Jelka Jovanović: Kampovi naših duša
25.03.2020 Beograd

Jelka Jovanović: Kampovi naših duša

Jelka Jovanović: Kampovi naših duša
Zaista su potresne fotografije i priče povratnika, građana Srbije koji su ovih sedmica izbegli iz drugih zemalja i posle neizvesnih putešestvija smešteni u kamp-karantin kod Subotice. Neljudski, nehigijenski, hladan, bez tople vode...

E sad, deo čitalaca će, kao i deo ljudi inače, reći “pa šta, tako im i treba, što nisu sedeli tamo?” Drugi deo će osetiti tugu, treći bes, a najmanje će biti onih koji će se setiti da je taj prihvatni centar ono što nudimo izbeglicama koje zovemo migranti, uz poruku da smo dobri kad ih smeštamo tamo. I malo će se njih setiti da ti ljudi koje sada preziremo iz inostranstva šalju u zemlju “doznake”, novac koji čini važan deo ovdašnje ekonomije, čak i kad se sliva na privatne račune njihovih manje srećnih rođaka.

Kao što će se srazmerno malo ljudi setiti da su stariji od 65 godina naši očevi, majke, tetke, susedi, možda malo dosadni u redovna vremena – kao što će svi biti svojim potomcima! – ali oni koji su gajili i svoju decu i decu svoje dece, i koji, brižni, uvek nađu neki dinar i kada zavlada teška oskudica, koji uvek imaju toplu reč, čak i kad su naši namćori. I da, sada jesu najugroženiji, ali ne samo zbog toga što najteže podnose koronavirus već što su nam postali hodajuća opasnost i, da se ne lažemo, veliki teret.

Napokon, mnogi se neće setiti da su neki od tih očeva i majki bukvalno beskućnici i da ih čak ni policija ne tera iz njihovih “domova” pod vedrim nebom, svesna valjda da je njihov pravi dom negde gde ne mogu da kroče nogom, a da su prihvatilišta već prepuna. Možda su, naravno, odrasli beskućnici sami krivi što su to postali, ali ko nije kriv za nešto i može drugome da sudi bez suda i podržava tako surove kazne života. Pa i ako su stariji možda i krivi, šta su deca bez doma skrivila, zar su zaslužili da budu beskućnici? Mogu li svi mali “uličari”, kako ih običan svet najčešće doživljava, u Svratište, da se okrepe, umiju, poigraju kao sva druga deca.

“Pada prvi sneg”, kako je lepo Rani mraz pevao, ne sluteći da će se to dogoditi 24. marta 2020. i da će prvi – bar prvi beogradski – sneg hladne i neudobne “postelje” beskućnika učiniti još hladnijim i vlažnijim. I da će imati još manje onih koji se o njima staraju jer je ova nacija, kao i sve druge u svetu, zauzeta staranjem o sebi. Svetu se, kao u apokaliptičnom Pekićevom “Besnilu”, dogodio virus koji nije u stanju da savlada odmah, a u strahu za sopstveni život, drugi se lako zaboravljaju, često olako.

Naravno, ko ne brine o sebi, ne može ni o drugima. Naravno, mnogi imaju tek nešto više od beskućnika, nesiguran krov nad glavom. Mnogi su bez posla, a mnogi će ostati bez posla i prihoda. Najnesrećnije su Anja s Novog Beograda, koja je u jednoj noći izgubila roditelje, brata i dom – progutala ih je vatra – i devojčica Anamarija, koja nije preživela zemljotres u Zagrebu.

Ali, da ne budemo nakraj srca, na sreću, mnogi će, zatočeni u svoja četiri zida, imati vremena da razmisle i o migrantima, i o povratnicima, i o starijima, i o beskućnicima, i o Anji i njenoj porodici koje nema, i o zagrebačkim stradalnicima, Anamariji i njenoj porodici... I mnogi će tapšati lekarima, sestrama, farmaceutima, prodavačicama, “tetkicama”, poštarima, policajcima i vojnicima...

Jer, onaj subotički kamp i svi kampovi i karantini sveta ne moraju biti kampovi naših duša.

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture

    Malo je reći da svetsko tržište, od kojeg Srbija sve više zavisi, posle korone neće biti onakvo kakvo je bilo pre pandemije. Neće biti isto ni u samoj Srbiji. Zbog svega toga suočićemo se s hitnom potrebom restrukturiranja cele privrede, što obično prilično košta i donosi nove rizike.

  • Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu

    Znam mnoge ljude koji su se tokom godine mnogo čega odricali da bi putovali i letovali širom sveta i o tome potom sve vreme govorili u svojim prijateljskim krugovima, pokazivali slike, itd. Ako im se to oduzme, njihov život će u suštinskom smislu postati siromašniji.

  • Mijat Lakićević: Dijalog u paklu... Mijat Lakićević: Dijalog u paklu...

    Sportski ideolog Nebojša Čović izjavio je pre neki dan da je “Crvena zvezda narodski klub”, te da je kao takva “prethodnih godina odlično predstavljala državu Srbiju, glavni grad Beograd i region”.

  • Momčilo Pantelić: Korona-triler Momčilo Pantelić: Korona-triler

    Kad se neko zlo izrodi na Istoku, a najveće žrtve odnese na Zapadu, je li to dovoljno za novi Hladni rat? Ovako uprošćena strateška nedoumica razmahala se po svetu povodom pandemije koja se začela u Kini, a dosad najviše ojadila Evropu i Ameriku.

  • Vladimir Gligorov: Virus u regiji Vladimir Gligorov: Virus u regiji

    Srbija ima značajno veći broj obolelih nego zemlje u susedstvu, ali ne i veći broj umrlih. Zapravo, tek nešto više od dva odsto obolelih je umrlo, dok je u svim drugim zemljama u susedstvu taj procenat veći.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Vladimir Gligorov: Hibridi Vladimir Gligorov: Hibridi

    Koja je saznajna korist od hibridnih režima? Takođe, šta se postiže višekriterijumskim ocenjivanjem?

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side