10.05.2017 Beograd

Julijana Mojsilović: Adrenalin za Evropu

Julijana Mojsilović: Adrenalin za Evropu
Izlaskom na pobedničku binu uz zvuke himne Evropske unije, Betovenove Ode radosti, novoizabrani predsednik Francuske, centrista Emanuel Makron obradovao je ne samo svoje pristalice, od kojih su neki to i suzama ispratili, nego i dobar deo Evropske unije čiji lideri su mu, možda malo i neuobičajeno, poželeli uspeh pred prošlonedeljno glasanje.

I sve one kojima je, bar u tom trenutku, radošću rasteran strah od narastajućeg nacionalizma i populizma, negde i na granici ideja poraženih 9. maja pre 72 godine.

Dve trećine Francuza izašlih u drugom krugu podržalo je čoveka koji je prvi put – u 19 godina političke karijere – izašao na izbore i postao najmlađi francuski predsednik u novijoj istoriji sa 39 godina i energijom koja obećava.

I, što je još važnije – 66 procenata Francuza reklo je ne krajnjoj desnici, antievropejcima, tzv. patriotama i udahnulo svež vazduh u zagušljivu atmosferu Unije rastrzanu Bregzitom, ekonomskim i finansijskim problemima, “neposlušnošću” nekih novijih članica i logičnim zahtevima za unutrašnje promene koje i Makron ističe kao svoju obavezu.

Pariski zvuci Ode radosti najviše su, sigurna sam, prijali ušima u Berlinu iz kojeg su stigle prve čestitke i nada za dalju saradnju na očuvanju Unije. Ali, dodala bih, i oprez – čekaju se prvi Makronovi konkretni potezi nakon sjajnog pobedničkog govora, pa parlamentarni izbori u Francuskoj u junu i u Nemačkoj na jesen.

No, Makronova injekcija adrenalina i nokaut desnici u Francuskoj sprečila je infarkt i vratila u život zemlje bloka koje bi da sačuvaju Uniju i njene osnovne vrednosti. Makronove reči – sačuvana je Republika – mogu se čitati i kao “očuvaćemo i EU”. Nakon predsedničkih izbora u Austriji i Nemačkoj i parlamentarnih u Holandiji, te reči iz Pariza zrače realnim optimizmom.

Ali, ne bi politika bila ono što jeste, da je sve tako jednostavno i dovoljno. Makrona vrebaju ozbiljni izazovi i kod kuće i u Uniji. Francuska je u “crvenom”, nezaposlenost ne pada ispod 10 procenata, desnicu je podržalo 11 miliona glasača, a od njegovih spoljnopolitičkih poteza umnogome će zavisiti i Evropa. Zato je i, pre svega, nemačka radost ogrnuta oprezom sasvim logična. Radost razumljiva jer je nada u veslanje EU čamcem u istom smeru ojačana, a oprez logičan jer desnica, pa ni u Francuskoj, nije sasvim primirena. Izjava Marin le Pen da su patrioti izgubili, a globalisti pobedili i najava promene naziva stranke, može biti opasna kamuflaža – već viđeno – za one koji prošle nedelje nisu izašli na glasanje. Zato bih rekla da su ipak ključni parlamentarni izbori u junu na koje Makron izlazi ili s pokretom “Idemo” (En Marshe) ili strankom tog imena i na kojima bi morao da osvoji većinu u koaliciji sa onima koji su ga iz drugih stranaka podržali za predsednika. Takav ishod neminovno bi uticao i na izbore u Nemačkoj i zadao bi još ozbiljniji udarac krajnjoj desnici, smirujući one koji bi da od Evrope opet naprave kontinent nacionalnih država.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti

    Ivica Dačić je zapretio da će promeniti zvanično, za Srbiju, ime Makedonije u Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, “kako je zove ceo svet”, kaže on. Ovo drugo nije tačno, ali nije zapravo preterano važno.

  • Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost

    Šta znači kada se kaže da je država pred bankrotstvom? I kako se to ispoljava? Jedan je slučaj kada vlasti cene da je bolje da ne izvršavaju obaveze prema poveriocima nego da dodatno oporezuju.

  • Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci

    Nakon isprazne rasprave o izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu u Skupštini Srbije, postavlja se krupno pitanje – zašto ova prilika nije iskorišćena da se doista utvrdi čemu služi prohibicija prometa obradivog zemljišta kojoj će biti izloženi državljani zemalja članica Evropske unije i zašto se baš njima, faktički, u narednih deset godina zabranjuje da učestvuju u neminovnom procesu ukrupnjavanja poseda u zemlji u kojoj prosečan vlasnik ima njivu od samo četiri hektara?

  • Mijat Lakićević: Laban oprostio Polovini Mijat Lakićević: Laban oprostio Polovini

    Laban oprostio Polovini što ga je tukao. Ovaj “njuznetovski” naslov u Srbiji više nikog ne bi iznenadio. Likovi iz Kovačevićevih crnih komedija vaskrsavaju na naše oči, življi nego ikad.

  • Dimitrije Boarov: Koska je bačena Dimitrije Boarov: Koska je bačena

    Nakon što je šef delegacije MMF-a za Srbiju Džejms Ruf završio svoju “tehničku posetu” Beogradu, Fiskalni savet je izašao u javnost sa svojom analizom fiskalnih kretanja u našoj zemlji ove godine, a tim povodom Pavle Petrović, šef Saveta, izjavio je krajem prošle sedmice da “postoji prostor za povećanje penzija i plata u javnom sektoru u 2018. i to do pet odsto u proseku, što odgovara rastu BDP-a” (Tanjug, 28. septembra).

  • Dimitrije Boarov: Kako ubrzati privredni rast Dimitrije Boarov: Kako ubrzati privredni rast

    Protekle sedmice su čak i listovi u kojima pršte napisi o mnogobrojnim uspesima i privrednim pobedama širom naše zemlje bili prinuđeni da prenesu bankarske procene da je nerealno očekivati da će Srbija ove godine dostići planiranu i projektovanu stopu rasta bruto domaćeg proizvoda od tri odsto u odnosu na prošlu godinu (kada je ostvarena stopa rasta od 2,8 odsto).

  • Mijat Lakićević: Vulin i Vukašin Mijat Lakićević: Vulin i Vukašin

    Gase se Novine Vranjske. Stojte galije carske.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side