narod posumnja i u ciljeve i u lidere.

Naravno, ovim korakom put ka Briselu nije okončan; prešli smo doduše više od pola puta, ali je ostala najteža deonica, ona preko Kosova. Kad je o tome reč, onda jedna stvar nikako ne sme biti ispuštena iz vida: neće Srbija ostankom izvan Evropske unije poboljšati svoje šanse da „sačuva Kosovo“, šta god se pod tim podrazumevalo. Naprotiv.

To načelo važi i generalno za odnos Srbije prema Evropskoj uniji. I nije zgoreg da i ono u ovom „svečanom času“ bude spomenuto. Naime, od dvehiljadite naovamo, nekad češće nekad ređe - a u poslednje vreme sve češće - mogla se čuti teza da Srbija ne treba da ulazi u Evropsku uniju, ali treba da prihvata njene standarde pravila, vrednosti...

Čak i da je to moguće, a nije - najveći broj onih koji se za to zalažu to dobro znaju - ne vidi se kakvog to ima smisla. Jer, standardi, pravila, to su u stvari obaveze. Njihovim prihvatanjem vi zapravo preuzimate obaveze. A ostankom izvan Evropske unije odričete se prava. Prvo, ekonomskih prava koja između ostalog znače - novac. Bukvalno - milijarde evra. A drugo, i važnije, odričete se političkih prava: prava da kao nacija-članica „velike evropske porodice naroda“ učestvujete u donošenju odluka koje se - i posredno i neposredno - i na vas odnose.

autor: Mijat Lakićević izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 15.10.2011, 11:51h Sremac (3)

    Pa kakav je ovo "STVA"? Nit smrdi nit miriši... ako nemas sta da kažeš bolje nemoj nista ni da pises...

Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje

    Čadež je nedavno rekao: “Tu smo – gde smo i moramo da radimo zajedno, privrede su nam povezane više nego što ljudi znaju, što mogu i da pretpostave i što političari ne razumeju.” Ne znam zašto se u poslednjim spekulacijama o budućem premijeru Srbije Čadež više ne spominje, ali sada mogu da pretpostavim zašto je tako.

  • Vladimir Gligorov: Plate Vladimir Gligorov: Plate

    Udvostručiti plate u evrima za, recimo, pet godina veoma je teško ostvarljivo.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Hrvatska Vladimir Gligorov: Srbija i Hrvatska

    U poslednjih desetak godina stvarni proizvod Hrvatske trajno je veći od srpskog i razlika se ne smanjuje, a po stanovniku se nominalno povećava.

  • Momčilo Pantelić: Red nereda Momčilo Pantelić: Red nereda

    “Ne mogu da dišem” nije samo preklinjanje teško obolelih nego i – povodom policijskog davljenja uhapšenog u Mineapolisu – poklič sve većeg broja ljudi koje sistemi guše nepravdom i ostalim nepočinstvima.

  • Dimitrije Boarov: Posle izbora Dimitrije Boarov: Posle izbora

    Ima mišljenja da predstojeći izbori ništa neće promeniti i da su oni samo predigra za predsedničke izbore u Srbiji za dve godine. To bi značilo da niko i ne razmišlja da rešava probleme države posle parlamentarnih i lokalnih izbora nego se uvek razmišlja samo o očuvanju vlasti odavde do večnosti. To će jednog trenutka dosaditi i građanima Srbije.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side