12.07.2017 Beograd

Julijana Mojsilović: Divljaštvom protiv nejednakosti

Julijana Mojsilović: Divljaštvom protiv nejednakosti
Nepravedne razlike između enormno bogatih zemalja – kao i pojedinaca – i onih koji životare ili umiru u bedi, nisu ništa novo.

I kao što je protest zbog takve i sve veće nejednakosti i globalizma razumljiv, ono što se događalo tri dana u Hamburgu – čak i kad su “mete” završile skup i otišle iz grada – teško da može da se prihvati samo kao protest protiv malog broja globalno bogatih.

Bilo je to divljaštvo, verovatno manjine s fantomkama među sto hiljada demonstranata, onakvo kakvo se moglo videti u mnogim gradovima raznim povodima, pa i u Beogradu kada se protest protiv proglašenja nezavisnosti Kosova pretvorio u paljenje stranih ambasada i pljačkanje butika. Da su se setili da je i za to kriv globalizam, ko zna šta bi još uništili.

Ali, onih 500 povređenih nemačkih policajaca sigurno ne spadaju u bogataše i globaliste protiv kojih je protest organizovan i dozvoljen. Radili su ono što im je posao – s obzirom na to da potičem sa ovih prostora, nemam nameru da branim policiju niti način na koji često upotrebljava preteranu silu u obračunu sa masom – štiteći predsednike, premijere i kancelare na Samitu G20 najbogatijih zemalja koji su, opet, radili svoj posao.

Šta o njihovom poslu mislim ja ili bilo ko od divljih grupa nije bitno. Ako je protest odobren, verovatno kao mirno izražavanje neslaganja sa globalizmom – koji je, opet, svima kriv za sve – onda je to i trebalo da bude. Poruka bi bila jasnija, glasnija i prihvatljivija. Ovako, sa razlupanim, zapaljenim automobilima, umalo oborenim helikopterom, krađom i silom na silu, bila je samo glasna. A prihvatljiva i jasna samo učesnicima, od kojih je njih 143 uhapšeno, a 122 privedeno.

Volela bih da znam da li je to divljanje bilo usmereno i protiv dogovora Rusije i Amerike o primirju u Siriji posle šest godina katastrofe? A zanima me i jesu li antiglobalisti i protiv klimatskog dogovora o smanjenju zagađenja ne bi li se planeta sačuvala i za njihove potomke koji će – nikad se ne zna – možda učestvovati na nekom sličnom samitu ili biti na ulici protiv istog?

Verovatno nisu. Ono za šta su huligani među njima – kao i na fudbalskim stadionima – jeste vandalizam, osećaj pripadnosti nekom cilju – kakvom god – bez svesti o tome da ono što podržavaju ili ono protiv čega su ne može biti ni preneto ni shvaćeno zbog načina koji su odabrali.

Naravno, normalan čovek proteste doživljava kao neotuđivi deo demokratske tradicije i nikad ne bi podržao zabrane, ali teško da bi mogao da se složi sa besmislenim nasiljem kojim se ama baš ništa – osim povređivanja “protivnika” – ne postiže. Naprotiv, šalje se poruka o svrsi protesta koja se, bez obzira na to što se tako ponašala manjina među demonstrantima, ne može razumeti kao opravdano nezadovoljstvo globalizmom i nepravedno raspoređenim bogatstvom.

U istoj meri u kojoj se – takođe skloni nasilju u postizanju ciljeva – šovinizam i populizam ne mogu zdrave pameti prihvatiti kao ideologija ili oblik vladavine.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam

    Svekolika borba protiv svakojakih ekstremizama trpi istrajne i dalekosežne poraze protiv samo jednog od njih – sistemskog ekstremizma. Gotovo sva ustrojstva su omogućila da minimalna manjina maksimalizuje svoju premoć, ekonomsku, a sve više i političku, nad većinom savremenika – uveravaju internacionalni i nacionalni istraživači.

  • Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić

    Ko drži ključeve Beograda, drži ključeve Srbije. Zato nije čudo što se oštre sablje i koplja za beogradski boj. Beograd ima ogroman ne samo simboličko-politički nego i praktično ekonomski značaj. U stvari, da nije drugog ne bi bilo ni prvog.

  • Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost

    Poznat vam je, svakako, lider koji medije kritikuje kao svoje neprijatelje iako njegovi nastupi dominiraju javnim prostorom, kome se, uprkos zapadnom kursu, istražuju sporne veze sa Rusijom i Kinom i koji za iskušenja domovine najviše krivi njen “bivši režim”. Ali, takvom opisu odgovara, premijerno, i predsednik – Amerike.

  • Vladimir Gligorov: Lokalni izbori Vladimir Gligorov: Lokalni izbori

    Kada stranka na vlasti, pogotovo ako je sklona autoritarizmu, dobije lokalne izbore sa dvotrećinskom većinom (o tročetvrtinskoj da i ne govorimo), to je veoma rđav znak za demokratiju, ali nije dobro ni za tu stranku.

  • Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu

    Ono što je George Harrison bio u Beatlesima, Predrag Lucić bio je u Feral Tribuneu. Samozatajan i marljiv po vlastitom izboru uvijek malo u drugom planu, ne zbog toga što bi ga tamo netko gurao (jer ondje nije ni pripadao), već što se sâm tako postavljao.

  • Vladimir Gligorov: Dva populizma Vladimir Gligorov: Dva populizma

    Najviše je ekonomskih istraživanja populizma u Latinskoj Americi. Ovo i zato što je na tom iskustvu nastao i takozvani Vašingtonski konsenzus (Williamson 1990), koji je posebno predmet kritike ekonomista i komentatora na levici, mada ne samo njih.

  • Mijat Lakićević: Davos, svetski, a srpski Mijat Lakićević: Davos, svetski, a srpski

    Da je Davos bio dve nedelje ranije, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću bi čestitali na makroekonomskoj stabilizaciji i pitali ga za investicione mogućnosti; ovako će ga prepoznavati kao čoveka iz zemlje u kojoj je nedavno ubijen opozicioni lider.

Preporuke prijatelja
FEST 2018
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw