07.02.2018 Beograd

Jelka Jovanović: Ravnodušni prema zlu

Jelka Jovanović: Ravnodušni prema zlu
Davno je neko rekao da je život, u stvari, ravnodušan prema čoveku. Tako je, gotovo uzgred, zapisao De Asis u “Posthumnim memoarima Brasa Kubasa”.

Drugi meridijani, druga kultura, druga tema, a opet živo kao da je u nedelju bio u centru Beograda, gde su se u čudnom višeuglu susrele tri nevelike skupine – jedna da slavi Milana Nedića, ratnog premijera i jednog od najodgovornijih za masovni pomor Jevreja & ostalih u Drugom svetskom ratu na teritoriji Beograda i Srbije, druge dve da podsete na časno antifašističko i antisemitsko biće Srbije, ispoljeno baš tih dana, meseci i godina pogroma koji se bez greške uklopio u – Holokaust.

I zatiranje svega ljudskog. U Srbiji je to ljudsko imalo predznak jevrejskog, romskog i komunističkog, što znači i srpskog i inog koje se usprotivilo nacizmu. Pod petokrakom ili bez nje.

U prisustvu uniformisane vlasti, prvi su u čast svom davno upokojenom vođi i ovovremenom idolu salutirali nacističkim pozdravom “zig hajl”. Bez naznake kazne i nekoliko dana kasnije. Drugi su tvrdili da “fašizam neće proći”. I onda je ravnodušnost prekrila sve, sa izuzetkom nekoliko glasića protiv nove fašizacije Srbije koje je diglo nešto aktivista NVO, opozicionih političkih stranaka i medija nevelikog dometa. Sve u svemu, mrvica otpora u moru ravnodušja, posebno na vrhu vlasti, pri čemu ne treba smetnuti s uma da su oni prilično lagodni jer su sada opozicione partije svojevremeno Zakonom o rehabilitaciji otvorile Pandorinu kutiju četrdesetih i mogućnost da oprost dobiju i najveći zlikovci sa ovog tla iz Drugog svetskog rata.

Neki su već rehabilitovani, među njima Draža Mihailović i Kosta Pećanac, prvi pravosnažno, drugi prvostepeno, ali sa izgledima za konačno pomilovanje. U plejadi zla nedostaje samo Dimitrije Ljotić! U toku je i proces za rehabilitaciju Nedića, Hitlerovog premijera u porobljenoj Srbiji pod čijom je vlašću četiri od pet Jevreja istrebljeno, najviše početkom rata. Čoveka koji je već 1942. u Srbiji rešio “jevrejsko-romsko pitanje”, žmureći sa oba oka na Banjicu, Staro sajmište i dušegupke, a čiji potomci danas traže popriličnu imovinu svog pretka stečenu mahom tih meseci. Koliko je bilo lako tada prvom među Srbima steći imetak, svedoči i jedno poređenje; u Srbiji je stradalo ili iz nje prognano oko 70.000 Jevreja, a u zloglasnom Jasenovcu – kako su utvrdile nezavisne državne komisije Hrvatske i Srbije – ubijeno je ukupno između 83-89 hiljada ljudi raznih nacionalnosti, vera i porekla.

A Srbija, baš kao i njena vlast i njena intelektualna elita, pa i dobar deo ostalih, sa retkim izuzecima, ravnodušni do cinizma. Nema pravičnosti i protivljenja kao, recimo, namerama susedne Hrvatske da, po istoj matrici, rehabilituje velikane NDH poput Pavelića i Stepinca i stratišta zla prekrije zaboravom. Nemi su kad tinejdžeri u Srbiji uzvikuju “zig hajl”, veličaju čoveka koji simbolizuju isto što Pavelić i Stepinac u Hrvatskoj ili Peten u Francuskoj - s tim što Petena niko nije pokušao rehabolituje - i ispisuju parole srama i pretnje smrti onima koji se suprotstavljaju zlu fašizma. Starog i novog.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Daleko je inovativna privreda Dimitrije Boarov: Daleko je inovativna privreda

    Premijerka Srbije Ana Brnabić dala je poslednjih dana nekoliko rutinskih izjava i intervjua, ali je, za one koji i dalje tragaju za njenom osnovnom koncepcijom razvojne politike, najzanimljiviji insert iz njenog razgovora sa urednikom Blica Rankom Pivljaninom (12. decembra).

  • Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam

    Svekolika borba protiv svakojakih ekstremizama trpi istrajne i dalekosežne poraze protiv samo jednog od njih – sistemskog ekstremizma. Gotovo sva ustrojstva su omogućila da minimalna manjina maksimalizuje svoju premoć, ekonomsku, a sve više i političku, nad većinom savremenika – uveravaju internacionalni i nacionalni istraživači.

  • Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić

    Ko drži ključeve Beograda, drži ključeve Srbije. Zato nije čudo što se oštre sablje i koplja za beogradski boj. Beograd ima ogroman ne samo simboličko-politički nego i praktično ekonomski značaj. U stvari, da nije drugog ne bi bilo ni prvog.

  • Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost

    Poznat vam je, svakako, lider koji medije kritikuje kao svoje neprijatelje iako njegovi nastupi dominiraju javnim prostorom, kome se, uprkos zapadnom kursu, istražuju sporne veze sa Rusijom i Kinom i koji za iskušenja domovine najviše krivi njen “bivši režim”. Ali, takvom opisu odgovara, premijerno, i predsednik – Amerike.

  • Vladimir Gligorov: Lokalni izbori Vladimir Gligorov: Lokalni izbori

    Kada stranka na vlasti, pogotovo ako je sklona autoritarizmu, dobije lokalne izbore sa dvotrećinskom većinom (o tročetvrtinskoj da i ne govorimo), to je veoma rđav znak za demokratiju, ali nije dobro ni za tu stranku.

  • Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu

    Ono što je George Harrison bio u Beatlesima, Predrag Lucić bio je u Feral Tribuneu. Samozatajan i marljiv po vlastitom izboru uvijek malo u drugom planu, ne zbog toga što bi ga tamo netko gurao (jer ondje nije ni pripadao), već što se sâm tako postavljao.

  • Vladimir Gligorov: Dva populizma Vladimir Gligorov: Dva populizma

    Najviše je ekonomskih istraživanja populizma u Latinskoj Americi. Ovo i zato što je na tom iskustvu nastao i takozvani Vašingtonski konsenzus (Williamson 1990), koji je posebno predmet kritike ekonomista i komentatora na levici, mada ne samo njih.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw