19.04.2017 Beograd

Julijana Mojsilović: Ubijanje Ataturkove Turske

Julijana Mojsilović: Ubijanje Ataturkove Turske
Ako je Evropska unija ikad ozbiljno razmišljala da u okrilje primi zemlju sa gotovo 80 miliona stanovnika, uglavnom muslimana, ta dilema od prošle nedelje kao da ne postoji.

Ove referendumske unutrašnje promene upućuju na sve osim na demokratske vrednosti EU. Jedna od odluka koja najviše brine Evropu jeste najava obnavljanja smrtne kazne posle 13 godina, u vreme kad se Ankara željno približavala Briselu. Neki u EU to su nazvali crvenom linijom, ali mi se čini da je najava – a šta god Redžep Tajip Erdogan najavi obistini se – u neku ruku i dobro došla za konačno rešenje – EU bez Turske. Reakcije sa Zapada su očekivano osuđujuće, bez obzira na tesnu većinu kojom je Erdogan sahranio, rekla bih, i poslednje vrednosti koje je u tu zemlju uneo otac moderne turske države Mustafa Kemal Paša Ataturk, koji je za 15 godina kao predsednik (1923-1938) zemlju učinio, među ostalim, sekularnom i vojsci u amanet ostavio da tu zaostavštinu čuva. Poslednji pokušaj armije da odbrani sekularnost i očuva bar neko Ataturkovo zaveštanje propao je jula prošle godine, kada su nakon neuspelog puča protiv Erdogana redovi vojske i policije pročišćeni od čuvara tradicije i zavedeno vanredno stanje u kojem je i održan referendum. Zapad je tada osudio pokušaj nasilne smene vlasti, ali se većina zvaničnika uskoro ugrizla za jezik svedočeći odmazdi kakva se ne pamti, pogotovu u zemlji koja delom geografski pripada Evropi, a želela je da uđe u njenu porodicu naroda. U sadašnjim reakcijama se, posebno ukoliko smrtna kazna bude obnovljena, već govori o stopiranju finansijske pomoći Turskoj, što za posledicu može imati – Erdoganov kec u rukavu – otvaranje granice za oko tri miliona izbeglica i migranata ka zemljama EU, za šta je teško poverovati da je ona spremna, pa i u mogućnosti da ih prihvati, a da na domaćoj političkoj sceni ne doživi kolaps, što politički, što ekonomski, a što i bezbednosni. Ali nisu samo izbeglice Erdoganov adut. Njegova vojska je druga po snazi u NATO, a teško da će je Amerikanci grditi zbog smrtne kazne koja postoji i u nekim od tamošnjih država.

Za razliku od Evrope, koja je u situaciji da usred izbegličke krize preuređuje kuću nakon britanskog izlaska i strepi od snage Mari le Pen u Francuskoj, Trampovu Ameriku jedan diktator manje-više u svetu u kojem njegova zemlja nema problema teško da će uzbuditi. Uostalom, i u SAD postoji predsednički sistem. Dalja poređenja mi se čine krajnje neumesnim.

A kad je reč o nama, iliti Balkanu, Turska je poodavno prisutna i njena politika ovde se najverovatnije neće bitnije menjati. Sa Srbijom ima najrazvijenije ekonomske odnose – a iz Sandžaka je stigla čestitka Sulejmana Ugljanina; u Hrvatskoj sve više ulaže u turizam, a u BIH – gde su Erdoganovu pobedu slavili uglavnom turski državljani koji žive u zemlji, ali i lider SDA i bošnjački član Predsedništva BIH Bakir Izetbegović – turski uticaj u poslednjih 20 godina uglavnom je vidan u obrazovanju, medijima i kulturi. Ankara je prisutna i u Makedoniji i Crnoj Gori.

Najveće promene će ipak biti u Turskoj, koja se brzo udaljava od Ataturkovog nasleđa.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Benevolentni diktator Vladimir Gligorov: Benevolentni diktator

    U ekonomskoj teoriji koristi se fiktivni lik benevolentnog diktatora. On može da bude od mnogostruke koristi. Uzmimo da on ima neposredan uvid u sklonosti i sposobnosti svake pojedine osobe neke zajednice, društva ili države.

  • Vladimir Gligorov: Francuska i Evropa Vladimir Gligorov: Francuska i Evropa

    Kada bi Francuzi glasali za napuštanje Evropske unije, to bi promenilo sve. Kako izgleda, neće. Zašto?

  • Dimitrije Boarov: Taktika protiv strategije Dimitrije Boarov: Taktika protiv strategije

    Ima nečeg neobičnog u tome što je jedan gorljivi zagovornik evropskih integracija Srbije, kakav je prof. dr Miroljub Labus, nekadašnji potpredsednik u vladi Vojislava Koštunice, a pre toga i potpredsednik DS u Đinđićevo vreme, izgovorio ono što je možda “u mislima” današnje vladajuće koalicije, a na dobošima desnog dela srpske opozicije.

  • Dimitrije Boarov: Beskonačni stečaj Dimitrije Boarov: Beskonačni stečaj

    Unutrašnja dinamika privrednih procesa u nekoj zemlji, kažu ekonomisti, najbolje se vidi po brzini kojom se odvijaju stečajni postupci, to jest po brzini po kojoj se sa tržišta izbacuju neuspešna privredna društva, a preostali kapital angažovan u njima – ponovo vraća u obrt. Srbija je u tom pogledu beznadežno zaostala zemlja.

  • Vladimir Gligorov: Pohvale Vladimir Gligorov: Pohvale

    Na čemu se zasnivaju pohvale iz inostranstva srpskim reformama? U opozicionoj javnosti, građanskoj kao i patriotskoj, obično se kaže da je to zato što je Vlada kooperativna u ispunjavanju stranih interesa.

  • Nebojša Pešić: Pravila vučjeg čopora Nebojša Pešić: Pravila vučjeg čopora

    Kada se vuk povredi tokom lova ili zanemoća usled bolesti, njegov život zavisi isključivo od toga da li će ostatak čopora pokazati samilost i ostaviti mu poneku neoglodanu kost. Samilost inače traje dok čopor ne ogladni i ne ostavi ranjenog člana u bespuću.

  • Jelka Jovanović: Ramuš i Talat, dve priče Jelka Jovanović: Ramuš i Talat, dve priče

    Ramuš Haradinaj, kao stara zvezda, i Talat Džaferi, kao nadolazeća, najčešće su pominjana imena sa Zapadnog Balkana ovih dana.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side