09.05.2018 Beograd

Jelka Jovanović: Ubijanje života

Jelka Jovanović: Ubijanje života
Dok se velike teme kao Kosovo, odnosi sa Rusijom i Turskom, evropske integracije, novi aranžman sa MMF-om, rekonstrukcija Vlade, vojska i odbrana, svađe političara ovde i sa regionom, Šešelj u Hagu i Hrtkovcima vrte u etru i na naslovnim stranama, ljudi umru.

Tačnije, ubijaju ih ovde, oko nas.

U Požarevcu je otac ubio svoje dete u stomaku svoje žene, naprosto ju je toliko pretukao da je dete mrtvorođeno pred sam kraj trudnoće; u Kosjeriću je nevenčani suprug pred troje dece, od koje je dvoje njeno iz prethodnog braka, a jedno trogodišnje njihovo, zaklao suprugu. Naprosto zaklao.

U sitnim naslovima između krupnih stvari navodi se da je čak rekao deci – sad ćete da vidite kako vam koljem majku.

Koja je, uz sve nedaće teškog života, bila i sa invaliditetom.

I jedna od mnogih. Crna statistika beleži četrdesetak žrtava porodičnog i partnerskog odnosa u ovoj godini – onih koje su lišene života. Jer je po pravilu života i smrti reč o ženama.

Crna statistika ne beleži decu čiji će životi biti do kraja obeleženi najbrutalnijim nasiljem; oni su živi, pa se ne vode formalno kao žrtve porodičnog nasilja iako su i oni žrtvovani na strašnom oltaru zla, moglo bi se reći da su možda i još nesrećnije žrtve jer se nikad ne zna u kom će smeru njihov razvoj krenuti. Da li se okrenuti na stranu onih koji po ugledu na snagu koja gasi tuđi život i nasiljem krči i održava sopstveni, ma koliko kratak, ili pak na suprotnu, tamo gde će godinama i decenijama koje im slede biti zlostavljani. U kući, školi, na ulici, na poslu, svuda jer naprosto neće znati da se odupru.

Samo bebica koja nije ni ugledala svetlost dana neće birati između dva zla života.

Ponavlja se na ovim stranicama često priča o tim sudbinama koje ništa lepo ne donose. Mnoge su knjige ispisane o tome šta ljude pokreće da muče i ubijaju najbliže, mnogo je studija o uticaju bede, zavisnosti, bahatosti, ratova i nasilja koje se širi kroz medije, svega što čoveka čini okrutnim prema drugima. Sa druge strane, mnogo je zakona doneto ovde u Srbiji da bi se zaustavilo to okrutno mučenje i da bi najbližoj okolini i nasilnika i žrtve bila otvorena vrata da bez većih posledica reaguje na vreme. Ne postfestum, kada u suzama poveravaju sebi i drugima da je oduvek bilo tako i kada se više ništa ne može učiniti da se i ta dva života – žrtve, pa i nasilnika, posebno oni dečiji, sačuvaju. Prosto da se na vreme zaustavi spirala nasilja, okrene neki telefonski broj, pozove policija – ako se, što nije nemoguće, sami plaše nasilnika.

Srbija je lane donela zakon čija će primena uskoro imati prvu godišnjicu i čije rezultate ne treba zanemarivati. Pa ipak, ova godina će, ako se nastavi trend, biti najgora otkako se uopšte na porodično nasilje ne gleda indolentno kao na porodičnu stvar.

Samo što su se ovog puta dve tragične smrti utopile u one pomenute priče, koje su svima očito veće od života jedne žene, majke i jedne nerođene bebe. I jedne majke bez deteta i troje dece bez majke.

I bez očeva. A očito i bez ikoga od dragih i bliskih ko će dići glas i zaštititi ih. I nemoćne države, obuzete onim velikim pričama.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Minimalne plate Vladimir Gligorov: Minimalne plate

    Mislio sam da možda ima smisla videti kako stoje stvari s minimalnim platama u grupi balkanskih zemalja uz Austriju (AT) i Mađarsku (HU). Podaci za Srbiju (RS), Makedoniju (MK), Bugarsku (BG), Rumuniju (RO), Hrvatsku (HR), kao i za Albaniju (AL) i Crnu Goru (ME), uglavnom su dostupni, a u manjoj meri i za Bosnu i Hercegovinu (BA) i Kosovo (XK). Valja imati u vidu da su minimalne plate u većini zemalja, osim u Austriji u kojoj ih nema, uglavnom oko 40 odsto prosečne plate.

  • Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta

    Kažu da se u poslednjih 125 godina vodi 25 ratova godišnje u proseku. U broju sukoba u kojima ima više od hiljadu žrtava (to su onda ratovi) najčešće su sudelovale Kina, Britanija, Francuska, USA i Rusija.

  • Momčilo Pantelić: Zamrznuti konflikti Momčilo Pantelić: Zamrznuti konflikti

    Dok se ovde raspredaju priče treba li Kosovo da ostane “naš, a svetski” zamrznuti konflikt, smenila su se dva drastično različita zagrevanja na jednom od najdugotrajnijih zamrznutih konflikata – na Korejskom poluostrvu. U prvom, donedavnom – samo što se nije izmetnuo u vreli konflikt, i to nuklearni, a u drugom, ovih dana – počelo je diplomatsko otopljavanje odnosa koje budi nade u postepeno nekonfliktno odmrzavanje tog relikta Hladnog rata.

  • Mijat Lakićević: Kolo sreće Mijat Lakićević: Kolo sreće

    Da li će Janković biti Vučiću ono što je Vučić bio Tadiću? Evropska alternativa.

  • Andrej Zarević: Hoće li biti rata Andrej Zarević: Hoće li biti rata

    Svet se, naoko, odjednom suočio ne s jednim već sa dva rata – diplomatskim i trgovinskim. Zapad i Rusija su se, ne može se reći neočekivano, upustili u masovno proterivanje diplomata posle afere “Skripalj”. Trgovinski rat, takođe ne neočekivano, tiho se rasplamsava preteći da uništi ono malo optimizma u svetskoj privredi.

  • Mijat Lakićević: Misija Mijat Lakićević: Misija

    Dim iz kosovskih “termoelektrana” prekrio celu Srbiju, “pod njima se ništa ne vidi”, što bi rekao Borin gazda Mitke. Pa tako ni vesti koje su od još dalekosežnijeg značaja, mada možda na prvi pogled tako ne izgleda. Recimo vest da “Ruska IT kompanija Jandeks (Yandex) dolazi u Srbiju”.

  • Dimitrije Boarov: Mala privreda i "domaćinska ekonomija" Dimitrije Boarov: Mala privreda i "domaćinska ekonomija"

    Pre neki dan zapala mi je za oko informacija Gradske uprave za imovinu Novog Sada da 118 poslovnih prostora u gradu zvrji prazno i čeka zakupce.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw