23.08.2017 Beograd

Jelka Jovanović: Kitka šarena

Jelka Jovanović: Kitka šarena
Makedonsko devojče... nastavak stiha je u naslovu. Dakle, Makedonija je u Srbiji ispala top-tema zbog špijunaže koja je možda opasna, mada se još ne zna kako pošto potencijalne “strane” kojima Makedonija omogućava “ofanzivan obaveštajni rad” nisu imenovane.

Mogu biti, dabome, velike kao SAD ili EU, koje nemaju organizovanu obaveštajnu i kontraobaveštajnu službu, ali kao konglomerat evropskih sila nisu za odbacivanje.

Može biti Albanija, matematički rečeno, kao najmanji zajednički imenilac koji muči Srbiju i Makedoniju, mada se ne zna otkad je Albanija toliko opasna sila u evropskim razmerama. Može biti Turska, koja sve više ponovo osvaja epitet sile, ali neverovatno je pomisliti da bi istovremeno trošila ogroman novac na špijunažu, pa još kroz Ambasadu (Srbije) u Skoplju, i slala pozamašnu privrednu delegaciju u Beograd. Kina i Rusija otpadaju, ne zbog toga što je to nezamislivo – čak toliko da ih je predsednik Vučić ekspresno amnestirao – nego što bi makar i sumnja u nedolično “osmatranje” iz Moskve i Pekinga mogla izazvati tektonske poremećaje. I posledice. Po Srbiju, naravno. Posebno u finišu kampanje za/protiv prijema Kosova u Unesko i nastavak kosovske kampanje za ukidanje Unmika.

Dakle, ostaje Kosovo. Što je smehotresno ne samo zbog toga što Srbija ne priznaje Kosovo, pa time ni eventualnu kamufliranu diplomatiju, makar i ofanzivnu, nego i zbog notorne činjenice da Priština, uprkos svemu što je postigla u svom hodu ka državnosti, teško može da parira službama kao što su BIA, VBA i VBO.

No, uprkos svim nepoznanicama, Srbija je povukla ambasadu iz Skoplja, što je u diplomatskim vodama presedan, sem u slučaju ratne opasnosti ili prirodnih katastrofa. I neće je uskoro čitavu vratiti tamo iako je Makedonija jasno demantovala da je pratila i prisluškivala bilo koju srpsku instituciju, uključujući i predsednika Vučića, kako je “otkrila” ovdašnja žuta štampa.

Kad se sve sabere, ostaje kao jedini racionalan razlog za neracionalne poteze bitka za makedonski glas “za” ili “protiv” članstva Kosova u Unesku na narednom glasanju. Prošli put je Skoplje izreklo “da” iako su vlasti Srbije i Makedonije bile bliske, a sada je samo/uslovljeno stavom EU. Što znači gotovo sigurno – da. To čitavu priču vraća u Beograd, posebno posle izjave ministra spoljnih poslova Srbije i vicepremijera Ivice Dačića da Srbija može promeniti stav o imenu Makedonije. Precizno rečeno – ucena. Preventivna, jer Kosovo još nije podnelo novi zahtev za prijem, te Makedonija i nije još u prilici da se izjašnjava. A i da jeste, odakle pravo bilo kome da je uslovljava i pritiska? Dobar deo tamošnjeg stanovništva su Albanci, pa Skoplje mora prvo na unutrašanjem planu da izmeri jek svog glasa, a onda saglasje se susedima.

Stvari su, citirajmo premijerku i predsednika, zaista ozbiljne. No, ako je uistinu reč o neovlašćenom praćenju srpskih diplomata i institucija, onda se to rešava unutar odgovarajućih službi i organa dve zemlje. Kao, primerice, nakon hvatanja na delu srpskog diplomate sa dvostrukim zaduženjima tokom napada demonstranata u Sobranju. Talambasanje tipa “eto vuka” stvari čini još ozbiljnijim na međudržavnom planu, a kad se saopštava dramatično uz dramatične poteze, jedino što može jeste da potpiri nove animozitete. A, kako skaska o vuku kazuje, tada čoban strada.

 

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Minimalne plate Vladimir Gligorov: Minimalne plate

    Mislio sam da možda ima smisla videti kako stoje stvari s minimalnim platama u grupi balkanskih zemalja uz Austriju (AT) i Mađarsku (HU). Podaci za Srbiju (RS), Makedoniju (MK), Bugarsku (BG), Rumuniju (RO), Hrvatsku (HR), kao i za Albaniju (AL) i Crnu Goru (ME), uglavnom su dostupni, a u manjoj meri i za Bosnu i Hercegovinu (BA) i Kosovo (XK). Valja imati u vidu da su minimalne plate u većini zemalja, osim u Austriji u kojoj ih nema, uglavnom oko 40 odsto prosečne plate.

  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Nadežda Gaće: U susret prošlosti Nadežda Gaće: U susret prošlosti

    Da mi na Balkanu konzumiramo previše prošlosti, opšte je mesto i nekako ko god to pomene … bilo da su to, na primer, Ambasadori Norveške ili Nemačke, bilo da su predsednici Hrvatske, BiH i Srbije na sastanku u Mostaru, bilo da su to privrednici regiona na učestalim sastancima na kojima žele, ne negirajući prošlost, da grade budućnost regiona na zajedničkim interesima – stalno nam se ipak vraća prošlost kao kost u grlu. Naravno, niko ne misli da se prošlost sme zaboraviti i svi se slažu da se nevinim žrtvama i žrtvama nepravdi bilo koje vrste mora odati počast.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija? Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija?

    Da bi danas medij opstao kao “najveći” i time zaradio najviše sredstava – najbrži, najjednostavniji i najjeftiniji način da se to postigne jeste kreiranjem tabloidnog medija.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side