03.05.2017 Beograd

Jelka Jovanović: Ramuš i Talat, dve priče

Jelka Jovanović: Ramuš i Talat, dve priče
Ramuš Haradinaj, kao stara zvezda, i Talat Džaferi, kao nadolazeća, najčešće su pominjana imena sa Zapadnog Balkana ovih dana.

Ne samo među nama i njima već i van ovog političkog vilajeta, premda se i ovde i u najbližem susedstvu množe i druge opasne političke i ratne teme. Haradinaj, jasno, posle odluke francuskog suda da ga ne izruči Srbiji koja ga već dugo goni za ratne zločine, a Džaferi kao zalog smirivanja teškog makedonskog “proleća” koje zalazi u treću godinu.

Sem albanskog etničkog porekla, akterima novih političkih storija zajednička je prošlost u ratnim snagama etničkih Albanaca s kraja 20. i početka 21. veka na Kosovu i teritorijama van Srbije koje bi obuhvatio projekt poznat kao “velika Albanija”. Koji je nešto pre Haradinajeve i Džaferijeve repromocije javno nanovo potegao najveći albanski politički star Edi Rama. No, te kockice, nabijene ne samo političkim dinamitom, relativno se lako slažu, a podupiru ih poratne zavidne političke karijere Haradinaja kao premijera Kosova, Džaferija kao ministra odbrane Makedonije i Rame kao stuba stabilnosti regiona.

No, iz baš takvog mozaika kockice lako mogu da iskoče kao bumerang,  što je već golim okom vidljivo, mada struje ne idu istim trasama. Nasilnički pir u Sobranju podržala je samo zvanična Moskva, pa je Talat Džaferi važan deo budućnosti koja se stvara. Srbija je pak na dobrom putu da sebi izmakne jednu od najvažnijih EU-podrški, francusku, makar i mlaku, koja obuzeta drugim krugom predsedničkih izbora kao da ne primećuje diplomatske i nediplomatske čini Beograda.

Nije spor u tome da li Francuska misli da je Haradinaj nevin i kao takvog ga štiti, što joj Beograd nespretno spočitava, ne uvažavajući osnovna pravila funkcionisanja moderne demokratije u kojoj je sudstvo nezavisno i nedodirljivo. Ne, stvar je u notornoj činjenici da u Srbiji nije vagano koliko je sopstvene krivice u tome što Haradinaj neće stići do suda u Beogradu, i političkih i procesnih grešaka kojima se opet anulira njegova nesumnjiva prošlost – učinak komandanta koji nije prezao od svakakvih ratnih zločina u nastojanju da Kosovo postane republika. I potom da se svedoci tih nastojanja eliminišu. I, napokon, novih ratnih pretnji.

Što sve zločine, razume se, ne poništava, ali i ne približava poželjnom epilogu. Sudskom.

Van svih razmišljanja ostaje notorno pitanje šta bi se zaista dogodilo da je Haradinaj postao abonent ovdašnjeg pritvora i suda? Prostije, ima li heroja i u Srbiji koji bi na delu proverio koliko Kosovo ima snage da gotovo somnambulne Haradinajeve pretnje o ratu sprovede u delo i ima li u Beogradu snage da se odgovori nečemu tako opasnom? Ili je i Prištini i Beogradu jasno da bi se taj eventualni rat sveo na progon preostalih Srba, što na koncu ne odgovara ni jednima ni drugima, ako treba poimence ni Aleksandru Vučiću ni Hašimu Tačiju, a ni posrednicima u briselskim pregovorima koje oni vode. Sve, nažalost, manje zbog ljudi koji bi stradali, više zbog politike.

Izgleda je da samo Haradinaju to bilo jasno jer je i Beograd i Prištinu doveo u stupicu, koju je sam ponovo izbegao. Džaferi i nije bio u stupici jer je očito poželjan saradnik svima u Makedoniji, nekima pre, nekima kasnije; još manje je to Rama jer se bez njega ne može zamisliti stabilnost vrijućeg Balkana.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Daleko je inovativna privreda Dimitrije Boarov: Daleko je inovativna privreda

    Premijerka Srbije Ana Brnabić dala je poslednjih dana nekoliko rutinskih izjava i intervjua, ali je, za one koji i dalje tragaju za njenom osnovnom koncepcijom razvojne politike, najzanimljiviji insert iz njenog razgovora sa urednikom Blica Rankom Pivljaninom (12. decembra).

  • Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak

    U poslednjem, novembarskom broju MAT-a (Makroekonomske analize i trendovi) skreće se pažnja na činjenicu da najnoviji MMF-ov pregled svetskih ekonomskih kretanja donosi za iduću godinu niz optimističnih poruka i pozitivnih iznenađenja – to jest, da globalna ekonomija hvata zalet i da oporavak ide željenim pravcem i intenzitetom, stimulisan investicijama, trgovinom i industrijskom proizvodnjom.

  • Vladimir Gligorov: Kineska i ruska ulaganja Vladimir Gligorov: Kineska i ruska ulaganja

    Zemlje koje imaju suficite u razmeni sa svetom moraju da ih ulože u inostranstvu. Zašto ne kod kuće? To nije pitanje lišeno smisla, ali onda naravno ne bi bilo tih suficita.

  • Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda

    Nakon ovogodišnje strahovite suše bilo je jesenas različitih procena o visini štete koju je pretrpela naša poljoprivreda.

  • Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam

    Svekolika borba protiv svakojakih ekstremizama trpi istrajne i dalekosežne poraze protiv samo jednog od njih – sistemskog ekstremizma. Gotovo sva ustrojstva su omogućila da minimalna manjina maksimalizuje svoju premoć, ekonomsku, a sve više i političku, nad većinom savremenika – uveravaju internacionalni i nacionalni istraživači.

  • Vladimir Gligorov: Lokalni izbori Vladimir Gligorov: Lokalni izbori

    Kada stranka na vlasti, pogotovo ako je sklona autoritarizmu, dobije lokalne izbore sa dvotrećinskom većinom (o tročetvrtinskoj da i ne govorimo), to je veoma rđav znak za demokratiju, ali nije dobro ni za tu stranku.

  • Vladimir Gligorov: Dva populizma Vladimir Gligorov: Dva populizma

    Najviše je ekonomskih istraživanja populizma u Latinskoj Americi. Ovo i zato što je na tom iskustvu nastao i takozvani Vašingtonski konsenzus (Williamson 1990), koji je posebno predmet kritike ekonomista i komentatora na levici, mada ne samo njih.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw