07.02.2018 Beograd

Jelka Jovanović: Ravnodušni prema zlu

Jelka Jovanović: Ravnodušni prema zlu
Davno je neko rekao da je život, u stvari, ravnodušan prema čoveku. Tako je, gotovo uzgred, zapisao De Asis u “Posthumnim memoarima Brasa Kubasa”.

Drugi meridijani, druga kultura, druga tema, a opet živo kao da je u nedelju bio u centru Beograda, gde su se u čudnom višeuglu susrele tri nevelike skupine – jedna da slavi Milana Nedića, ratnog premijera i jednog od najodgovornijih za masovni pomor Jevreja & ostalih u Drugom svetskom ratu na teritoriji Beograda i Srbije, druge dve da podsete na časno antifašističko i antisemitsko biće Srbije, ispoljeno baš tih dana, meseci i godina pogroma koji se bez greške uklopio u – Holokaust.

I zatiranje svega ljudskog. U Srbiji je to ljudsko imalo predznak jevrejskog, romskog i komunističkog, što znači i srpskog i inog koje se usprotivilo nacizmu. Pod petokrakom ili bez nje.

U prisustvu uniformisane vlasti, prvi su u čast svom davno upokojenom vođi i ovovremenom idolu salutirali nacističkim pozdravom “zig hajl”. Bez naznake kazne i nekoliko dana kasnije. Drugi su tvrdili da “fašizam neće proći”. I onda je ravnodušnost prekrila sve, sa izuzetkom nekoliko glasića protiv nove fašizacije Srbije koje je diglo nešto aktivista NVO, opozicionih političkih stranaka i medija nevelikog dometa. Sve u svemu, mrvica otpora u moru ravnodušja, posebno na vrhu vlasti, pri čemu ne treba smetnuti s uma da su oni prilično lagodni jer su sada opozicione partije svojevremeno Zakonom o rehabilitaciji otvorile Pandorinu kutiju četrdesetih i mogućnost da oprost dobiju i najveći zlikovci sa ovog tla iz Drugog svetskog rata.

Neki su već rehabilitovani, među njima Draža Mihailović i Kosta Pećanac, prvi pravosnažno, drugi prvostepeno, ali sa izgledima za konačno pomilovanje. U plejadi zla nedostaje samo Dimitrije Ljotić! U toku je i proces za rehabilitaciju Nedića, Hitlerovog premijera u porobljenoj Srbiji pod čijom je vlašću četiri od pet Jevreja istrebljeno, najviše početkom rata. Čoveka koji je već 1942. u Srbiji rešio “jevrejsko-romsko pitanje”, žmureći sa oba oka na Banjicu, Staro sajmište i dušegupke, a čiji potomci danas traže popriličnu imovinu svog pretka stečenu mahom tih meseci. Koliko je bilo lako tada prvom među Srbima steći imetak, svedoči i jedno poređenje; u Srbiji je stradalo ili iz nje prognano oko 70.000 Jevreja, a u zloglasnom Jasenovcu – kako su utvrdile nezavisne državne komisije Hrvatske i Srbije – ubijeno je ukupno između 83-89 hiljada ljudi raznih nacionalnosti, vera i porekla.

A Srbija, baš kao i njena vlast i njena intelektualna elita, pa i dobar deo ostalih, sa retkim izuzecima, ravnodušni do cinizma. Nema pravičnosti i protivljenja kao, recimo, namerama susedne Hrvatske da, po istoj matrici, rehabilituje velikane NDH poput Pavelića i Stepinca i stratišta zla prekrije zaboravom. Nemi su kad tinejdžeri u Srbiji uzvikuju “zig hajl”, veličaju čoveka koji simbolizuju isto što Pavelić i Stepinac u Hrvatskoj ili Peten u Francuskoj - s tim što Petena niko nije pokušao rehabolituje - i ispisuju parole srama i pretnje smrti onima koji se suprotstavljaju zlu fašizma. Starog i novog.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

  • Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra

    Samo naizgled deluje paradoksalno da u zemlji kakva je Srbija ima toliko zagovornika širenja javne svojine, mada nas stalno sustižu vesti kako se bezočno ne samo zloupotrebljavaju nego i bukvalno kradu, pa i uništavaju mnoga javna dobra “pod zaštitom države”.

  • Vladimir Gligorov: Kineske investicije Vladimir Gligorov: Kineske investicije

    O tome sam pisao više puta. Ali kako raste interes da se razumeju kineske namere na Balkanu i u Evropi, možda da sažmem kako ih ja vidim

  • Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo

    Kriza u pulskom brodogradilištu Uljanik, koje nije u stanju da isplati julske plate za oko 4.500 zaposlenih u svom “škveru” i u riječkom brodogradilištu “3. maj” (koje je pre koju godinu “kupilo” hrvatskim državnim parama, to jest preko kojeg je dokapitalizovano državnim parama u jednoj zamaskiranoj dotacionoj operaciji), ima niz klasičnih karakteristika finansijskog sloma jednog velikog preduzeća, ali i nekoliko specifičnosti koje zaslužuju pažnju i srpske javnosti.

  • Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija

    Ne mogu da kažem da razumem gospodu Vučića i Dačića, već ovaj drugi sada najavljuje međunarodnu konferenciju o Kosovu, drugi Dejton takoreći. Na njoj će, ako sam to dobro razumeo, da se dogovori razgraničenje Srbije od Kosova.

  • Dimitrije Boarov: Šta nas čeka Dimitrije Boarov: Šta nas čeka

    Ovih dana naglo je zahladilo i u Srbiji, što samo po sebi ne mora biti loše, ukoliko ovaj neprijatni meteorološki talas bar malo ohladi i preterana ekonomska očekivanja koja šire naši zvaničnici, a koja su sintetizovana u političkoj poruci da dolazi “zlatno doba” za građane i penzionere.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side