19.12.2012 Beograd

Kakofonija

Kakofonija
Mnogo je lucidnih misli ostalo iza velikog Vojina Dimitrijevića, tako i ona da Srbija zapravo nema Vladu, nego konfederaciju ministarstava.

U efektno opisanom autohtonom državnom uređenju, izraslom na konspiraciji i urotničkoj kulturi, nema ničeg prirodnijeg nego da se 'državni vrh' sastane u pola noći, nedelja na ponedeljak, i zagonetno, u pola glasa, kako takvoj nadustavnoj kategoriji i priliči, raspravlja o – javnim preduzećima.

Specifičnost podneblja je i da je tajnovitost prilično rastegljiv pojam, pa se vrlo brzo „pročulo“ da je dogovoreno i da vlada obustavi davanje garancija za zaduživanje državnih preduzeća.

Garancije dostižu 2,5 milijardi evra, jednu sedminu javnog duga. Pri tome, aktivirano je pola od toga pa će država, svi mi dakle, vratiti bar 1,2 milijarde. Oni koji su taj novac pozajmili bez plana da ga vrate (takvih nije malo među desetak hiljada direktora državnih firmi koje godišnje plaćamo i više od sto miliona evra), nastaviće uspešno da rukovode neuspešnim galimatijasima.

Srpske državne firme su osvedočeni gubitaši. Prema podacima Unije poslodavaca, od 2000. javna preduzeća su napravila oko četiri i po milijarde evra gubitka. Nimalo slučajno – one su partijski alat za nagrađivanje kadrova i nepresušni izvor finansiranja stranaka, a njihovi poslovni potezi ponekad bi zadivili i čuvene “barone razbojnike”.

Ukidanje garancija za pozajmice ne znači da se u budžetu neće naći „gimnastika“ da se namire gladna državna čeda. Kao što umeju da kažu savremeni strateški planeri – čvrsta pravila postoje da bi se znalo od čega se odstupa.

U opštoj kakofoniji mogućih rešenja prepoznaje se konstanta – stvarne rešenosti nema. U tom kontekstu najopasnija su senzacionalistička rešenja. I dosad je bilo „dekreta“, pompezno predstavljanih na prigodnim „iventima“ kao poslednji, nedostajući detalj kojim će sistem konačno zaokrenuti ka upravljanju, umesto gazdovanju državnom imovinom. Nepromenljivost sistema, međutim, očitavala je koliko se radilo o stvarnim namerama, a koliko o vodviljima. Danas su ponovo krupne reči aktuelne – departizacija, profesionalizacija, racionalizacija...

MMF je odličan izgovor za reforme, pa tako i za onu javnih preduzeća, mada se pregovori sa tom organizacijom uglavnom vode kao da je reč o partiji mica, pa se u pauzama sastanaka “preknjižavaju” stavke ne bi li se namere Vlade uklavirile u smernice stranih pregovarača koji onda, sa mnogo razumevanja za globalni trenutak, zažmure pred „kreativnošću“ domaćeg establišmenta.

Privatizacija negde može da bude rešenje, ali se treba čuvati ideološkog pristupa „serijske“ prodaje bez prethodnog utvrđivanja kapaciteta za poštenu konkurenciju. Inače će se državni monopol samo ustupitidrugima, a u vreme divljačkog kapitalizma pobesnelih oligarha bez socijalne zaštite jasno je kako će se potrošači provesti.

Pretpostavimo li da je ljudima na vlasti ipak stalo da se preobraze kao Savle, sledi im neobično težak zadatak da promene apsurdni model gazdovanja u čijem su kreiranju i dovođenju do karikaturalnih dimenzija i sami učestvovali. Pri tome će, paradoksalno ali i zasluženo, stalno morati da dokazuju svoju ispravnost, umesto da drugi dokazuju da su krivi.

autor: Vojislav Stevanović izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 19.12.2012, 11:39h darkos (2)

    Objaviti spisak privilegija svih drzavnih i javnih firmi pa ce se videti odakle najvise curi ! U Hrvatskoj su imali snage da to objave. Zasto je to ovde veliki problem ? Ogromni su viskovi zaposlenih u tim firmama. Ne mozemo ih isterati na ulicu, rekose vlastodrsci! Ali zato je bilo moguce veoma lako stotine hiljada radnika isterati iz fabrika na ulicu, bez icega, iako su te fabrike stvarali decenijama. Sa ovakvom demagogijom i populizmom se nemoze krenuti iz blasta u kome smo.

Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare

    Jedan problem jeste bojkot. Drugi – pregovori s Kosovom. A onda su tu i privredna kretanja, koja nisu ohrabrujuća. Očekivani odgovor vlasti jesu najave da će se povećavati plate i penzije, a tu je i najavljeni plan o javnim ulaganjima u preporod. Za nove četiri godine, deset, dvanaest, a možda i više milijardi evra u – sve. Zašto sve to? Ostavljam po strani Kosovo jer ni vlast niti opozicija ne mogu da očekuju mnogo glasova na tome.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side