30.10.2019 Beograd

Jelka Jovanović: Doktorand razdora

Jelka Jovanović: Doktorand razdora
Internetom već mesecima kruži urnebesna tuča na nekoj svadbi, a salve radosti izaziva “dijalog” dve prije u kojem jedna poentira proverenom kombinacijom “glupa ku..o”, dok se druga zapanjeno pita: “Što sam glupa?” Iako je afera “doktorat-plagijat” daleko od te svadbe, reakcija ministra finansija Siniše Malog na odluku Nastavno-naučnog veća Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu da mu se izrekne javna osuda zbog akademske nečasti neodoljivo asocira na tu svadbenu zgodu.

Mali je, naime, neskriveno zadovoljan što FON njegov rad ni ovog puta nije proglasio plagijatom – sa izuzetkom onih već utvrđenih oko sedam odsto! – a za javnu osudu haje isto koliko i prija broj dva za optužbu da se bavi najstarijim zanatom na svetu. “Neke greške”, kaže Mali: “Prihvatiću odgovornost i idemo dalje!”

Kratkoročno, to dalje je već za nekoliko dana, kada će se o odlukama FON-a izjasniti Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta, mada u ovom momentu nije jasno na osnovu čega, pošto je fakultetska odluka, blago rečeno, nemušta; ako je delikt doktoranda Malog za javnu osudu – koja podrazumeva čitanje te odluke u svim univerzitetskim učionicama – ostaje nejasno čime je ukaljao akademsku čast? A ako FON ostaje pri odluci da doktorat nije plagijat, logično je pitanje zašto Malog treba javno osuditi? No, ako se rektorka bude držala obećanja da će 4. novembra pasti poslednja klapa na aferu doktorat Siniše Malog, stvari će biti jasnije.

Ne u pogledu samog doktorata jer Odbor za profesionalnu etiku nije nadležan da se izjašnjava o kakvoći rada već o ponašanja doktoranda, moralu i akademskoj ne/časti. U koju se, očito, uverila i ogromna većina profesora FON-a iako ona manjina kojoj je pripala obaveza da se izjasni o stručnom delu nije baš gadljiva na njegov naučni doprinos. Što je, popularnom političkom terminologijom rečeno, zamrznuti konflikt, ali ovaj sa ozbiljnim izgledima da postane vruć.

Posle dvanaestodnevne blokade Rektorata, koju su krajem leta izveli studenti iz Udruženja #1od5miliona i njihovog dogovora s rektorkom da se postupak okonča, taj 4. novembar u delu akademske, političke i obične javnosti shvaćen je kao Dan D. Studenti su najavili žestok otpor ako Mali ne bude primereno kažnjen, a to je isključivo osporavanje rada i doktorske titule (što je, nezavisno od simpatija ili zamerki, pritisak). Nema, međutim, sumnje da će ispuniti obećanje i da će imati podršku opozicije i građana u protestu.

Ukoliko pak odluka bude kakvu studenti traže – plagijat i nečast – uvređena vlast će se “braniti” svim sredstvima i mogu se očekivati dodatni ataci na Univerzitet, rektorku, Odbor, studente, opoziciju… Ključni problem je, međutim, što vlast, kao ni sam ministar, neće biti uvređena potencijalnom nečašću u svojim redovima već odlukom Univerziteta koju ne odobrava. A to je, kako istorija pokazuje, često uvod u mnogo ozbiljnije sukobe od akademske rasprave o prepisivanju.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Dževad Sabljaković: Olupine i ploveći logori Dževad Sabljaković: Olupine i ploveći logori

    Prije 85 godina Tomas Man je pošao u "civilizovanu pustolovinu". Desetodnevno putovanje brodom iz Evrope u Ameriku opisao je u dnevniku kojem je dao naslov "Preko mora s Don Kihotom". Na brodu, koji naziva "udobni Holanđanin", bilo je svega tridesetak putnika. Niko nije bio turist.

  • Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast

    Da bi to bilo moguće, potreban je značajan rast produktivnosti. Ovde je potrebno razdvojiti dve stvari. Jedno je rast po stanovniku, koji može da se ubrzava kako se smanjuje stanovništvo. Čak i ako se ukupna proizvodnja zapravo ne povećava. To je druga stvar, rast ukupne proizvodnje uz smanjenje broja stanovnika. To bi zahtevalo da se s manjim brojem stanovnika postigne veća ukupna proizvodna, što će reći da se povećava produktivnost rada.

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Vladimir Gligorov: Dve unije Vladimir Gligorov: Dve unije

    Biti u dve unije istovremeno, Evropskoj i Evroazijskoj, nije moguće. Ne samo zato što je članstvo u Evropskoj uniji političko, a ne samo privredno. Ali i samo sa stanovišta trgovačke politike, nije moguće biti u carinskoj evropskoj i evroazijskoj uniji. Ukoliko to nije očigledno, valja se podsetiti da je osnovni razlog ukrajinskih sukoba, unutar zemlje i sa Rusijom, bio upravo taj što je bilo potrebno birati između te dve unije, pa je predsednik bio za Evroazijsku, a većina naroda za Evropsku.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side