19.04.2017 Beograd

Julijana Mojsilović: Ubijanje Ataturkove Turske

Julijana Mojsilović: Ubijanje Ataturkove Turske
Ako je Evropska unija ikad ozbiljno razmišljala da u okrilje primi zemlju sa gotovo 80 miliona stanovnika, uglavnom muslimana, ta dilema od prošle nedelje kao da ne postoji.

Ove referendumske unutrašnje promene upućuju na sve osim na demokratske vrednosti EU. Jedna od odluka koja najviše brine Evropu jeste najava obnavljanja smrtne kazne posle 13 godina, u vreme kad se Ankara željno približavala Briselu. Neki u EU to su nazvali crvenom linijom, ali mi se čini da je najava – a šta god Redžep Tajip Erdogan najavi obistini se – u neku ruku i dobro došla za konačno rešenje – EU bez Turske. Reakcije sa Zapada su očekivano osuđujuće, bez obzira na tesnu većinu kojom je Erdogan sahranio, rekla bih, i poslednje vrednosti koje je u tu zemlju uneo otac moderne turske države Mustafa Kemal Paša Ataturk, koji je za 15 godina kao predsednik (1923-1938) zemlju učinio, među ostalim, sekularnom i vojsci u amanet ostavio da tu zaostavštinu čuva. Poslednji pokušaj armije da odbrani sekularnost i očuva bar neko Ataturkovo zaveštanje propao je jula prošle godine, kada su nakon neuspelog puča protiv Erdogana redovi vojske i policije pročišćeni od čuvara tradicije i zavedeno vanredno stanje u kojem je i održan referendum. Zapad je tada osudio pokušaj nasilne smene vlasti, ali se većina zvaničnika uskoro ugrizla za jezik svedočeći odmazdi kakva se ne pamti, pogotovu u zemlji koja delom geografski pripada Evropi, a želela je da uđe u njenu porodicu naroda. U sadašnjim reakcijama se, posebno ukoliko smrtna kazna bude obnovljena, već govori o stopiranju finansijske pomoći Turskoj, što za posledicu može imati – Erdoganov kec u rukavu – otvaranje granice za oko tri miliona izbeglica i migranata ka zemljama EU, za šta je teško poverovati da je ona spremna, pa i u mogućnosti da ih prihvati, a da na domaćoj političkoj sceni ne doživi kolaps, što politički, što ekonomski, a što i bezbednosni. Ali nisu samo izbeglice Erdoganov adut. Njegova vojska je druga po snazi u NATO, a teško da će je Amerikanci grditi zbog smrtne kazne koja postoji i u nekim od tamošnjih država.

Za razliku od Evrope, koja je u situaciji da usred izbegličke krize preuređuje kuću nakon britanskog izlaska i strepi od snage Mari le Pen u Francuskoj, Trampovu Ameriku jedan diktator manje-više u svetu u kojem njegova zemlja nema problema teško da će uzbuditi. Uostalom, i u SAD postoji predsednički sistem. Dalja poređenja mi se čine krajnje neumesnim.

A kad je reč o nama, iliti Balkanu, Turska je poodavno prisutna i njena politika ovde se najverovatnije neće bitnije menjati. Sa Srbijom ima najrazvijenije ekonomske odnose – a iz Sandžaka je stigla čestitka Sulejmana Ugljanina; u Hrvatskoj sve više ulaže u turizam, a u BIH – gde su Erdoganovu pobedu slavili uglavnom turski državljani koji žive u zemlji, ali i lider SDA i bošnjački član Predsedništva BIH Bakir Izetbegović – turski uticaj u poslednjih 20 godina uglavnom je vidan u obrazovanju, medijima i kulturi. Ankara je prisutna i u Makedoniji i Crnoj Gori.

Najveće promene će ipak biti u Turskoj, koja se brzo udaljava od Ataturkovog nasleđa.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji

    Iako je praktično nestala još pre 27 godina, Jugoslavija očigledno ponovo provocira istraživanja i izjašnjavanja u Srbiji.

  • Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra" Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra"

    Kao i u samoj Rusiji, tako i u Srbiji stogodišnjica Velike oktobarske revolucije (7. novembra 1917) oficijelno praktično nije ni spomenuta iako je poredak “socijalizma”, zasnovan na tekovinama ovog epohalnog događaja 20. stoleća, i kod nas trajao skoro pola veka.

  • Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak

    U poslednjem, novembarskom broju MAT-a (Makroekonomske analize i trendovi) skreće se pažnja na činjenicu da najnoviji MMF-ov pregled svetskih ekonomskih kretanja donosi za iduću godinu niz optimističnih poruka i pozitivnih iznenađenja – to jest, da globalna ekonomija hvata zalet i da oporavak ide željenim pravcem i intenzitetom, stimulisan investicijama, trgovinom i industrijskom proizvodnjom.

  • Nenad Živković: O nelagodi u kulturi Nenad Živković: O nelagodi u kulturi

    Srbija je na svom putu u slavu, večnost i Evropsku uniju zaglavljena ne samo u političkom i emotivnom glibu nerešenog statusa svoje kolevke već i u patetičnim izlučevinama droba severno od svog srca – šta je kome bliže, predmet ili organ; ona je još više, čini se beznadežno, potonula u sopstvenu nesposobnost da se suoči s neophodnošću da se menja zaistinski, temeljno i iznutra, kako bi uopšte postojala.

  • Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda

    Nakon ovogodišnje strahovite suše bilo je jesenas različitih procena o visini štete koju je pretrpela naša poljoprivreda.

  • Vladimir Gligorov: Kineska i ruska ulaganja Vladimir Gligorov: Kineska i ruska ulaganja

    Zemlje koje imaju suficite u razmeni sa svetom moraju da ih ulože u inostranstvu. Zašto ne kod kuće? To nije pitanje lišeno smisla, ali onda naravno ne bi bilo tih suficita.

  • Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici

    Teška optužba? Možda, posebno što nije reč o psihopatama koje zlostavljaju svoju decu na sve zamislive i nezamislive načine.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije festival nauke bmw