30.01.2019 Beograd

Jelka Jovanović: Asocijalna mreža

Jelka Jovanović: Asocijalna mreža
Šta to mladi ljudi rade na socijalnim mrežama kad ih iznenada obuzme neodoljiv osećaj promašenosti, pa u rano zimsko jutro izađu napolje i ubiju prvog ko im naiđe?

Pitanje je, nema spora, maliciozno jer stotine miliona ljudi različitih doba širom sveta danonoćno prate različite društvene mreže, pa ne idu okolo frustrirani i ubijaju. Ali dogodi se. Tako je N. Đ. (28), iz Požarevca, iz čista mira nasmrt izubadao nožem nepoznatog mladića M. M. (24) iz Čačka na ulici u Beogradu, pošto je, kako je procurilo iz istrage, čitav dan proveo na Fejsbuku i Tviteru.
Može se i reći da svako u nekom trenutku pomisli da je bezvredan, i on sam i život koji vodi, pa se u rano zimsko jutro naprosto – ubije. Ne ubije slučajnog prolaznika nego sebe, da prekrati beznađe i bezvrednost.

N. Đ. je, pritom, obrazovan, zaposlen, iz dobro situirane porodice, mereno uobičajenim aršinima bez ozbiljnijih problema u životu, što je dugo obilato pokazivao baš na tim društvenim mrežama, koje su ga potom dovele u stanje besa koji se samo tuđom krvlju stišava. U Beogradu je boravio nakratko u sopstvenom stanu, koji su mu kupili roditelji dok je studirao.

M. M. je bio student sa mnogo planova za život. Obojica, kako svedoče poznanici i roditelji u medijima koji su aktivni u crnoj hronici, dobri momci, ma šta to posle ubistva značilo za žrtvu, a posebno za dželata.

Može se, dabome, pretpostaviti i da se N. Đ. naprosto vadi na privremenu neuračunljivost, a i ništa lakše nego reći za čoveka koji ubije posle nekoliko sati provedenih pred kompjuterom da nije normalan. Ima, napokon, pravo da se brani i lažima, i iluzijama, i klevetama. Makar na račun Fejsbuka i Tvitera iako su socijalne mreže tu da zbliže ljude. Bar tako su zamišljene; da premoste kilometre i godine razdvojenosti, spoje i davno rastavljene i nove ljude, one koji su nekada delili život i one koji slično razmišljaju i dele ista interesovanja. Pa virtuelno druguju. Ako je to drugovanje.

No, sve to nije dovoljno – i besmislenost druženja bez stvarnog života, pa i moguće ludilo izazvano nečim u stvarnom svetu – da pokrije strahotu zločina koji je dva mlada čoveka, njihove porodice i prijatelje zavio u crno. A sve nas bar na trenutak zgrozio i naterao da razmislimo šta je to oko nas što ljude tera na bestijalnost? Zar već nije previše krvi proliveno u besmislenim ratovanjima, zar nije odviše nasilja na ulicama i u kućama, u besmislenim televizijskim programima koje nam proturaju kao zamenu za nekadašnje komšijsko “zavirivanje” u tuđi lonac i tuđi krevet? Zašto nemamo vremena da porazgovaramo s ljudima kad primetimo da se nešto dešava s njima, kako sada tvrdi otac N. Đ.-a? Šta je to postalo toliko asocijalno u nama i oko nas, da jedan mladi čovek bez razloga izbode drugog mladog čoveka?

Uvek je bilo trboseka, reći će neko, nije ovo doba ni bolje ni gore nego prošla, ludaci su vazda uzimali tuđe života frustrirani sopstvenim. Jesu, ali zar to treba da nas teši? Hoćemo li reći “ludaka na doživotnu” i olako zatvoriti još jednu tešku stranicu ili ćemo naći vremena da se pogledamo oči u oči, da pogledamo i sopstvenu decu u oči i pružimo im toplu ruku umesto hladnog kompjuterskog miša?

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: O malinama i ruži Mijat Lakićević: O malinama i ruži

    Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

  • Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

    Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

  • Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik

    “Vanredno ugrožavate istraživačko novinarstvo i slobodu izražavanja. Ma kakvi, najzad je dolijao kradljivac državnih tajni.” “Neće biti da je tako, onaj ko je otkrio tuđa nepočinstva ne može biti proganjan.” “Pravdajte ga koliko hoćete, ali veliki remetilac internacionalnih odnosa konačno je dopao u ruke nacionalnih pravdi.”

  • Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare

    Nekoliko srpskih novina prenelo je pre neki dan agencijsku vest da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zatvorilo “nelegalno mesto za pretovar šljunka i peska kod Apatina”.

  • Nadežda Gaće: Autogolovi Nadežda Gaće: Autogolovi

    Ne razumem se u fudbal, ali znam da je glavno dati bar gol više. Naša politička scena mi liči na fudbal u kojem niko ne mrda ispred svoga gola, nikako se ne meša s protivnikom – a rezultat se svodi na prebrojavanje autogolova.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat

    Crkve su izdale vernike, sindikati su izdali radnike, partije su izdale birače, države su izdale građane, građani su izdali sami sebe.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side