25.01.2017 Beograd

Jelka Jovanović: Daljinsko čitanje

Jelka Jovanović: Daljinsko čitanje
Sve se zna sem zašto je izbila strujna afera sa računima i kako je izvedena operacija njihovog naduvavanja?

Redosled stvari je ovakav: građanima su posle Nove godine stigli računi za struju, u mnogo slučajeva toliko uvećani da se ne mogu pravdati hladnim talasom. Koji je, uzgred, u decembru izostao. Građani su se žalili, mediji naširoko izveštavali, ali Elektroprivreda Srbije nije reagovala.

Onda su se najvispreniji oštećeni, njih 104, dosetili i pisali premijeru Aleksandru Vučiću, koji je prošlog vikenda na konferenciji za novinare kazao da će sve biti ispitano. Uključujući, odgovornost, a novac vraćen građanima ili nadomešten kroz račune za naredni mesec. Bilo je, kaže pozivajući se na v.d. direktora EPS-a Milorada Grčića, nepravilnosti, pa i računa bez očitavanja brojila. Premijer je bio ljut, toliko da je Grčić, pre kurtoaznog izvinjenja građanima, uzrujano nekoliko puta pred televizijskim kamerama kazivao kako mu je žao što je – premijer ljut. Ne što su građani oštećeni i ugled EPS-a dodatno urušen već što je premijer ljut.

Potom je sa nešto škrtih reči izvinjenja ponovio premijerovo obećanje. Ostavka nije lebdela ni u vazduhu, a i neće po svemu sudeći jer je u utorak Grčić saopštio da je zbog tih visokih računa smenjeno osam direktora u Beogradu, Kragujevcu, Jagodini, Kraljevu... U međuvremenu je EPS pozvao građane koji sumnjaju u validnost računa da prijave sumnju tamo gde treba; stvar će se ispitati i, ako ima nepravilnosti, šteta nadoknaditi. Mada, kako izvodi svoju računicu EPS, nešto manje od dve hiljade dosadašnjih reklamacija nije ništa u odnosu na 3,6 miliona brojila. Praktično je regularno. Ali, ako nije ništa, zašto odlete osam direktorskih glava ili je to samo, kao i mnogo puta ranije, igrokaz u kojem se akteri mrdaju ili ih mrdaju na susedno polje? Dok gužva ne prođe.

Ima izreka koja kaže “tresla se gora, rodio se miš”. Direktorsko kresanje u EPS-u odavno je obećano, ali još ih je – i sa i bez onih osam – na stotine. Građana što se tiče, ko se bude žalio možda nešto i uštedi, ko se ne žali... Što manje žalbi, izveštaj o nepravilnostima kraći, na kraju može biti i toliko mali da će sve pojesti mrak. A to nikako ne bi smelo da se dogodi jer je nesumnjivo u pitanju jedna od najvećih ovdašnjih boljki, od kojih osobito pate nadležni i nenadležni u javnim preduzećima; javašluk, osionost i bahatost udruženi sa – potkradanjem. U ovom slučaju previše građana, pa se obećana istraga ne bi smela zaustaviti samo na utvrđivanju onih koji “daljinski očitavaju” brojila ili nasumice utvrđuju zonu potrošnje već i gde je novac otišao? Još preciznije, kome je bio namenjen; stara je navada, primerice, partija uoči izbora da iz javnih preduzeća crpi novac.

Najgore u svemu je utisak da bi građanska i medijska halabuka malo pomogla da se ona 104 agilna dužnika nisu dosetili kome treba pisati. A to je još teži simptom boljki koje muče Srbiju.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti

    Ivica Dačić je zapretio da će promeniti zvanično, za Srbiju, ime Makedonije u Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, “kako je zove ceo svet”, kaže on. Ovo drugo nije tačno, ali nije zapravo preterano važno.

  • Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost

    Šta znači kada se kaže da je država pred bankrotstvom? I kako se to ispoljava? Jedan je slučaj kada vlasti cene da je bolje da ne izvršavaju obaveze prema poveriocima nego da dodatno oporezuju.

  • Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci

    Nakon isprazne rasprave o izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu u Skupštini Srbije, postavlja se krupno pitanje – zašto ova prilika nije iskorišćena da se doista utvrdi čemu služi prohibicija prometa obradivog zemljišta kojoj će biti izloženi državljani zemalja članica Evropske unije i zašto se baš njima, faktički, u narednih deset godina zabranjuje da učestvuju u neminovnom procesu ukrupnjavanja poseda u zemlji u kojoj prosečan vlasnik ima njivu od samo četiri hektara?

  • Mijat Lakićević: Laban oprostio Polovini Mijat Lakićević: Laban oprostio Polovini

    Laban oprostio Polovini što ga je tukao. Ovaj “njuznetovski” naslov u Srbiji više nikog ne bi iznenadio. Likovi iz Kovačevićevih crnih komedija vaskrsavaju na naše oči, življi nego ikad.

  • Dimitrije Boarov: Koska je bačena Dimitrije Boarov: Koska je bačena

    Nakon što je šef delegacije MMF-a za Srbiju Džejms Ruf završio svoju “tehničku posetu” Beogradu, Fiskalni savet je izašao u javnost sa svojom analizom fiskalnih kretanja u našoj zemlji ove godine, a tim povodom Pavle Petrović, šef Saveta, izjavio je krajem prošle sedmice da “postoji prostor za povećanje penzija i plata u javnom sektoru u 2018. i to do pet odsto u proseku, što odgovara rastu BDP-a” (Tanjug, 28. septembra).

  • Dimitrije Boarov: Kako ubrzati privredni rast Dimitrije Boarov: Kako ubrzati privredni rast

    Protekle sedmice su čak i listovi u kojima pršte napisi o mnogobrojnim uspesima i privrednim pobedama širom naše zemlje bili prinuđeni da prenesu bankarske procene da je nerealno očekivati da će Srbija ove godine dostići planiranu i projektovanu stopu rasta bruto domaćeg proizvoda od tri odsto u odnosu na prošlu godinu (kada je ostvarena stopa rasta od 2,8 odsto).

  • Mijat Lakićević: Vulin i Vukašin Mijat Lakićević: Vulin i Vukašin

    Gase se Novine Vranjske. Stojte galije carske.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side