23.08.2017 Beograd

Jelka Jovanović: Kitka šarena

Jelka Jovanović: Kitka šarena
Makedonsko devojče... nastavak stiha je u naslovu. Dakle, Makedonija je u Srbiji ispala top-tema zbog špijunaže koja je možda opasna, mada se još ne zna kako pošto potencijalne “strane” kojima Makedonija omogućava “ofanzivan obaveštajni rad” nisu imenovane.

Mogu biti, dabome, velike kao SAD ili EU, koje nemaju organizovanu obaveštajnu i kontraobaveštajnu službu, ali kao konglomerat evropskih sila nisu za odbacivanje.

Može biti Albanija, matematički rečeno, kao najmanji zajednički imenilac koji muči Srbiju i Makedoniju, mada se ne zna otkad je Albanija toliko opasna sila u evropskim razmerama. Može biti Turska, koja sve više ponovo osvaja epitet sile, ali neverovatno je pomisliti da bi istovremeno trošila ogroman novac na špijunažu, pa još kroz Ambasadu (Srbije) u Skoplju, i slala pozamašnu privrednu delegaciju u Beograd. Kina i Rusija otpadaju, ne zbog toga što je to nezamislivo – čak toliko da ih je predsednik Vučić ekspresno amnestirao – nego što bi makar i sumnja u nedolično “osmatranje” iz Moskve i Pekinga mogla izazvati tektonske poremećaje. I posledice. Po Srbiju, naravno. Posebno u finišu kampanje za/protiv prijema Kosova u Unesko i nastavak kosovske kampanje za ukidanje Unmika.

Dakle, ostaje Kosovo. Što je smehotresno ne samo zbog toga što Srbija ne priznaje Kosovo, pa time ni eventualnu kamufliranu diplomatiju, makar i ofanzivnu, nego i zbog notorne činjenice da Priština, uprkos svemu što je postigla u svom hodu ka državnosti, teško može da parira službama kao što su BIA, VBA i VBO.

No, uprkos svim nepoznanicama, Srbija je povukla ambasadu iz Skoplja, što je u diplomatskim vodama presedan, sem u slučaju ratne opasnosti ili prirodnih katastrofa. I neće je uskoro čitavu vratiti tamo iako je Makedonija jasno demantovala da je pratila i prisluškivala bilo koju srpsku instituciju, uključujući i predsednika Vučića, kako je “otkrila” ovdašnja žuta štampa.

Kad se sve sabere, ostaje kao jedini racionalan razlog za neracionalne poteze bitka za makedonski glas “za” ili “protiv” članstva Kosova u Unesku na narednom glasanju. Prošli put je Skoplje izreklo “da” iako su vlasti Srbije i Makedonije bile bliske, a sada je samo/uslovljeno stavom EU. Što znači gotovo sigurno – da. To čitavu priču vraća u Beograd, posebno posle izjave ministra spoljnih poslova Srbije i vicepremijera Ivice Dačića da Srbija može promeniti stav o imenu Makedonije. Precizno rečeno – ucena. Preventivna, jer Kosovo još nije podnelo novi zahtev za prijem, te Makedonija i nije još u prilici da se izjašnjava. A i da jeste, odakle pravo bilo kome da je uslovljava i pritiska? Dobar deo tamošnjeg stanovništva su Albanci, pa Skoplje mora prvo na unutrašanjem planu da izmeri jek svog glasa, a onda saglasje se susedima.

Stvari su, citirajmo premijerku i predsednika, zaista ozbiljne. No, ako je uistinu reč o neovlašćenom praćenju srpskih diplomata i institucija, onda se to rešava unutar odgovarajućih službi i organa dve zemlje. Kao, primerice, nakon hvatanja na delu srpskog diplomate sa dvostrukim zaduženjima tokom napada demonstranata u Sobranju. Talambasanje tipa “eto vuka” stvari čini još ozbiljnijim na međudržavnom planu, a kad se saopštava dramatično uz dramatične poteze, jedino što može jeste da potpiri nove animozitete. A, kako skaska o vuku kazuje, tada čoban strada.

 

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji

    Iako je praktično nestala još pre 27 godina, Jugoslavija očigledno ponovo provocira istraživanja i izjašnjavanja u Srbiji.

  • Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra" Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra"

    Kao i u samoj Rusiji, tako i u Srbiji stogodišnjica Velike oktobarske revolucije (7. novembra 1917) oficijelno praktično nije ni spomenuta iako je poredak “socijalizma”, zasnovan na tekovinama ovog epohalnog događaja 20. stoleća, i kod nas trajao skoro pola veka.

  • Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak

    U poslednjem, novembarskom broju MAT-a (Makroekonomske analize i trendovi) skreće se pažnja na činjenicu da najnoviji MMF-ov pregled svetskih ekonomskih kretanja donosi za iduću godinu niz optimističnih poruka i pozitivnih iznenađenja – to jest, da globalna ekonomija hvata zalet i da oporavak ide željenim pravcem i intenzitetom, stimulisan investicijama, trgovinom i industrijskom proizvodnjom.

  • Nenad Živković: O nelagodi u kulturi Nenad Živković: O nelagodi u kulturi

    Srbija je na svom putu u slavu, večnost i Evropsku uniju zaglavljena ne samo u političkom i emotivnom glibu nerešenog statusa svoje kolevke već i u patetičnim izlučevinama droba severno od svog srca – šta je kome bliže, predmet ili organ; ona je još više, čini se beznadežno, potonula u sopstvenu nesposobnost da se suoči s neophodnošću da se menja zaistinski, temeljno i iznutra, kako bi uopšte postojala.

  • Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda

    Nakon ovogodišnje strahovite suše bilo je jesenas različitih procena o visini štete koju je pretrpela naša poljoprivreda.

  • Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici

    Teška optužba? Možda, posebno što nije reč o psihopatama koje zlostavljaju svoju decu na sve zamislive i nezamislive načine.

  • Vladimir Gligorov: Kineska i ruska ulaganja Vladimir Gligorov: Kineska i ruska ulaganja

    Zemlje koje imaju suficite u razmeni sa svetom moraju da ih ulože u inostranstvu. Zašto ne kod kuće? To nije pitanje lišeno smisla, ali onda naravno ne bi bilo tih suficita.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije festival nauke bmw