Jelka Jovanović: Igra brojeva
18.11.2020 Beograd

Jelka Jovanović: Igra brojeva

Jelka Jovanović: Igra brojeva
U danu kad se Srbija i zvanično približila magičnom broju od 5.000 zvanično novoobolelih od covida-19, a već zašla u drugu hiljadu preminulih od posledica ove bolesti, igra brojeva kao da se zahuktava.

U različitim pogledima i sferama, koje se ovih meseci ipak najčešće vrte oko stanja izazvanog epidemijom. Nova normalnost, nenormalnost ili realnost, neka svako uzme šta mu odgovara, razotkriva niz frustracija kojima su/smo svi izloženi od vrha države, mada je preciznije reći vrha vlasti, pa do dna piramide u kojoj se koprcaju sve bespomoćniji građani.

A cifre, brojke i brojevi dodatno ih zbunjuju. Primerice, koliko će vakcina stići u Srbiju; 1,8 miliona doza ili više? I hoće li Srbija vakcine dobiti 12. meseca ove godine ili marta, aprila naredne 2021? Uz puno uvažavanje napora da se što više i što pre vakcine obezbede, čemu licitiranje količinom i mesecima? Ne samo zbog stare istine da je nada poslednja odbrana, odnosno dokaz poraza (poslednja umire) već mnogo prozaičnije i opasnije – ako ljudima obećanjima bez pokrića sem u čudnim brojevima probudiš nadu da će do decembra vakcina stići, daješ im otvoreno svetlo da se sedam, osam preostalih sedmica ponašaju razuzdano. Ili bar razuzdanije nego što bi kad bi imali jasne podatke i o obimu epidemije i o vakcinaciji.

Može i druga paralela iz igre brojeva. Ako je od registrovanja koronavirusa u Srbiji, prema zvaničnim podacima, zabeleženo 92.000 obolelih, a izlečenih nešto više od 14.000, hospitalizovanih oko 4.000, šta je sa ostalima? Jesu li među onih više od hiljadu preminuli ili oni koji još boluju? I koliko dugo se uopšte prosečno boluje? Pri čemu ne treba smetnuti s uma da i najuticajniji član Kriznog štaba dr Predrag Kon smatra da zvaničan broj novih “slučajeva” treba pomnožiti sa deset, pa i 20 puta kako bi se dobila realna slika.

Ili nešto drugačija, ali iz istog koša “igrarija” – koliko uopšte legalnih noćnih klubova i restorana krši pravila zaštite od koronavirusa? Samo nekoliko u Beogradu koji su stalno – bez imena i izjava nadležnih, vlasnika i kontrolora – na televizijskim ekranima i novinskim stranicama, kako tvrdi njihov zvanični zastupnik, ili su svi leglo zaraze, kako sumnjaju mnogi van ove branše? I još jedna začkoljica – koliko ljudi uopšte radi u ugostiteljstvu, onoliko koliko ugostitelji tvrde, a reč je o više desetina hiljada ljudi samo u Beogradu, ili onoliko koliko se pod zvaničnom statistikom vodi? Jer, nije isto ako je 20-30.000 ljudi u problemu zbog ograničavanja rada restorana, kafića, kafana i klubova ili najmanje 100-200.000 (sa članovima porodica, razume se).

Znamo li, napokon, gde se zaista najviše ljudi inficira; u restoranima, na radnim mestima, u javnom prevozu, na šetalištima?

Igra brojeva mogla bi se u skladu sa starom maksimom o statistici – kao bikini je sve otkriva, sem najvažnije! –proširiti i na zapošljavanje/nezaposlenost, zarade, BDP, javni dug, političko izjašnjavanje... pošto je svuda primetna. No, u vreme pandemije najpogubnija je ako zarad prividnog mira i moguće propagande ulaže najdragocenije što čovečanstvo ima – ljudske živote.
 

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
E-pretplata
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: Stvarno... a šta posle? Nadežda Gaće: Stvarno... a šta posle?

    Stvarno je naslov eseja Ibera Vedrina, bivšeg ministra inostranih poslova Francuske, objavljenog u ovom broju Novog magazina, publikovanog pandemijskog juna 2020, u kojem se bavi pitanjem šta posle Korone? Mnogo je razmišljanja na tu temu, ali kod Vedrina postoji meni inspirativna postavka.

  • Mijat Lakićević: Očarani razočaranjem Mijat Lakićević: Očarani razočaranjem

    Oni kao hoće da nas prime, a mi kao hoćemo da uđemo. Ovom rečenicom – parafrazirajući onog vojnika iz rata u Sloveniji početkom devedesetih – sve češće se na opozicionoj sceni kvalifikuje proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji. Drugim rečima – niti Srbija hoće zaista da uđe u Evropsku uniju niti EU hoće da primi Srbiju.

  • Dimitrije Boarov: Katastar kao usko grlo Dimitrije Boarov: Katastar kao usko grlo

    Stiče se utisak da se RGZ navikao na birokratsku supremaciju nad vlasništvom (jer tamo gde se o vlasništvu navodno konačno odlučuje, tamo je moć i sve drugo što uz nju ide), a na drugoj strani, i Vladi odgovara hronični svojinski nered u kojem poslednju reč može, u svakom ad hoc slučaju, imati najviša izvršna vlast

  • Dimitrije Boarov: Čari "finansijskih instrumenata" Dimitrije Boarov: Čari "finansijskih instrumenata"

    Stičem utisak da je Vlada Srbije otkrila čari “finansijskih instrumenata” kojima se poskrivećki može dolivati novac poreskih obveznika u državne firme, što upućuje na zaključak da ništa nije skupo kada treba “lakirati” njene poslovne poteze kako bi vladajuća “politika uspeha” ostala nenarušena.

  • Vladimir Gligorov: 100 evra Vladimir Gligorov: 100 evra

    Nije sporno da srpske vlasti nisu podelile (gotovo) svima po 100 evra s ciljem da se umanji siromaštvo ili nejednakost već zato da bi bolje prošli na izborima. To, međutim, ne znači da ta mera nije uticala na društvenu nejednakost.

  • Vladimir Gligorov: Državne plate Vladimir Gligorov: Državne plate

    Kako to već biva, povećanje plata u javnom sektoru sledeće godine najavljeno je, naravno, kao redak svetski uspeh. Malo koja druga zemlja će u tome uspeti, a najverovatnije nijedna. Jer, čini se da je tvrdnja da nemaju prostora u budžetu.

  • Vladimir Gligorov: Izbori i stabilnost Vladimir Gligorov: Izbori i stabilnost

    Kako sam počeo da pišem, vidim vest da se Amfilohije sastaje sa vođama pobedničke koalicije. Pre toga se s nekima od njih sastao Joanikije. To je bilo predvidljivo, a koliko će biti uspešno, o tome da li je dobro da i ne govorimo, to ćemo videti.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
No? istraživa?a 2020
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side