10.04.2019 Beograd

Jelka Jovanović: Bolna neprijatnost

Jelka Jovanović: Bolna neprijatnost
Sa distance, sa ironijom koja je ponekad na granici crnog humora, Kapuščinjski slika “božansku carevinu”, u kojoj jedna jedina ličnost odlučuje o svemu, piše Ljubica Rosić u pogovoru knjige “Car” (u Poljskoj objavljena 1978, u Srbiji 2018. u produkciji “Samizdata” B92) poljskog novinara i pisca Rišarda Kapuščinjskog, koju je prevela do savršenstva.

Ljubica Rosić u pogovoru citira još nekoliko svedočenja koja je autor dobio iz najbližeg kruga dvoranina Hajla Selasija, kao ovo: “...mišljenje je u ono vreme bilo bolna neprijatnost, čak mučna defektnost, a svetli i visoki gospodar, u svojoj neprestanoj brizi za dobro i ugodnost podanika, uvek je nastojao da ih zaštiti od neprijatnosti i defektnosti”.

Tom njenom izboru dodajmo još jedan: “Reći ću otvoreno, plemeniti gospodar više je voleo loše ministre. Više ih je voleo zato što je naš gospodar voleo da predstavlja pozitivan kontrast. A kako bi mogao da predstavlja pozitivan kontrast ako je okružen dobrim ministrima? Narod bi izgubio orijentaciju...”

Gornji citati su prikaz iz prve ruke poslednjih decenija vladavine etiopskog cara Hajla Selasija, na osnovu zapažanja njegovih najbližih saradnika, podanika, sluga, svejedno, jer apsolutistička monarhija trpi svako od tih zaduženja. O kojima, jasno, odlučuje, sam monarh. O postavljenju i kraju mandata, životu i smrti nameštenika.

Srbija nije monarhija i bilo bi netačno reći da nema izbore i institucije koje iz/glasavanjem biraju i postavljaju funkcionere, a onda i činovnike. Nije ovo Afrika pre pola veka već Evropa na kraju druge decenije prvog veka trećeg milenijuma. Srbija nije monarhija i nema vrhovnu ličnost koja je vlasna o svemu da odlučuje. Srbija je republika u kojoj su tri vlasti ravnopravne, parlament kao najviše predstavničko i zakonodavno telo, Vlada i predsednik kao predstavnici izvršne vlasti, te sudska, kao samostalna po slovu Ustava i zakona. I četvrta, kontrolna, u vidu nezavisnih institucija.

Pa ipak, već se godinama stiče utisak, a posebno posle poslednjih predsedničkih izbora, da se sve odluke donose samo na jednom mestu. I ne samo na jednom mestu nego da ih donosi samo jedna ličnost. O tome ne svedoče samo posmatrači koji mogu biti, a često i jesu, pristrasni, već i direktni učesnici u igri odlučivanja, najbliži državni i partijski saradnici koji uvek naglašavaju da će – predsednik odlučiti. O vanrednim izborima, o problemu građana zaduženih u švajcarskim francima... Ili o Kosovu.

Može biti da je utisak pogrešan, da predsednik Srbije sledi Ustav i Zakon, a da greše oni koji ga okružuju prepuštajući njemu da prelomi kad se mora. A on, šta će, lomi! Može biti i da mediji blagonakloni vlasti čine predsedniku medveđu uslugu preuveličavajući njegov značaj. Napokon, može biti da i opozicija greši kad misli da o svemu u zemlji Srbiji danas odlučuje jedan čovek. Možda su, na kraju, svi koji misle malo drugačije neprijatni i defektni. Problem je, međutim, što je to nemoguće razlučiti, uprkos činjenici da u Srbiji zakonito radi više hiljada medija, uz sijaset društvenih mreža i alternativnih izvora obaveštavanja. Izvesno je jedino da je sve to zajedno “bolna neprijatnost” koja prerasta u sve izgledniji sukob pristalica i protivnika.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad

    Kažu da su pre 630 godina, posle boja na Kosovu, zvona zvonila čak u Parizu. Danas bi mir na Kosovu imao još širi odjek.

  • Dimitrije Boarov: Čekanje "velike greške" Dimitrije Boarov: Čekanje "velike greške"

    Izvesna Tatjana, mlađahna kondukterka beogradske autotransportne kuće Lasta, otpuštena je sa posla zato što ju je saobraćajna policija uhvatila pred Kikindom da vozi dabldeker autobus na redovnoj liniji Beograd – Subotica iako nema vozačku dozvolu. Ona se brani kako ume i kaže da “nikoga nije ubila” nego je samo, na molbu kolege vozača, “pomerila” spomenuti autobus sa šest putnika i pri tome nije napravila nijedan saobraćajni prekršaj.

  • Dimitrije Boarov: Antiglobalizam i njegov rep Dimitrije Boarov: Antiglobalizam i njegov rep

    Može se slobodno reći da je mnoge ljude u Srbiji šokirala vest da se Radnički savet nemačke automobilske kompanije Folksvagen pre neki dan usprotivio planovima menadžmenta ove svetski poznate firme da investira oko milijardu evra u izgradnju nove fabrike automobila u jednoj od zemalja na istoku Evrope (u igri su Srbija, Rumunija, Bugarska i Turska).

  • Jelka Jovanović: Trećepozivac u besramnoj kampanji Jelka Jovanović: Trećepozivac u besramnoj kampanji

    Hoće li tetka iz Kanade doći na ispraćaj i šta si radio devedesetih kad se pucalo, najčešći su komentari brojnih čitalaca posle najave ministra odbrane Aleksandra Vulina da će se prijaviti na 15-dnevnu vojnu obuku 600 muškaraca za rezervni sastav, koji, što zbog prigovora savesti, što zbog zakonske suspenzije redovnog vojnog roka, nisu imali prilike da ovladaju ratnim veštinama.

  • Dimitrije Boarov: Aritmetika zaostajanja Dimitrije Boarov: Aritmetika zaostajanja

    Ovogodišnji Kopaonik biznis forum imao je žučnu predigru koju je pokrenuo doskorašnji ministar finansija Dušan Vujović svojim prilogom za reviju ovog skupa, koji je preneo beogradski NIN (28. februara).

  • Mijat Lakićević: O malinama i ruži Mijat Lakićević: O malinama i ruži

    Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

  • Momčilo Pantelić: Nervoze Momčilo Pantelić: Nervoze

    Kako je krenulo, rat bi mogla da bude reč koja će obeležiti ovu godinu. Ko o čemu, svi o njemu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side