10.05.2017 Beograd

Julijana Mojsilović: Adrenalin za Evropu

Julijana Mojsilović: Adrenalin za Evropu
Izlaskom na pobedničku binu uz zvuke himne Evropske unije, Betovenove Ode radosti, novoizabrani predsednik Francuske, centrista Emanuel Makron obradovao je ne samo svoje pristalice, od kojih su neki to i suzama ispratili, nego i dobar deo Evropske unije čiji lideri su mu, možda malo i neuobičajeno, poželeli uspeh pred prošlonedeljno glasanje.

I sve one kojima je, bar u tom trenutku, radošću rasteran strah od narastajućeg nacionalizma i populizma, negde i na granici ideja poraženih 9. maja pre 72 godine.

Dve trećine Francuza izašlih u drugom krugu podržalo je čoveka koji je prvi put – u 19 godina političke karijere – izašao na izbore i postao najmlađi francuski predsednik u novijoj istoriji sa 39 godina i energijom koja obećava.

I, što je još važnije – 66 procenata Francuza reklo je ne krajnjoj desnici, antievropejcima, tzv. patriotama i udahnulo svež vazduh u zagušljivu atmosferu Unije rastrzanu Bregzitom, ekonomskim i finansijskim problemima, “neposlušnošću” nekih novijih članica i logičnim zahtevima za unutrašnje promene koje i Makron ističe kao svoju obavezu.

Pariski zvuci Ode radosti najviše su, sigurna sam, prijali ušima u Berlinu iz kojeg su stigle prve čestitke i nada za dalju saradnju na očuvanju Unije. Ali, dodala bih, i oprez – čekaju se prvi Makronovi konkretni potezi nakon sjajnog pobedničkog govora, pa parlamentarni izbori u Francuskoj u junu i u Nemačkoj na jesen.

No, Makronova injekcija adrenalina i nokaut desnici u Francuskoj sprečila je infarkt i vratila u život zemlje bloka koje bi da sačuvaju Uniju i njene osnovne vrednosti. Makronove reči – sačuvana je Republika – mogu se čitati i kao “očuvaćemo i EU”. Nakon predsedničkih izbora u Austriji i Nemačkoj i parlamentarnih u Holandiji, te reči iz Pariza zrače realnim optimizmom.

Ali, ne bi politika bila ono što jeste, da je sve tako jednostavno i dovoljno. Makrona vrebaju ozbiljni izazovi i kod kuće i u Uniji. Francuska je u “crvenom”, nezaposlenost ne pada ispod 10 procenata, desnicu je podržalo 11 miliona glasača, a od njegovih spoljnopolitičkih poteza umnogome će zavisiti i Evropa. Zato je i, pre svega, nemačka radost ogrnuta oprezom sasvim logična. Radost razumljiva jer je nada u veslanje EU čamcem u istom smeru ojačana, a oprez logičan jer desnica, pa ni u Francuskoj, nije sasvim primirena. Izjava Marin le Pen da su patrioti izgubili, a globalisti pobedili i najava promene naziva stranke, može biti opasna kamuflaža – već viđeno – za one koji prošle nedelje nisu izašli na glasanje. Zato bih rekla da su ipak ključni parlamentarni izbori u junu na koje Makron izlazi ili s pokretom “Idemo” (En Marshe) ili strankom tog imena i na kojima bi morao da osvoji većinu u koaliciji sa onima koji su ga iz drugih stranaka podržali za predsednika. Takav ishod neminovno bi uticao i na izbore u Nemačkoj i zadao bi još ozbiljniji udarac krajnjoj desnici, smirujući one koji bi da od Evrope opet naprave kontinent nacionalnih država.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Demokratski i patriotski protesti Vladimir Gligorov: Demokratski i patriotski protesti

    Uzmimo tek završene predsedničke izbore u Srbiji i proteste koji su izbili odmah posle proglašenja rezultata. Poruka protestanata, koliko sam u stanju da razumem, jeste da im je izbor nametnut.

  • Nadežda Gaće: Neodoljiva privlačnost Belog Nadežda Gaće: Neodoljiva privlačnost Belog

    Luka Maksimović je osvojio nešto manje glasova na predsedničkim izborima od drugoplasirane stranke na prethodnim parlamentarnim izborima – SPS-a, a daleko više od SRS, DJB, koalicije oko DS, koalicije ČBČ i svih ostalih učesnika tih izbora.

  • Dimitrije Boarov: Zakon o Agrokoru – nacionalizacija dugova? Dimitrije Boarov: Zakon o Agrokoru – nacionalizacija dugova?

    Iako krupne vesti o razvoju krize hrvatskog koncerna Agrokor tek sustižu jedna drugu, pa je teško tačno prosuditi šta će se već sutra novo otkriti ili dogoditi, nemoguće je u ovoj sedmici preskočiti pogled na ovu aferu u komšijskoj državi, tim pre što ova kompanija raspolaže i značajnim trgovačkim i industrijskim kapacitetima u Srbiji, gde zapošljava oko 11.000 radnika.

  • Srđan Bogosavljević: Beli umesto belih listića Srđan Bogosavljević: Beli umesto belih listića

    Aleksandar Vučić ima najveću podršku, ali i najsolidniju u pogledu izlaznosti i uverenosti da će glasati, pa je veoma verovatno da će osvojiti natpolovičnu većinu već u prvom krugu. Samo izlaznost veća od uobičajene može dovesti do drugog kruga, kaže Srđan Bogosavljević za Novi magazin uoči nedeljnih predsedničkih izbora.

  • Vladimir Gligorov: Rusija i Balkan Vladimir Gligorov: Rusija i Balkan

    Predsednik Vlade se vratio iz posete Putinu, pred predsedničke izbore na kojima je kandidat, sa obećanjima i porukama. Bar ako je ceniti prema izjavama i komentarima.

  • Vladimir Gligorov: Carinska unija Vladimir Gligorov: Carinska unija

    Možda je reč o nesporazumu. Jer, šta je carinska unija? To je kada grupa zemalja ima istu politiku carina prema ostatku sveta. Recimo, Evropska unija je, pored svega ostalog, carinska unija, što će reći da sve članice EU imaju isti carinski režim sa svim drugim zemljama u svetu.

  • Dimitrije Boarov: Vreme za promenu Ustava Dimitrije Boarov: Vreme za promenu Ustava

    Vidim da se uzrok uličnih postizbornih protesta u Srbiji pod parolom “Protiv diktature” veoma različito tumači.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side