25.01.2017 Beograd

Jelka Jovanović: Daljinsko čitanje

Jelka Jovanović: Daljinsko čitanje
Sve se zna sem zašto je izbila strujna afera sa računima i kako je izvedena operacija njihovog naduvavanja?

Redosled stvari je ovakav: građanima su posle Nove godine stigli računi za struju, u mnogo slučajeva toliko uvećani da se ne mogu pravdati hladnim talasom. Koji je, uzgred, u decembru izostao. Građani su se žalili, mediji naširoko izveštavali, ali Elektroprivreda Srbije nije reagovala.

Onda su se najvispreniji oštećeni, njih 104, dosetili i pisali premijeru Aleksandru Vučiću, koji je prošlog vikenda na konferenciji za novinare kazao da će sve biti ispitano. Uključujući, odgovornost, a novac vraćen građanima ili nadomešten kroz račune za naredni mesec. Bilo je, kaže pozivajući se na v.d. direktora EPS-a Milorada Grčića, nepravilnosti, pa i računa bez očitavanja brojila. Premijer je bio ljut, toliko da je Grčić, pre kurtoaznog izvinjenja građanima, uzrujano nekoliko puta pred televizijskim kamerama kazivao kako mu je žao što je – premijer ljut. Ne što su građani oštećeni i ugled EPS-a dodatno urušen već što je premijer ljut.

Potom je sa nešto škrtih reči izvinjenja ponovio premijerovo obećanje. Ostavka nije lebdela ni u vazduhu, a i neće po svemu sudeći jer je u utorak Grčić saopštio da je zbog tih visokih računa smenjeno osam direktora u Beogradu, Kragujevcu, Jagodini, Kraljevu... U međuvremenu je EPS pozvao građane koji sumnjaju u validnost računa da prijave sumnju tamo gde treba; stvar će se ispitati i, ako ima nepravilnosti, šteta nadoknaditi. Mada, kako izvodi svoju računicu EPS, nešto manje od dve hiljade dosadašnjih reklamacija nije ništa u odnosu na 3,6 miliona brojila. Praktično je regularno. Ali, ako nije ništa, zašto odlete osam direktorskih glava ili je to samo, kao i mnogo puta ranije, igrokaz u kojem se akteri mrdaju ili ih mrdaju na susedno polje? Dok gužva ne prođe.

Ima izreka koja kaže “tresla se gora, rodio se miš”. Direktorsko kresanje u EPS-u odavno je obećano, ali još ih je – i sa i bez onih osam – na stotine. Građana što se tiče, ko se bude žalio možda nešto i uštedi, ko se ne žali... Što manje žalbi, izveštaj o nepravilnostima kraći, na kraju može biti i toliko mali da će sve pojesti mrak. A to nikako ne bi smelo da se dogodi jer je nesumnjivo u pitanju jedna od najvećih ovdašnjih boljki, od kojih osobito pate nadležni i nenadležni u javnim preduzećima; javašluk, osionost i bahatost udruženi sa – potkradanjem. U ovom slučaju previše građana, pa se obećana istraga ne bi smela zaustaviti samo na utvrđivanju onih koji “daljinski očitavaju” brojila ili nasumice utvrđuju zonu potrošnje već i gde je novac otišao? Još preciznije, kome je bio namenjen; stara je navada, primerice, partija uoči izbora da iz javnih preduzeća crpi novac.

Najgore u svemu je utisak da bi građanska i medijska halabuka malo pomogla da se ona 104 agilna dužnika nisu dosetili kome treba pisati. A to je još teži simptom boljki koje muče Srbiju.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Minimalne plate Vladimir Gligorov: Minimalne plate

    Mislio sam da možda ima smisla videti kako stoje stvari s minimalnim platama u grupi balkanskih zemalja uz Austriju (AT) i Mađarsku (HU). Podaci za Srbiju (RS), Makedoniju (MK), Bugarsku (BG), Rumuniju (RO), Hrvatsku (HR), kao i za Albaniju (AL) i Crnu Goru (ME), uglavnom su dostupni, a u manjoj meri i za Bosnu i Hercegovinu (BA) i Kosovo (XK). Valja imati u vidu da su minimalne plate u većini zemalja, osim u Austriji u kojoj ih nema, uglavnom oko 40 odsto prosečne plate.

  • Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta

    Kažu da se u poslednjih 125 godina vodi 25 ratova godišnje u proseku. U broju sukoba u kojima ima više od hiljadu žrtava (to su onda ratovi) najčešće su sudelovale Kina, Britanija, Francuska, USA i Rusija.

  • Momčilo Pantelić: Zamrznuti konflikti Momčilo Pantelić: Zamrznuti konflikti

    Dok se ovde raspredaju priče treba li Kosovo da ostane “naš, a svetski” zamrznuti konflikt, smenila su se dva drastično različita zagrevanja na jednom od najdugotrajnijih zamrznutih konflikata – na Korejskom poluostrvu. U prvom, donedavnom – samo što se nije izmetnuo u vreli konflikt, i to nuklearni, a u drugom, ovih dana – počelo je diplomatsko otopljavanje odnosa koje budi nade u postepeno nekonfliktno odmrzavanje tog relikta Hladnog rata.

  • Mijat Lakićević: Kolo sreće Mijat Lakićević: Kolo sreće

    Da li će Janković biti Vučiću ono što je Vučić bio Tadiću? Evropska alternativa.

  • Andrej Zarević: Hoće li biti rata Andrej Zarević: Hoće li biti rata

    Svet se, naoko, odjednom suočio ne s jednim već sa dva rata – diplomatskim i trgovinskim. Zapad i Rusija su se, ne može se reći neočekivano, upustili u masovno proterivanje diplomata posle afere “Skripalj”. Trgovinski rat, takođe ne neočekivano, tiho se rasplamsava preteći da uništi ono malo optimizma u svetskoj privredi.

  • Mijat Lakićević: Misija Mijat Lakićević: Misija

    Dim iz kosovskih “termoelektrana” prekrio celu Srbiju, “pod njima se ništa ne vidi”, što bi rekao Borin gazda Mitke. Pa tako ni vesti koje su od još dalekosežnijeg značaja, mada možda na prvi pogled tako ne izgleda. Recimo vest da “Ruska IT kompanija Jandeks (Yandex) dolazi u Srbiju”.

  • Dimitrije Boarov: Mala privreda i "domaćinska ekonomija" Dimitrije Boarov: Mala privreda i "domaćinska ekonomija"

    Pre neki dan zapala mi je za oko informacija Gradske uprave za imovinu Novog Sada da 118 poslovnih prostora u gradu zvrji prazno i čeka zakupce.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw