12.12.2018 Beograd

Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni

Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni
Pre 22 godine koleginica S. Č. je, izveštavajući sa protesta tadašnje opozicije – slične današnjoj i po idejnoj šarolikosti i po organizacionim ne/sposobnostima – napisala da se na kišoviti i hladni Đurđic okupilo tridesetak hiljada ljudi.

Direktiva u tadašnjoj Politici ekspres, političkom tabloidu vladajuće vrhuške, bila je jasna – šačica huligana, a u nešto blažoj verziji “šačica slučajnih prolaznika”, što joj je urednik i sugerisao.

“Poslušala” je i napisala otprilike “ispred sedišta DS u Kolarčevoj sinoć se okupila šačica prolaznika sa 30.000 kišobrana”. Nije prošlo, naravno, bio je tu pravovremeni Tanjug da se zaustavi na “šačici”, kao i većina tadašnjih medija, uglavnom državnih, koji su iz dana u dan obaveštavali javnost o nepočinstvima opozicije.

Čemu reminiscencija na, mnogima sada izgleda, divne dane nade i poleta, kada se dobar deo Beograda, a i priličan deo Srbije, bunio protiv notorne izborne krađe? Prosto, kako kaže znameniti grafit, sve je isto, samo njega nema. Mada ima drugog vlastodršca sa još razuđenijom medijskom podrškom i strašnom logistikom u vidu stranačke armije uvek spremne. Neformalne vojske predsednika Srbije i Srpske napredne strane Aleksandra Vučića, koji se, uprkos nezabeleženoj političkoj moći, sa većim žarom nego ondašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević verbalno obračunava sa demonstrantima, u ovom slučaju sa ljudima koji su se u subotu okupili u Beogradu na protestu “stop krvavim košuljama”.

Povod je nedavni težak napad u Kruševcu na jednog od opozicionih prvaka Borka Stefanovića i jedini zahtev je – stop krvavim košuljama, stop batinašima koji, poneti pravovernošću ili nalogom, tuku bez milosti i bez bojazni od posledica. Po žrtvu. I bez straha da će biti kažnjeni.

Nije, dabome, na platou ispred Filozofskog fakulteta bilo 30.000 “kišobrana”, ali jeste bilo hiljade ljudi koji su, u znak protesta, prošetali gradskim ulicama do parlamenta, koji je u međuvremenu postao leglo političke nekulture, blago rečeno, kao i do javnog servisa RTS. Javni servis nije ni nalik nekadašnjoj u svakom smislu ubitačnoj beogradskoj televiziji, ali jeste kao i ona zabran za iole ozbiljnije kritičko mišljenje i izveštavanje; posebice je zabran za opoziciju, koja samo incidentno prolazi kroz etar. Sa skupštinskih sednica, primerice, na kojima ne može da zastupa stavove građana koji su je birali (narodne poslanike).

No, tu je Studio B, u međuvremenu privatizovani, koji se bez pardona obračunava sa aktuelnim “huliganima”. Dakle, liči. Isuviše. Doda li se tome da sem nedostajućih krvavih ratova u regionu odavno nisu bili zaoštreniji odnosi Srbije sa susedima sa prostora bivše SFRJ, kockice se slažu u sumorni mozaik straha i beznađa, koji postaje znakovitiji ako prvi čovek Srbije kaže: “Može i pet miliona da vas se skupi, nijedan zahtev neću da ispunim”. Iako je, zasad, samo jedan na dnevnom redu.

A izbori, naravno, zavise od njegove dobre (?) volje. I medija koji skaču i pre njegovog miga. I onih operativaca s metalnim štanglama.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu

    Đe smo bili svuđ smo poginuli – da parafraziram naziv one nezaboravne pozorišne predstave – ostalo je još samo fudbalsko polje Kosovo, ali i tu će uskoro “krvca da procveta”.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija

    Kad god neke novine u Srbiji prenesu neki tekst čuvenog ekonomiste, nobelovca i kolumniste Džozefa Štiglica, pozovu me neki stari drugovi da me pitaju šta ja mislim o “fijasku neoliberalizma” i tezi da se “neoliberalizam mora proglasiti mrtvim”, što je lajtmotiv ovog ekonomskog velikana – i pitaju me zašto Srbija, uprkos tome, i dalje istrajava na “neoliberalističkoj ekonomskoj filozofiji”.

  • Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta

    Koji su efekti transfera iz razvijenijih u manje razvijene zemlje članice Evropske unije?

  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

    Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side