Jelka Jovanović: Cenzus iz šešira
15.01.2020 Beograd

Jelka Jovanović: Cenzus iz šešira

Jelka Jovanović: Cenzus iz šešira
Kao ušati zec iz mađioničarevog šešira, nekoliko meseci pre redovnih izbora u Srbiji iz SNS-vladajućeg tabora stiga je najava spuštanja cenzusa za ulazak u parlament sa sadašnjih pet na tri odsto, na nacionalnom i lokalnom nivou.

To bi, računa se tamo gde treba, na Andrićevom vencu, u život vratilo parlamentarizam, koji je zamro bojkotom Skupštine/a većeg dela opozicije, a budući da je ugrožen najavom bojkota izbora dela opozicije, pre svega okupljene u Savezu za Srbiju.

No, izbori su po terminu redovni, ali po svemu drugom više nego vanredni, a tu vanrednost dodatno komplikuje upravo najava o spuštanju cenzusa. Iz nekoliko razloga, pri čemu je sama inicijativa čak i pohvalna, ali iz drugog razloga koji se ne razmatra – nije logično da isti prag važi za stranke koje se pojedinačno nadmeću i konglomerate partija i pokreta kakav je okupljen oko SNS-a, a do pre sedam godina nešto manje obiman oko DS-a. Pri čemu, zahvaljujući snažnoj političkoj i propagandnoj mašineriji, SNS i bez prirepaka može da računa na pobedu.

Osnovni je postulat, međutim, da se izborna pravila ne menjaju u izbornoj godini. Moguće je, naravno, i to ako je parlamentu stigla na dnevni red ranije zacrtana – i kroz javnu raspravu izoštrena – izborna reforma, ali čak i tada demokratska pristojnost nalaže da se ta pravila ne primenjuju na prve izbore koji dolaze već na naredne. To su Srbiji poručili i evropski parlamentarci, koji su u dva navrata krajem prošle godine bez uspeha pokušali da približe stavove opozicije i vlasti, sve zarad legitimizacije izbora, a time i same Skupštine.

Zna to, van spora, i idejni mađioničar izbornih veština, pa je čak i natuknuo kako bi se manjim cenzusom proširio politički front, posebno na lokalu, pa mu je cenzus 3+ efikasan korbač za sređivanje odnosa unutar stranke, koja je glomaznošću odavno prevazišla sve poznate formate višestranačkog parlamentarizma. I kojoj u suštini više prete, a bogami već i škode, unutrašnja konkurencija i apetiti funkcionerčića nego sva srpska opozicija, o čemu svedoče i brojni skandali i afere koje nagrizaju monolit, od Krušika i Jovanjice preko Brusa i Grocke do železnice.

Spuštanjem izbornog praga na mesec, dva pre raspisivanja izbora Vučić u izbornu trku uvodi mnoštvo subjekata posebno na lokalnim izborima, koji se ne bi upustili u unapred izgubljenu utakmicu 5+. Primerice, da je na beogradskim izborima 2018. cenzus bio na koti tri, Žuta patkica, odnosno pokret Ne davimo Beograd bi bio u parlamentu. Sa druge strane, na parlamentarnim izborima 2016. raspored bi bio isti, pošto je između onih koji su prekoračili cenzus i onih koji to nisu mnogo veća razlika – nijedna od lista ispod crte nije uspela da premaši jedan odsto glasova.

Napokon da podsetimo, sličnu gimnastiku samo u suprotnom smeru primenila je druga vlada Vojislava Koštunice kada je 2007, nekoliko meseci pre lokalnih izbora, podigla cenzus sa tri na pet odsto i time unapred eliminisala neke od mogućih takmaca, posebno u Beogradu. No, Vučić se još nije setio tog “argumenta”, koji zaslužuje najgore superlative, baš kao i ova njegova nepristojna ponuda.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
E-pretplata
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Očarani razočaranjem Mijat Lakićević: Očarani razočaranjem

    Oni kao hoće da nas prime, a mi kao hoćemo da uđemo. Ovom rečenicom – parafrazirajući onog vojnika iz rata u Sloveniji početkom devedesetih – sve češće se na opozicionoj sceni kvalifikuje proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji. Drugim rečima – niti Srbija hoće zaista da uđe u Evropsku uniju niti EU hoće da primi Srbiju.

  • Dimitrije Boarov: Katastar kao usko grlo Dimitrije Boarov: Katastar kao usko grlo

    Stiče se utisak da se RGZ navikao na birokratsku supremaciju nad vlasništvom (jer tamo gde se o vlasništvu navodno konačno odlučuje, tamo je moć i sve drugo što uz nju ide), a na drugoj strani, i Vladi odgovara hronični svojinski nered u kojem poslednju reč može, u svakom ad hoc slučaju, imati najviša izvršna vlast

  • Dimitrije Boarov: Čari "finansijskih instrumenata" Dimitrije Boarov: Čari "finansijskih instrumenata"

    Stičem utisak da je Vlada Srbije otkrila čari “finansijskih instrumenata” kojima se poskrivećki može dolivati novac poreskih obveznika u državne firme, što upućuje na zaključak da ništa nije skupo kada treba “lakirati” njene poslovne poteze kako bi vladajuća “politika uspeha” ostala nenarušena.

  • Vladimir Gligorov: 100 evra Vladimir Gligorov: 100 evra

    Nije sporno da srpske vlasti nisu podelile (gotovo) svima po 100 evra s ciljem da se umanji siromaštvo ili nejednakost već zato da bi bolje prošli na izborima. To, međutim, ne znači da ta mera nije uticala na društvenu nejednakost.

  • Vladimir Gligorov: Državne plate Vladimir Gligorov: Državne plate

    Kako to već biva, povećanje plata u javnom sektoru sledeće godine najavljeno je, naravno, kao redak svetski uspeh. Malo koja druga zemlja će u tome uspeti, a najverovatnije nijedna. Jer, čini se da je tvrdnja da nemaju prostora u budžetu.

  • Ivan Jovanović: Nove i stare normalnosti Ivan Jovanović: Nove i stare normalnosti

    Koliko smo puta čuli kovanicu “nova normalnost” u poslednjih nekoliko meseci? Verovatno previše. Uostalom, anglosaksonski izraz “new normal” zvuči rogobatno kad se prevede. Maltene kao što rogobatno zvuči i njegova suština navikavanja na odvikavanje od nekakvog stare “normalnosti”. A tu normalnost ostatak sveta živi sedamdesetak, a mi u Srbiji tačno dvadeset godina.

  • Dimitrije Boarov: Smena putem unapređenja Dimitrije Boarov: Smena putem unapređenja

    Vučić je prebacivanjem Dačića u Narodnu skupštinu i nastavkom koalicije sa SPS-om verovatno jeftino dobio i ono što mu je izgleda najvažnije – podršku socijalista na budućim predsedničkim izborima u proleće 2022. godine

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
No? istraživa?a 2020
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side