15.12.2012 Beograd

Ko se stidi mormonskog novca

Ko se stidi mormonskog novca
Imaju istog Boga, a različit pristup njemu, istu veru tumače različitim doktrinama. Štite ih isti zakoni, ali im je drugačiji praktičan tretman. Srpska pravoslavna crkva i Crkva svetaca poslednjih dana - Mormonska crkva - dve su hrišćanske denominacije koje na sebi svojstveni način pokušavaju da žive složno u turbulentnoj balkanskoj svakodnevici.

Ako je suditi prema godišnjim izveštajima Stejt dipartmenta i brojnih nevladinih organizacija, pripadnici srpskog ogranka Mormonske crkve (centrala je u SAD, u Salt Lejk Sitiju) s vremena na vreme bivaju propušteni kroz “šake” lokalnih huligana, radikalnih nacionalista i pravoslavnih fundamentalista.

Domaćim izgrednicima, koji veru i nacionalni ponos svode na tri prsta i mlataranje krstačama, ništa ne znači činjenica da su mormoni zvanično priznata verska zajednica u Srbiji, te da imaju sva prava koja uživaju i SPC i njeni vernici. Naprotiv. Verbalni i fizički napadi na mirne i neupadljive misionare, kao i skrnavljenje njihovih verskih objekata, ozbiljno skreću pažnju međunarodne javnosti na problem verske netolerancije. Izjednačavajući ih sa CIA špijunima i optužujući ih da šire nemoral zbog navodne poligamije, srpski ultradesničarski krugovi uspevaju da uspaniče građane budeći u njima tradicionalne verske anksioznosti.

Nažalost, u senci otvorene i verske konfrontacije ostaju sva mormonska dobročinstva prema srpskom narodu koja se mere milionima dolara, a realizovana su u poslednjih 20 godina. O tome se gotovo ništa i ne zna. Ćute mediji, a ćute i najpoznatiji srpski dobrotvori čija medijska reputacija ima potporu i u fondovima koje dobijaju iz mormonskog novčanika.

Na osnovu zvaničnog dokumenta mormonskog Humanitarnog centra izdatog u Salt Lejk Sitiju, vidi se da su mormonski novac u protekle dve decenije primale najviše verske i političke institucije Srbije, kao i mnogobrojne gradske vlade, NVO i udruženja.

Iako ne priznaje mormonsku versku doktrinu, SPC priznaje mormonski novac, pa je od 1992. do 1994. prihvatila njihovu donaciju koja je iskorišćena za smeštaj ratnih izbeglica u vreme najvećeg balkanskog haosa. Patrijarh Pavle trudio se da u skladu sa svojim položajem, a pre svega svojim hrišćanskim i ljudskim osećajem, održi maksimalno korektne interkonfensionalne odnose sa mormonima, što je rezultiralo sa tri oficijelna prijema u Patrijaršiji. Današnja crkvena vrhuška vodi apsolutno drugačiju politiku. Tako zvanični radio Crnogorsko-primorske eparhije Svetigora u specijalnoj emisiji mormone definiše kao “prohrišćansku, destruktivnu i totalitarnu sektu”.

Ministarstvo socijalnih poslova, zahvaljujući mormonskim donacijama, uspelo je između 2003. i 2006. da obezbedi određen broj invalidskih kolica, odeću i krevete za državne institucije koje brinu o starijima i invalidima. Takođe, i najmodernija EKG oprema kupljena je od ovog novca, a tri godine Ministarstvo je uspevalo da pokrije i bazične potrebe dela najsiromašnijih građana Srbije deleći im higijenski i školski pribor, odeću i ćebad.

Udruženje ratnih veterana 90-ih, koje je zaboravila i njihova sopstvena država, u dva navrata dobilo je pomoć od Mormonske crkve u vidu higijenskih i školskih kompleta, kao i paketa za bebe, a donirane su i mašine za šivenje i mašine za tkanje, kako bi se ovoj populaciji omogućilo da pronađe dostojanstven način zarade i i uključi se u normalne tokove života. Mašine za šivenje u svrhe rehabilitacije izbeglica dobila je i Asocijacija Srba sa KiM (2004–2005), kao i zimsku odeću, ćebad i higijenske komplete za kosovske izbeglice smeštene u Velikoj Plani.

Mormoni su jedan od glavnih finansijskih stubova srpskog Crvenog krsta koji koristi njihove donacije od 1996. Od datih sredstava opremane su bolnice, klinike, kupovana je hrana za narodne kuhinje, mašine za pravljenje hleba, pa i pomagan začetak malih porodičnih biznisa, kao što je proizvodnja hrane u Topoli, navodi se u zvaničnom izveštaju Humanitarnog centra ove crkve. Opremani su starački domovi i dečji vrtići. Gerontološkom centru u Rumi donirana je stomatološka ordinacija, Dom zdravlja Zvezdara dobio je nove stomatološke instrumente, a Klinički centar Zvezdara medicinske hirurške instrumente. Mormonska medicinska pomoć otišla je i Odeljenju za gerontologiju Opšte bolnice u Sremskoj Mitrovici, kao i Zdravstvenom centru Studenica u Kraljevu.

Jedan od poštovanih principa mormonizma – obrazovanje – vidljiv je i po činjenici da je deo donacija pokrio pedagoške projekte u Srbiji, uključujući i poljoprivredne škole u Prokuplju i Kraljevu, dok su preko Asocijacije samohranih majki Niša deljeni besplatni udžbenici. Asocijacija Roma iz Obrenovca dobila je nameštaj za učionicu, a Kulturnom centru Roma u Beočinu poklonjeni su alat i materijal za učionice.

Čitava armija nezavisnih srpskih humanitaraca koja se izdigla na nivo medijskih zvezda takođe prima značajne donacije od Mormonske crkve, ali o tome ćuti. Fondacija princeze Katarine Karađorđević iskoristila je mormonski novac kako bi donirala medicinsku opremu beogradskim klinikama (2002-2005), kao i za kupovinu odeće za siromašne i siročiće. Bračni par Divac dobio je finansijsku podršku mormona (2009–2010) za svoj humanitarni projekat pomoći izbeglicama u Šapcu.

Posle svega ključno pitanje je ko se i zašto stidi mormonskog novca, uprkos tome što Srbija svih ovih godina uživa u njemu? Posebno bode oči činjenica da ti isti srpski humanitarci u svom sopstvenom licemerju ne prezaju od najupadljivijih vidova reklama i humanitarnih zabava (na koje se takođe troši značajna suma novca), zaboravljajući pre svega na onu čuvenu biblijsku poruku “da ne zna tvoja levica što čini tvoja desnica”. Njima je, sve češće se čini, mnogo važnije da se čuje da su dali novac nego smisao i svrha za koju je on prikupljen i dat.

Saša Milošević je slobodni novinar i bloger čije tekstove objavljuju vodeći svetski mediji poput Hafington posta, Global posta, Solt lejk tribjuna, londonskog Telegrafa.... Alijansa za civilizacije UN i Međunarodni centar za novinare (ICFJ) iz Vašingtona nagradili su ga 2010. za interkulturalni projekat Hijabskirt.info. Jedan je od članova osnivača Međunarodne asocijacije novinara koji se bave religijom (IARJ). Njegov blog o Žutoj kući privukao je pažnju posetilaca i medija širom sveta.

autor: Saša Milošević izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (6) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 21.03.2017, 19:00h radomir

    Naveden je samo deo pomoći koju je pružila Crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana. U Sremskoj Mitovici Bajićeva škola je dobila stomatološku ordinaciju, u opštoj bolnici renovirano je odeljenje ginekologije, Očno odelenje je dobilo najsavremeniji uređaj za pregled očnog dna (samo još tri grada u Srbiji poseduju sličan uređaj), dodeljena su brojna invalidska kolica, opremljena narodna kuhinja, renovirana OŠ u Šašicima, potpomognut dečji vrtić u Kamenjaru...itd. Budući da sam član ove Crkve, znam da niko nije prisiljen da daje bilo kakav novac. Crkva nema broj našeg računa i nikada nije tražila tako nešto. Sve je na dobrovoljnoj bazi i svako može da dođe i ode kad želi. Svi su dobrodošli da se nahrane ugodnom rečju Božjom.

  • 21.02.2017, 13:19h To JOE (1)

    Istina je da aktivni članovi crkvi daju deseti dio prihoda no laž je da daješ crkvi broj računa kad ulaziš u nju. Širiti laži na taj način na koji ti radiš stvarno nije u redu.

  • 12.03.2013, 21:15h Marco (1)

    God bless You all !!! Dolazi Dan , doći će sigurno , zapisano je nekada davno. Dan kada će ljudi moći da vide pravu istinu , da čuju glas i osete toplinu. Sve vreme i pre , ranije , i mnogo davno , pa sve do današnjih dana Bog je ostavio sve što je neophodno da se dosegne u našim dušama ka blagostanju i spasenju i večnoj ljubavi. Pa , zbog čega ljudi (ne svi) to odbacuju , zašto mržnja? , zašto zlo kad "dobro" je bolje i lepše za sve nas ? .........

  • 17.12.2012, 04:47h Isusov Covek

    SPC administracija ( volim tako da kazem da bih je razgranicio od istinske Hristove crkve) sanja da bude ono sto je Katolicka administracija sa Papom na celu. Sjaj u kojem zivi nase svestenstvo, nacin ophodjenja cak i prema sopstvenim vernicima ukazuje na gubitak osecaja za samog coveka kao Bozije dete. Mnogo su podivljali i krajnje je licemerno stideti se mormonske pomoci, a pri tom sopstvenom narodu ne pruziti nikakvu pomoc iz sopstvnih fondova. Tragicno je sto vodeci ljudi nase SPC zloupotrebljavaju mlade napaljene, pijane i naduvane klince da napadaju Mormone koji nikom ne cine nikakvo zlo. Podpaljena rulja veruje da siri pravoslavlje ne shvatajuci da je i sama u teskoj zabludi. Neka SPC izadje na videlo sa svojim licnim donacijama pa da vidimo ko je vise dao, a ko vise uzeo. Pa SPC nece da obnovi ni sopstvene zapustene crkve po Vojvodini vec po raznim zabitima salje mlade svestenike da ozdrave u korov zarasle Bozije kuce i da se snadju kako znaju i umeju. I sta ce - oni se snalaze. u pocinju da uce zanat - udaranje haraca po narodu od krstenja do opela. Pa kolko koga osisaju. Deo ide i vladikama. Nase visoko svestenstvo treba da se pokrije usima sve dok cuva svoje "dike" Pahomija i Kacavendu. A kad neko digne glas odmah se crkva obrusi sa svojim: ne sudite episkopima njih cuva sam Bog... E pa ako sa njima takvim treba da se udje u raj, hvala lepo. Ostajem na zemlji...

  • 16.12.2012, 18:33h Belgradese (5)

    @Joe Prvo: probaj da ukapiraš da mormoni nisu sekta (kao što nisu ni adventisti, baptisti, luterani...). Drugo: gledam SPC - šta radi (a ne bi trebalo), kako radi (a ne bi smela), šta ne radi (a morala bi), u šta se sve petlja (a nije joj tu mesto), koliko ima (a malo joj je)... - pa zaključim da su oni problem, a ne mormoni.

  • 16.12.2012, 00:25h joe (1)

    tipicna ucjena humanitarnom pomoci dali itko u srbiji zna da je svaki mormon duzan platiti 10 procenata od svoje zarade svakog mjeseca odnosno oni mu direktno skidaju sa racuna lako se ulazi samo das broj racuna izaci je nemoguce o zivotu te sekte da i ne pisem

Pročitajte i...
  • Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu

    Izborni apstinenti i oni koji to po prirodi nisu, ali misle da će im samonametnuta politička izolacija sačuvati zdravlje i raspoloženje, odluku da ne učestvuju u kreiranju svog života najčešće pravdaju sintagmom da su “svi oni isti”.

  • Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu

    Svi smo mi Karakas, moglo bi se prigodno kazati. Doista, gotovo da nema dela sveta koji u dramama prestonice Venecuele ne prepoznaje bar neki delić sebe.

  • Jelka Jovanović: Lekcija No1 Jelka Jovanović: Lekcija No1

    Najbolji svetski teniser Novak Đoković proglašen je za najboljeg sportistu na planeti 2018. godine po izboru Akademije Laureus.

  • Momčilo Pantelić: Buka oko bauka Momčilo Pantelić: Buka oko bauka

    Ne verujem u veštice, ali da ih ima, ima ih – svojevremena je izreka jednog argentinskog sveštenika, čiji je smisao ovih dana nehotice preuzeo predsednik SAD. Ni on ne veruje u socijalizam, ali “uviđa” da taj “bauk” ne samo da postoji već i da se oštri da mu preotme Belu kuću.

  • Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad

    Kažu da su pre 630 godina, posle boja na Kosovu, zvona zvonila čak u Parizu. Danas bi mir na Kosovu imao još širi odjek.

  • Dimitrije Boarov: Polovna Srbija Dimitrije Boarov: Polovna Srbija

    Sada kada očekujemo statističke podatke o startnom nivou prosečnih plata u Srbiji u ovoj godini posle Vladine povišice, ponovo se pokreće pitanje zašto mesečne plate u privatnim preduzećima rastu sporije nego one u “opštoj državi”.

  • Jelka Jovanović: Asocijalna mreža Jelka Jovanović: Asocijalna mreža

    Šta to mladi ljudi rade na socijalnim mrežama kad ih iznenada obuzme neodoljiv osećaj promašenosti, pa u rano zimsko jutro izađu napolje i ubiju prvog ko im naiđe?

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side