10.04.2019 Beograd

Jelka Jovanović: Bolna neprijatnost

Jelka Jovanović: Bolna neprijatnost
Sa distance, sa ironijom koja je ponekad na granici crnog humora, Kapuščinjski slika “božansku carevinu”, u kojoj jedna jedina ličnost odlučuje o svemu, piše Ljubica Rosić u pogovoru knjige “Car” (u Poljskoj objavljena 1978, u Srbiji 2018. u produkciji “Samizdata” B92) poljskog novinara i pisca Rišarda Kapuščinjskog, koju je prevela do savršenstva.

Ljubica Rosić u pogovoru citira još nekoliko svedočenja koja je autor dobio iz najbližeg kruga dvoranina Hajla Selasija, kao ovo: “...mišljenje je u ono vreme bilo bolna neprijatnost, čak mučna defektnost, a svetli i visoki gospodar, u svojoj neprestanoj brizi za dobro i ugodnost podanika, uvek je nastojao da ih zaštiti od neprijatnosti i defektnosti”.

Tom njenom izboru dodajmo još jedan: “Reći ću otvoreno, plemeniti gospodar više je voleo loše ministre. Više ih je voleo zato što je naš gospodar voleo da predstavlja pozitivan kontrast. A kako bi mogao da predstavlja pozitivan kontrast ako je okružen dobrim ministrima? Narod bi izgubio orijentaciju...”

Gornji citati su prikaz iz prve ruke poslednjih decenija vladavine etiopskog cara Hajla Selasija, na osnovu zapažanja njegovih najbližih saradnika, podanika, sluga, svejedno, jer apsolutistička monarhija trpi svako od tih zaduženja. O kojima, jasno, odlučuje, sam monarh. O postavljenju i kraju mandata, životu i smrti nameštenika.

Srbija nije monarhija i bilo bi netačno reći da nema izbore i institucije koje iz/glasavanjem biraju i postavljaju funkcionere, a onda i činovnike. Nije ovo Afrika pre pola veka već Evropa na kraju druge decenije prvog veka trećeg milenijuma. Srbija nije monarhija i nema vrhovnu ličnost koja je vlasna o svemu da odlučuje. Srbija je republika u kojoj su tri vlasti ravnopravne, parlament kao najviše predstavničko i zakonodavno telo, Vlada i predsednik kao predstavnici izvršne vlasti, te sudska, kao samostalna po slovu Ustava i zakona. I četvrta, kontrolna, u vidu nezavisnih institucija.

Pa ipak, već se godinama stiče utisak, a posebno posle poslednjih predsedničkih izbora, da se sve odluke donose samo na jednom mestu. I ne samo na jednom mestu nego da ih donosi samo jedna ličnost. O tome ne svedoče samo posmatrači koji mogu biti, a često i jesu, pristrasni, već i direktni učesnici u igri odlučivanja, najbliži državni i partijski saradnici koji uvek naglašavaju da će – predsednik odlučiti. O vanrednim izborima, o problemu građana zaduženih u švajcarskim francima... Ili o Kosovu.

Može biti da je utisak pogrešan, da predsednik Srbije sledi Ustav i Zakon, a da greše oni koji ga okružuju prepuštajući njemu da prelomi kad se mora. A on, šta će, lomi! Može biti i da mediji blagonakloni vlasti čine predsedniku medveđu uslugu preuveličavajući njegov značaj. Napokon, može biti da i opozicija greši kad misli da o svemu u zemlji Srbiji danas odlučuje jedan čovek. Možda su, na kraju, svi koji misle malo drugačije neprijatni i defektni. Problem je, međutim, što je to nemoguće razlučiti, uprkos činjenici da u Srbiji zakonito radi više hiljada medija, uz sijaset društvenih mreža i alternativnih izvora obaveštavanja. Izvesno je jedino da je sve to zajedno “bolna neprijatnost” koja prerasta u sve izgledniji sukob pristalica i protivnika.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

  • Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse

    Evo, i čuveni Forum u Davosu počeo je pre neki dan najviše u znaku zahteva da se spreči “klimatska apokalipsa”, a ta svetska briga napokon je počela bolje da se shvata i u Srbiji nakon protekle sedmice – kada su Beograd i još neki naši gradovi bili pod takvom mešavinom magle i smoga, da su se probili među najzagađenije u svetu.

  • Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

    Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side