03.05.2017 Beograd

Jelka Jovanović: Ramuš i Talat, dve priče

Jelka Jovanović: Ramuš i Talat, dve priče
Ramuš Haradinaj, kao stara zvezda, i Talat Džaferi, kao nadolazeća, najčešće su pominjana imena sa Zapadnog Balkana ovih dana.

Ne samo među nama i njima već i van ovog političkog vilajeta, premda se i ovde i u najbližem susedstvu množe i druge opasne političke i ratne teme. Haradinaj, jasno, posle odluke francuskog suda da ga ne izruči Srbiji koja ga već dugo goni za ratne zločine, a Džaferi kao zalog smirivanja teškog makedonskog “proleća” koje zalazi u treću godinu.

Sem albanskog etničkog porekla, akterima novih političkih storija zajednička je prošlost u ratnim snagama etničkih Albanaca s kraja 20. i početka 21. veka na Kosovu i teritorijama van Srbije koje bi obuhvatio projekt poznat kao “velika Albanija”. Koji je nešto pre Haradinajeve i Džaferijeve repromocije javno nanovo potegao najveći albanski politički star Edi Rama. No, te kockice, nabijene ne samo političkim dinamitom, relativno se lako slažu, a podupiru ih poratne zavidne političke karijere Haradinaja kao premijera Kosova, Džaferija kao ministra odbrane Makedonije i Rame kao stuba stabilnosti regiona.

No, iz baš takvog mozaika kockice lako mogu da iskoče kao bumerang,  što je već golim okom vidljivo, mada struje ne idu istim trasama. Nasilnički pir u Sobranju podržala je samo zvanična Moskva, pa je Talat Džaferi važan deo budućnosti koja se stvara. Srbija je pak na dobrom putu da sebi izmakne jednu od najvažnijih EU-podrški, francusku, makar i mlaku, koja obuzeta drugim krugom predsedničkih izbora kao da ne primećuje diplomatske i nediplomatske čini Beograda.

Nije spor u tome da li Francuska misli da je Haradinaj nevin i kao takvog ga štiti, što joj Beograd nespretno spočitava, ne uvažavajući osnovna pravila funkcionisanja moderne demokratije u kojoj je sudstvo nezavisno i nedodirljivo. Ne, stvar je u notornoj činjenici da u Srbiji nije vagano koliko je sopstvene krivice u tome što Haradinaj neće stići do suda u Beogradu, i političkih i procesnih grešaka kojima se opet anulira njegova nesumnjiva prošlost – učinak komandanta koji nije prezao od svakakvih ratnih zločina u nastojanju da Kosovo postane republika. I potom da se svedoci tih nastojanja eliminišu. I, napokon, novih ratnih pretnji.

Što sve zločine, razume se, ne poništava, ali i ne približava poželjnom epilogu. Sudskom.

Van svih razmišljanja ostaje notorno pitanje šta bi se zaista dogodilo da je Haradinaj postao abonent ovdašnjeg pritvora i suda? Prostije, ima li heroja i u Srbiji koji bi na delu proverio koliko Kosovo ima snage da gotovo somnambulne Haradinajeve pretnje o ratu sprovede u delo i ima li u Beogradu snage da se odgovori nečemu tako opasnom? Ili je i Prištini i Beogradu jasno da bi se taj eventualni rat sveo na progon preostalih Srba, što na koncu ne odgovara ni jednima ni drugima, ako treba poimence ni Aleksandru Vučiću ni Hašimu Tačiju, a ni posrednicima u briselskim pregovorima koje oni vode. Sve, nažalost, manje zbog ljudi koji bi stradali, više zbog politike.

Izgleda je da samo Haradinaju to bilo jasno jer je i Beograd i Prištinu doveo u stupicu, koju je sam ponovo izbegao. Džaferi i nije bio u stupici jer je očito poželjan saradnik svima u Makedoniji, nekima pre, nekima kasnije; još manje je to Rama jer se bez njega ne može zamisliti stabilnost vrijućeg Balkana.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit

    Kao što se vidi iz Slike 1, izvor svih podataka je Eurostat, BDP po glavi stanovnika po kupovnoj snazi, po EU standardu (PPS), u Srbiji stagnira u odnos na EU28 od 2008, kao uostalom i prosečni BDP za taj period.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

  • Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra

    Samo naizgled deluje paradoksalno da u zemlji kakva je Srbija ima toliko zagovornika širenja javne svojine, mada nas stalno sustižu vesti kako se bezočno ne samo zloupotrebljavaju nego i bukvalno kradu, pa i uništavaju mnoga javna dobra “pod zaštitom države”.

  • Vladimir Gligorov: Kineske investicije Vladimir Gligorov: Kineske investicije

    O tome sam pisao više puta. Ali kako raste interes da se razumeju kineske namere na Balkanu i u Evropi, možda da sažmem kako ih ja vidim

  • Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo

    Kriza u pulskom brodogradilištu Uljanik, koje nije u stanju da isplati julske plate za oko 4.500 zaposlenih u svom “škveru” i u riječkom brodogradilištu “3. maj” (koje je pre koju godinu “kupilo” hrvatskim državnim parama, to jest preko kojeg je dokapitalizovano državnim parama u jednoj zamaskiranoj dotacionoj operaciji), ima niz klasičnih karakteristika finansijskog sloma jednog velikog preduzeća, ali i nekoliko specifičnosti koje zaslužuju pažnju i srpske javnosti.

  • Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija

    Ne mogu da kažem da razumem gospodu Vučića i Dačića, već ovaj drugi sada najavljuje međunarodnu konferenciju o Kosovu, drugi Dejton takoreći. Na njoj će, ako sam to dobro razumeo, da se dogovori razgraničenje Srbije od Kosova.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side