06.03.2019 Beograd

Jelka Jovanović: Trećepozivac u besramnoj kampanji

Jelka Jovanović: Trećepozivac u besramnoj kampanji
Hoće li tetka iz Kanade doći na ispraćaj i šta si radio devedesetih kad se pucalo, najčešći su komentari brojnih čitalaca posle najave ministra odbrane Aleksandra Vulina da će se prijaviti na 15-dnevnu vojnu obuku 600 muškaraca za rezervni sastav, koji, što zbog prigovora savesti, što zbog zakonske suspenzije redovnog vojnog roka, nisu imali prilike da ovladaju ratnim veštinama.

Ovi komentari su jasne aluzije na Vulinovu aferu s kupovinom stana koja je ostala bez epiloga, pošto za navodnu pozajmicu navodne ženine tetke iz Kanade ministar nije kažnjen za skrivanje tih 200.000 evra u imovinskoj karti. Drugi je komplikovaniji i osvetljava ponašanje Vulina i danas i tokom ratova devedesetih, kada je kao junoša u punoj snazi – inkorporiran u najvišu vlast kao član kontroverznog JUL-a Mirjane Marković, otuda i ironično pitanje ide li u JULsku klasu – bio van borbenih redova za koje se zdušno zalagao. Navodno, odbili su ga jer je bilo previše dobrovoljaca (?!), a u redovan saziv nije mogao pošto je bio oslobođen služenja redovnog vojnog roka. Nesposoban, kako bi narod nemilosrdno kazao. Da li zbog ravnih tabana ili velike dioptrije, nije bitno; tek nije omirisao kasarnu, pa je pametovanje tipa “ako mogu ja da idem i dam 15 dana svog života, zašto ne bi neko drugi, tu nema opravdanja”, najblaže rečeno besprizorno.

Predistorija je važna tek za osvetljavanje lika i dela jedne od najčudnovatijih političkih figura Srbije, ali ne bi bila presudna da ovaj trećepozivac bez vojne knjižice nije iznebuha najavljenu vojnu obuku iskoristio na najvulgarniji način, optužujući 200.000 građana za manjak patriotizma, što je bez sumnje Vulinov kontekst, posebno za prigovarače savesti. No, Vulin se nije zadržao samo na vređanju onih koji su opravdano van rezerve već je na 15-dnevnoj obuci koju će lično uveličati kad mu lekari potvrde vojnu sposobnost (?!) praktično zasnovao koncept nove strategije odbrane i bezbednosti, suprotan važećem, koji se zasniva na profesionalnoj vojsci.

Pri tome je najmanje bitno što je prevideo sitnicu da bi tim tempom, 600 na godinu, sadašnji vojno neobučeni (rezervisti) stigli na red za tri i zamašan kusur vekova! Mnogo je bitnije što nijednom rečju ni on, a još manje nadležni oficiri, nisu objasnili svrsishodnost i cenu tog sistema. A i vrapci znaju da neko ko je za 15 dana stekao “vojni sertifikat” u ratu nije ništa drugo do glineni golub, posebno u modernim uslovima ratovanja, kada je onaj koji cilja daleko izvan vidnog polja gađanog. Svejedno je ima li uniformu ili ne jer nema te “specijalističke obuke”, kako je gromopucatelno najavljuje ministar, koja će ga za 15 dana osposobiti za izbegavanje i/ili navođenje projektila. Za to služe visoke vojne škole koje su, naočigled Generalštaba, Vulinovom intervencijom u odbrambeni sistem obesmišljene.

Ako se pak vulinovska obuka shvati kao povratak redovnog vojnog roka, to udruženo sa već rečenim ne/patriotskim kontekstom miriše na pripremu za neki rat. Protiv koga, s kim i sa čim, očito se krije duboko u Vulinovoj glavi, pripravnoj vazda da druge ljude i tuđu decu gurne na front, ubeđujući ih besramno da je i on jedan od njih.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu

    Đe smo bili svuđ smo poginuli – da parafraziram naziv one nezaboravne pozorišne predstave – ostalo je još samo fudbalsko polje Kosovo, ali i tu će uskoro “krvca da procveta”.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija

    Kad god neke novine u Srbiji prenesu neki tekst čuvenog ekonomiste, nobelovca i kolumniste Džozefa Štiglica, pozovu me neki stari drugovi da me pitaju šta ja mislim o “fijasku neoliberalizma” i tezi da se “neoliberalizam mora proglasiti mrtvim”, što je lajtmotiv ovog ekonomskog velikana – i pitaju me zašto Srbija, uprkos tome, i dalje istrajava na “neoliberalističkoj ekonomskoj filozofiji”.

  • Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta

    Koji su efekti transfera iz razvijenijih u manje razvijene zemlje članice Evropske unije?

  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

    Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

  • Dimitrije Boarov: Premijerka nije zabrinuta Dimitrije Boarov: Premijerka nije zabrinuta

    Izjava premijerke Ane Brnabić da nije zabrinuta za evropski put Srbije, data povodom prilično kritički intoniranog Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije ka članstvu u EU, deluje, upravo suprotno – prilično zabrinjavajuće.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side