10.05.2017 Beograd

Julijana Mojsilović: Adrenalin za Evropu

Julijana Mojsilović: Adrenalin za Evropu
Izlaskom na pobedničku binu uz zvuke himne Evropske unije, Betovenove Ode radosti, novoizabrani predsednik Francuske, centrista Emanuel Makron obradovao je ne samo svoje pristalice, od kojih su neki to i suzama ispratili, nego i dobar deo Evropske unije čiji lideri su mu, možda malo i neuobičajeno, poželeli uspeh pred prošlonedeljno glasanje.

I sve one kojima je, bar u tom trenutku, radošću rasteran strah od narastajućeg nacionalizma i populizma, negde i na granici ideja poraženih 9. maja pre 72 godine.

Dve trećine Francuza izašlih u drugom krugu podržalo je čoveka koji je prvi put – u 19 godina političke karijere – izašao na izbore i postao najmlađi francuski predsednik u novijoj istoriji sa 39 godina i energijom koja obećava.

I, što je još važnije – 66 procenata Francuza reklo je ne krajnjoj desnici, antievropejcima, tzv. patriotama i udahnulo svež vazduh u zagušljivu atmosferu Unije rastrzanu Bregzitom, ekonomskim i finansijskim problemima, “neposlušnošću” nekih novijih članica i logičnim zahtevima za unutrašnje promene koje i Makron ističe kao svoju obavezu.

Pariski zvuci Ode radosti najviše su, sigurna sam, prijali ušima u Berlinu iz kojeg su stigle prve čestitke i nada za dalju saradnju na očuvanju Unije. Ali, dodala bih, i oprez – čekaju se prvi Makronovi konkretni potezi nakon sjajnog pobedničkog govora, pa parlamentarni izbori u Francuskoj u junu i u Nemačkoj na jesen.

No, Makronova injekcija adrenalina i nokaut desnici u Francuskoj sprečila je infarkt i vratila u život zemlje bloka koje bi da sačuvaju Uniju i njene osnovne vrednosti. Makronove reči – sačuvana je Republika – mogu se čitati i kao “očuvaćemo i EU”. Nakon predsedničkih izbora u Austriji i Nemačkoj i parlamentarnih u Holandiji, te reči iz Pariza zrače realnim optimizmom.

Ali, ne bi politika bila ono što jeste, da je sve tako jednostavno i dovoljno. Makrona vrebaju ozbiljni izazovi i kod kuće i u Uniji. Francuska je u “crvenom”, nezaposlenost ne pada ispod 10 procenata, desnicu je podržalo 11 miliona glasača, a od njegovih spoljnopolitičkih poteza umnogome će zavisiti i Evropa. Zato je i, pre svega, nemačka radost ogrnuta oprezom sasvim logična. Radost razumljiva jer je nada u veslanje EU čamcem u istom smeru ojačana, a oprez logičan jer desnica, pa ni u Francuskoj, nije sasvim primirena. Izjava Marin le Pen da su patrioti izgubili, a globalisti pobedili i najava promene naziva stranke, može biti opasna kamuflaža – već viđeno – za one koji prošle nedelje nisu izašli na glasanje. Zato bih rekla da su ipak ključni parlamentarni izbori u junu na koje Makron izlazi ili s pokretom “Idemo” (En Marshe) ili strankom tog imena i na kojima bi morao da osvoji većinu u koaliciji sa onima koji su ga iz drugih stranaka podržali za predsednika. Takav ishod neminovno bi uticao i na izbore u Nemačkoj i zadao bi još ozbiljniji udarac krajnjoj desnici, smirujući one koji bi da od Evrope opet naprave kontinent nacionalnih država.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Benevolentni diktator Vladimir Gligorov: Benevolentni diktator

    U ekonomskoj teoriji koristi se fiktivni lik benevolentnog diktatora. On može da bude od mnogostruke koristi. Uzmimo da on ima neposredan uvid u sklonosti i sposobnosti svake pojedine osobe neke zajednice, društva ili države.

  • Vladimir Gligorov: Francuska i Evropa Vladimir Gligorov: Francuska i Evropa

    Kada bi Francuzi glasali za napuštanje Evropske unije, to bi promenilo sve. Kako izgleda, neće. Zašto?

  • Dimitrije Boarov: Taktika protiv strategije Dimitrije Boarov: Taktika protiv strategije

    Ima nečeg neobičnog u tome što je jedan gorljivi zagovornik evropskih integracija Srbije, kakav je prof. dr Miroljub Labus, nekadašnji potpredsednik u vladi Vojislava Koštunice, a pre toga i potpredsednik DS u Đinđićevo vreme, izgovorio ono što je možda “u mislima” današnje vladajuće koalicije, a na dobošima desnog dela srpske opozicije.

  • Ivana Pejčić: Advokatska igra prestola Ivana Pejčić: Advokatska igra prestola

    Igra prestola i dalje traje u Advokatskoj komori Beograda. Već mesecima gledamo beskrupuloznu igru za osvajanje trona, uz brojne intrige i obmane, s promenjivim saveznicima i neprijateljima, gde se o časti mnogo priča, a urušavaju se svi temelji advokatske profesije.

  • Dimitrije Boarov: Beskonačni stečaj Dimitrije Boarov: Beskonačni stečaj

    Unutrašnja dinamika privrednih procesa u nekoj zemlji, kažu ekonomisti, najbolje se vidi po brzini kojom se odvijaju stečajni postupci, to jest po brzini po kojoj se sa tržišta izbacuju neuspešna privredna društva, a preostali kapital angažovan u njima – ponovo vraća u obrt. Srbija je u tom pogledu beznadežno zaostala zemlja.

  • Vladimir Gligorov: Pohvale Vladimir Gligorov: Pohvale

    Na čemu se zasnivaju pohvale iz inostranstva srpskim reformama? U opozicionoj javnosti, građanskoj kao i patriotskoj, obično se kaže da je to zato što je Vlada kooperativna u ispunjavanju stranih interesa.

  • Nebojša Pešić: Pravila vučjeg čopora Nebojša Pešić: Pravila vučjeg čopora

    Kada se vuk povredi tokom lova ili zanemoća usled bolesti, njegov život zavisi isključivo od toga da li će ostatak čopora pokazati samilost i ostaviti mu poneku neoglodanu kost. Samilost inače traje dok čopor ne ogladni i ne ostavi ranjenog člana u bespuću.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side