09.05.2018 Beograd

Jelka Jovanović: Ubijanje života

Jelka Jovanović: Ubijanje života
Dok se velike teme kao Kosovo, odnosi sa Rusijom i Turskom, evropske integracije, novi aranžman sa MMF-om, rekonstrukcija Vlade, vojska i odbrana, svađe političara ovde i sa regionom, Šešelj u Hagu i Hrtkovcima vrte u etru i na naslovnim stranama, ljudi umru.

Tačnije, ubijaju ih ovde, oko nas.

U Požarevcu je otac ubio svoje dete u stomaku svoje žene, naprosto ju je toliko pretukao da je dete mrtvorođeno pred sam kraj trudnoće; u Kosjeriću je nevenčani suprug pred troje dece, od koje je dvoje njeno iz prethodnog braka, a jedno trogodišnje njihovo, zaklao suprugu. Naprosto zaklao.

U sitnim naslovima između krupnih stvari navodi se da je čak rekao deci – sad ćete da vidite kako vam koljem majku.

Koja je, uz sve nedaće teškog života, bila i sa invaliditetom.

I jedna od mnogih. Crna statistika beleži četrdesetak žrtava porodičnog i partnerskog odnosa u ovoj godini – onih koje su lišene života. Jer je po pravilu života i smrti reč o ženama.

Crna statistika ne beleži decu čiji će životi biti do kraja obeleženi najbrutalnijim nasiljem; oni su živi, pa se ne vode formalno kao žrtve porodičnog nasilja iako su i oni žrtvovani na strašnom oltaru zla, moglo bi se reći da su možda i još nesrećnije žrtve jer se nikad ne zna u kom će smeru njihov razvoj krenuti. Da li se okrenuti na stranu onih koji po ugledu na snagu koja gasi tuđi život i nasiljem krči i održava sopstveni, ma koliko kratak, ili pak na suprotnu, tamo gde će godinama i decenijama koje im slede biti zlostavljani. U kući, školi, na ulici, na poslu, svuda jer naprosto neće znati da se odupru.

Samo bebica koja nije ni ugledala svetlost dana neće birati između dva zla života.

Ponavlja se na ovim stranicama često priča o tim sudbinama koje ništa lepo ne donose. Mnoge su knjige ispisane o tome šta ljude pokreće da muče i ubijaju najbliže, mnogo je studija o uticaju bede, zavisnosti, bahatosti, ratova i nasilja koje se širi kroz medije, svega što čoveka čini okrutnim prema drugima. Sa druge strane, mnogo je zakona doneto ovde u Srbiji da bi se zaustavilo to okrutno mučenje i da bi najbližoj okolini i nasilnika i žrtve bila otvorena vrata da bez većih posledica reaguje na vreme. Ne postfestum, kada u suzama poveravaju sebi i drugima da je oduvek bilo tako i kada se više ništa ne može učiniti da se i ta dva života – žrtve, pa i nasilnika, posebno oni dečiji, sačuvaju. Prosto da se na vreme zaustavi spirala nasilja, okrene neki telefonski broj, pozove policija – ako se, što nije nemoguće, sami plaše nasilnika.

Srbija je lane donela zakon čija će primena uskoro imati prvu godišnjicu i čije rezultate ne treba zanemarivati. Pa ipak, ova godina će, ako se nastavi trend, biti najgora otkako se uopšte na porodično nasilje ne gleda indolentno kao na porodičnu stvar.

Samo što su se ovog puta dve tragične smrti utopile u one pomenute priče, koje su svima očito veće od života jedne žene, majke i jedne nerođene bebe. I jedne majke bez deteta i troje dece bez majke.

I bez očeva. A očito i bez ikoga od dragih i bliskih ko će dići glas i zaštititi ih. I nemoćne države, obuzete onim velikim pričama.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

  • Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra

    Samo naizgled deluje paradoksalno da u zemlji kakva je Srbija ima toliko zagovornika širenja javne svojine, mada nas stalno sustižu vesti kako se bezočno ne samo zloupotrebljavaju nego i bukvalno kradu, pa i uništavaju mnoga javna dobra “pod zaštitom države”.

  • Vladimir Gligorov: Kineske investicije Vladimir Gligorov: Kineske investicije

    O tome sam pisao više puta. Ali kako raste interes da se razumeju kineske namere na Balkanu i u Evropi, možda da sažmem kako ih ja vidim

  • Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo

    Kriza u pulskom brodogradilištu Uljanik, koje nije u stanju da isplati julske plate za oko 4.500 zaposlenih u svom “škveru” i u riječkom brodogradilištu “3. maj” (koje je pre koju godinu “kupilo” hrvatskim državnim parama, to jest preko kojeg je dokapitalizovano državnim parama u jednoj zamaskiranoj dotacionoj operaciji), ima niz klasičnih karakteristika finansijskog sloma jednog velikog preduzeća, ali i nekoliko specifičnosti koje zaslužuju pažnju i srpske javnosti.

  • Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija

    Ne mogu da kažem da razumem gospodu Vučića i Dačića, već ovaj drugi sada najavljuje međunarodnu konferenciju o Kosovu, drugi Dejton takoreći. Na njoj će, ako sam to dobro razumeo, da se dogovori razgraničenje Srbije od Kosova.

  • Dimitrije Boarov: Šta nas čeka Dimitrije Boarov: Šta nas čeka

    Ovih dana naglo je zahladilo i u Srbiji, što samo po sebi ne mora biti loše, ukoliko ovaj neprijatni meteorološki talas bar malo ohladi i preterana ekonomska očekivanja koja šire naši zvaničnici, a koja su sintetizovana u političkoj poruci da dolazi “zlatno doba” za građane i penzionere.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side