22.11.2017 Beograd

Julijana Mojsilović: Populizam na dve stolice

Julijana Mojsilović: Populizam na dve stolice
Kad je Hojt Ji, zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD, za savet Srbiji iskoristio domaću poslovicu da se ne može sedeti na dve stolice – pogotovu toliko udaljene, dodao je – reakcije ovde bile su, kao i obično, preterane.

Naša je ljutnja malo popustila pri spuštanju američkih i padobranaca Vojske Srbije u zajedničkom spektaklu, ali savet o neodrživosti sedenja na dve stolice i dalje ima smisla. I ne važi samo za Srbiju.

Važi i za SAD i za Rusiju, pa i za nove članice EU i samog bloka. Ima još primera, ali ovi nas se najviše tiču jer smo između Moskve i Zapada, a stremimo Briselu.

I nevažno je što mi nismo mnogo važni. Važno je to što se i na nama prelama ono što važniji rade ili ne rade. I bitno je što sedenje na dve stolice moćnih i onih koji bi to da budu može da ima dalekosežne posledice po ceo svet.

Gotovo neprimećeno u početku, puzeći po političkoj sceni mnogih država, desni populizam je od zrna pasulja izrastao – i još raste – u visoko drvo pod čiju krošnju staje sve ono za šta su se Evropa i dobar deo sveta borili da nestane posle Prvog i nakon Drugog svetskog rata, kad se Evropa ujedinila da spreči nove oružane katastrofe. Da bi se zemlje bivšeg Istočnog bloka koje su, izbegavši rusku čizmu, pohrlile u Evropsku uniju, tom bloku sada rugale, ne poštujući osnovna načela koja su usvojile da bi ušle, ali im ne pada na pamet da se odreknu finansijske koristi (više dobijaju nego što daju, zasad), prava da rade u razvijenijim zemljama Unije, da putuju bez ograničenja…

Kad hiljade Poljaka u neonacističkim demonstracijama spaljuju zastavu EU i urlaju “bela, hrišćanska Poljska” ili kad Mađari predvode tzv. Višegradsku grupu (četiri bivše komunističke zemlje) u odbijanju EU kvota za prijem izbeglica sa Bliskog Istoka, čvrsto sede na jednoj, desno-populističkoj stolici, koja postaje fotelja sa svakim novim izborima. Druga stolica koju im, nažalost, niko ne može izmaći su Brisel i sve privilegije članstva u toj zajednici. Isti ti ljudi koji su bili ili su potomci izbeglica pre pada komunizma, danas se ponašaju kako se ta Evropa u koju su – većina nezasluženo, u inat Moskvi, primljeni – nikada nije odnosila prema njima.

A onda Moskva, koja se tek populizmom Vladimira Putina uzdigla nakon što je izgubila Hladni rat, zajedno sa Vašingtonom sedi na dve stolice i jedni drugima žele, ali nijednu ne smeju da izmaknu. Putin i mag populizma predsednik SAD Donald Tramp uzajamno se tapšu po ramenu, a onda se optužuju za izborni sajber-kriminal, pa jedni drugima medije proglašavaju špijunima, a u zajedničkoj borbi protiv ISIS-a jure sopstvene, uglavnom suprotstavljene interese.

I nemačka kancelarka Angela Merkel je iskusila da ne može i tamo i ovamo. Ispalo je da je preširoko otvorila vrata izbeglicama, pa je kroz njih ušao i desni populizam i ozbiljno joj poljuljao do juče čvrstu političku stolicu.

I zato savet Hojta Jia, bez obzira na povod, ne važi samo za Srbiju.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: ID SRBIJE Nadežda Gaće: ID SRBIJE

    Srbija ima nesvakidašnji problem; živi sa zabunama oko definicije svoje teritorije.

  • Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo

    Posle makedonskog referenduma i glasanja o ustavnim promenama u Skupštini, ruska reakcija je bila da je sve to nelegitimno.

  • Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom

    Kosovska policija udvostručila je nagradu za informacije koje mogu doprineti rasvetljavanju ubistva predsednika Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, i ta je svota sada 20.000 evra, potvrdio je portalu Košev zamenik generalnog direktora Policije Kosova Dejan Janković u emisiji Slobodno srpski.

  • Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti

    Pre neki dan, u našoj štampi su se “srele” dve informacije o poslovanju Gaspromovog NIS-a u Srbiji i o veličini rudne rente koja se sliva u naše državne budžete, koje “povezuje” ne ono što je u njima rečeno već ono što tim vestima nedostaje (ili ostaje nejasno).

  • Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka

    Pre nekoliko dana Vlada Hrvatske objavila je da će otkupiti 450 miliona kuna dugova petrohemijske fabrike u Kutini (veštačko đubrivo), te da će to biti prvi korak u prodaji ove firme INI i Prvom plinarskom društvu iz Vukovara (čiji je vlasnik Pavao Vujnovac iz Osijeka). Ovaj posao imaće formu dokapitalizacije, za čega će INA i PPG, kao budući većinski vlasnici, izdvojiti po 150 miliona kuna, dok će preostali deo finansijske infuzije Kutini obezbediti JANAF i još neki državni fondovi.

  • Dimitrije Boarov: Oprezan pogled u novu godinu Dimitrije Boarov: Oprezan pogled u novu godinu

    Čudno je to da i porast i pad cena nafte na svetskom tržištu uvek izazivaju zabrinutost. Kad cene rastu, uvoznici moraju da računaju na veće energetske troškove. Kad cene naglo padaju, to obično znači da se očekuje usporavanje svetske privredne konjunkture, pa će većina zemalja uvoznica ono što dobije na sniženju troškova za naftu izgubiti na smanjenju izvoznih prihoda (obično su gubici od recesije i veći).

  • Dimitrije Boarov: Budžet za 2019. Dimitrije Boarov: Budžet za 2019.

    Iako predlog budžeta Srbije za iduću godinu još nije usvojen u Vladi i, dakako, još nije poznat ni poslanicima Narodne skupštine, oni koji imaju informacije o njegovoj pripremi u Ministarstvu finansija, na osnovu sporadičnih vesti o projekcijama plata i investicija za 2019. godinu, već govore o njegovom “razvojnom” usmerenju.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side