17.07.2019 Beograd

Jelka Jovanović: Plagijat društvo

Jelka Jovanović: Plagijat društvo
Što više znaš, više patiš! Tako su staramajke odgovarale sinove od školovanja, a dedovima mahom nije bilo jasno što dangube nad knjigom dok njiva vapi za snagom.

No, vremena su se drastično promenila, pošto sve više ljudi u Srbiji želi ne samo fakultetsku diplomu nego i doktorat. Pa šta košta, da košta! A košta mnogo, u svakom slučaju, posebno ukoliko se ispostavi da je reč o plagijatu, srpski rečeno – prepisivanju. Nevolja je što košta samo u novcu, dok ugled i pozicije osumnjičenih za kršenje akademske i ljudske čestitosti ostaju neokrnjeni. I onih koji plaćaju i plaćenika. Zato dva aktuelna ministarska slučaja, uprkos ispisanim i izgovorenim rečima, ne uzbuđuju javnost, čak ni onu koja bi morala prva da skoči, akademsku.

Podsetimo da je Etički odbor Univerziteta u Beogradu vratio FON-u na ponovno razmatranje odluku o valjanosti doktorata ministra Siniše Malog, navodeći da je mišljenje Stručne komisije nepotpuno, nejasno i kontradiktorno, pa ne mogu da odluče da li je stvarno plagijat ili vredan doprinos nauci. (Minus sedam odsto prepisanog!) Nije se saglasio samo jedan zamenik člana koji je podneo ostavku. Doktorat ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića još je na marginama dok se ne ustanovi ima li i kako je stekao diplomu. Uslovno rečeno – ustanovi.

Oba slučaja će potrajati, malo zato što se akademska zajednica – sem nešto izuzetaka – napadno uzdržava i od komentara, dovodeći u sumnju sopstvenu čestitost, a više zbog toga što glavni politički akteri uopšte ne vide problem. Ministri su, po mišljenju “šefova”, kako predsednika i premijerku pokrsti ministar prosvete Mladen Šarčević, nezamenjivi i neupitni… I ne pada im na pamet da preispituju njihove kvalifikacije. Predsednik je, štaviše, utvrdio da je znanje važnije od diplome, uprkos tome što rado ističe da je bio student generacije. O čemu svedoči i indeks. Podsetimo i da je ministar Šarčević najavio preispitivanje 1.500 doktorata koje su “overili” neakreditovani fakulteti. I ništa još ne bi.

Nije ovo povika na dva ministra i njihove zaštitnike, mada bi u svakoj iole uređenoj državi čim se sumnja javi odstupili sa javne funkcije; pa ako su oklevetani, naplatili debelu odštetu. A ako nisu, ostali bi u mišjoj rupi, gde je mesto plagijatorima. I to rupi u nekom zatvoru sa svi ostalim lopovima. Problem je mnogo dublji; olakim prelaženjem makar i preko još neutvrđenih sumnji u čestitost visoko rangiranih funkcionera, kao i pokrivanjem mogućih falsifikata, s najvišeg mesta se šalje poruka s nesagledivo lošim posledicama po čitavo društvo. Naime, lekari koji kupe zvanje ubiće nekog ko im neoprezno dopadne šaka, inženjeri i arhitekte još i više, ali pravnici, ekonomisti, politikolozi, sociolozi… koji kupuju zvanja, a pride su visoki političari, ubijaju celo društvo, pucaju u tkivo i budućnost države pretvarajući naciju u plagijat. A to je neuporedivo viša cena od novca, prasića i parfema datih za ispite, diplome i doktorate, samo što nju plaćamo svi, posebno deca koja bi, zar ne sine, kao čike sa televizije – zvanje bez učenja. I fotelju.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija

    Ovo ne mora da bude od neposrednog interesa, ali je svakako zanimljivo, posebno sada kada se raspravlja o merama monetarne politike u Vašingtonu i Frankfurtu. I u svim drugim centralnim bankama, ali ove dve su najvažnije.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side