03.05.2017 Beograd

Jelka Jovanović: Ramuš i Talat, dve priče

Jelka Jovanović: Ramuš i Talat, dve priče
Ramuš Haradinaj, kao stara zvezda, i Talat Džaferi, kao nadolazeća, najčešće su pominjana imena sa Zapadnog Balkana ovih dana.

Ne samo među nama i njima već i van ovog političkog vilajeta, premda se i ovde i u najbližem susedstvu množe i druge opasne političke i ratne teme. Haradinaj, jasno, posle odluke francuskog suda da ga ne izruči Srbiji koja ga već dugo goni za ratne zločine, a Džaferi kao zalog smirivanja teškog makedonskog “proleća” koje zalazi u treću godinu.

Sem albanskog etničkog porekla, akterima novih političkih storija zajednička je prošlost u ratnim snagama etničkih Albanaca s kraja 20. i početka 21. veka na Kosovu i teritorijama van Srbije koje bi obuhvatio projekt poznat kao “velika Albanija”. Koji je nešto pre Haradinajeve i Džaferijeve repromocije javno nanovo potegao najveći albanski politički star Edi Rama. No, te kockice, nabijene ne samo političkim dinamitom, relativno se lako slažu, a podupiru ih poratne zavidne političke karijere Haradinaja kao premijera Kosova, Džaferija kao ministra odbrane Makedonije i Rame kao stuba stabilnosti regiona.

No, iz baš takvog mozaika kockice lako mogu da iskoče kao bumerang,  što je već golim okom vidljivo, mada struje ne idu istim trasama. Nasilnički pir u Sobranju podržala je samo zvanična Moskva, pa je Talat Džaferi važan deo budućnosti koja se stvara. Srbija je pak na dobrom putu da sebi izmakne jednu od najvažnijih EU-podrški, francusku, makar i mlaku, koja obuzeta drugim krugom predsedničkih izbora kao da ne primećuje diplomatske i nediplomatske čini Beograda.

Nije spor u tome da li Francuska misli da je Haradinaj nevin i kao takvog ga štiti, što joj Beograd nespretno spočitava, ne uvažavajući osnovna pravila funkcionisanja moderne demokratije u kojoj je sudstvo nezavisno i nedodirljivo. Ne, stvar je u notornoj činjenici da u Srbiji nije vagano koliko je sopstvene krivice u tome što Haradinaj neće stići do suda u Beogradu, i političkih i procesnih grešaka kojima se opet anulira njegova nesumnjiva prošlost – učinak komandanta koji nije prezao od svakakvih ratnih zločina u nastojanju da Kosovo postane republika. I potom da se svedoci tih nastojanja eliminišu. I, napokon, novih ratnih pretnji.

Što sve zločine, razume se, ne poništava, ali i ne približava poželjnom epilogu. Sudskom.

Van svih razmišljanja ostaje notorno pitanje šta bi se zaista dogodilo da je Haradinaj postao abonent ovdašnjeg pritvora i suda? Prostije, ima li heroja i u Srbiji koji bi na delu proverio koliko Kosovo ima snage da gotovo somnambulne Haradinajeve pretnje o ratu sprovede u delo i ima li u Beogradu snage da se odgovori nečemu tako opasnom? Ili je i Prištini i Beogradu jasno da bi se taj eventualni rat sveo na progon preostalih Srba, što na koncu ne odgovara ni jednima ni drugima, ako treba poimence ni Aleksandru Vučiću ni Hašimu Tačiju, a ni posrednicima u briselskim pregovorima koje oni vode. Sve, nažalost, manje zbog ljudi koji bi stradali, više zbog politike.

Izgleda je da samo Haradinaju to bilo jasno jer je i Beograd i Prištinu doveo u stupicu, koju je sam ponovo izbegao. Džaferi i nije bio u stupici jer je očito poželjan saradnik svima u Makedoniji, nekima pre, nekima kasnije; još manje je to Rama jer se bez njega ne može zamisliti stabilnost vrijućeg Balkana.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Dimitrije Boarov: Piketijev manifest Dimitrije Boarov: Piketijev manifest

    Paralelno sa famoznim protestom Žutih prsluka u Francuskoj, koji neki analitičari smatraju protestom sitne buržoazije protiv one krupne (dakle, vidom sukoba na desnici), u Parizu je, sa neke vrste “leve obale” javne scene, lansiran i Manifest za demokratizaciju Evrope, koji je sačinila grupa intelektualaca na čelu sa ovde veoma poznatim ekonomskim istoričarem Tomom Piketijem i manje poznatim Antoanom Vošeom.

  • Vladimir Gligorov: Kosovske carine Vladimir Gligorov: Kosovske carine

    Ako sam dobro razumeo, Kosovo carini uvoz iz Srbije, i Bosne i Hercegovine, po stopi od 100 odsto.

  • Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni

    Pre 22 godine koleginica S. Č. je, izveštavajući sa protesta tadašnje opozicije – slične današnjoj i po idejnoj šarolikosti i po organizacionim ne/sposobnostima – napisala da se na kišoviti i hladni Đurđic okupilo tridesetak hiljada ljudi.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Nadežda Gaće: Zašto baš uvek dajemo autogolove Nadežda Gaće: Zašto baš uvek dajemo autogolove

    Čini mi se da nam neprijatelji i nisu potrebni jer sami sebi štetimo više. Mnogi naši mediji, političari, intelektualci i “intelektualci” sa malih ekrana utrkuju se u otkrivanju zavera i neprijatelja: “Ameri obučavaju Šiptare za rat protiv Srba”, “Britanski ambasador je najveći zaverenik i direktni eksponent sve-svetske borbe protiv Srbije”, “Impotentna Evropa, koja se raspada, šuruje sa Prištinom protiv nas”, “Između Putina i Tačija postoji tajna veza” , “Susedi se udružuju protiv nas”…

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side