14.08.2019 Beograd

Jelka Jovanović: A šta će tu Vučić?

Jelka Jovanović: A šta će tu Vučić?
Ima nešto potpuno naopako u zemlji Srbiji i među njenim građanima, koji bi i da malo imaju velikog vođu koji kao pater familias rešava sve probleme, a malo da ga ne vide i ne osete.

Pa tako, dok se deo ljudi pita šta će Aleksandar Vučić u svemu – kao ovaj reklamni margarin što se u sve meša – dotle drugi, a njih je, na nesreću društva, srazmerno više, neće nikoga drugoga za svoj problem sem predsednika lično.

Bilo da je reč o pomerenoj lokalnoj autobuskoj stanici koja se naslanja na nečije dvorište, kanalizaciji koja se izliva, iseljenju iz stana... Najnoviji primer je čak i koleginica Maja Pavlović, koja treći put za godinu štrajkuje glađu zbog problema koji su zadesili njen Kanal 9 i slične male televizije širom zemlje, ali posle neuspešnih razgovora s premijerkom i ona, eto, čeka Vučićev aber. Iako zna da od toga neće biti vajde, čak i ako se oglasi.

Ipak, svako se nada jer Aleksandar Vučić sve u zemlji rešava: i kad boli zub, i kad boli glava, kad se hapsi i pušta iz zatvora, kad se tuži i sudi, kad se ruši i kad se zida, kad se rađa i umire, kad peče sunce i nagrne kiša, napadaju snegovi, uruši se ograda... Premijerka ne propušta, kao ni većina ministara – a bogme i deo opozicije i nevladinog sektora, takozvane medije da ne pominjemo – da bar nekoliko puta u nekom javnom obraćanju pomene predsednika, posebno kada o nečemu valja odlučiti. Kaže, nastavlja njegovu politiku.

Predsedniku se tako šalju i izveštaji Narodne banke Srbije na kontrolu i mišljenje, s ponosom ističe guvernerka, premda predsednik nema ama baš nikakvih ingerencija u monetarnoj politici. I svašta još njemu stiže, ne samo iz NBS. Napokon, on odlučuje o trošenju budžeta, avionima, kamionima, milijardama, premda mu to nije u opisu poslova. Ma nema on šta da se pita ni o sopstvenom obezbeđenju, pa se pita, kao i o “žicama” za gondolu, trasama metroa, povlašćenoj stanogradnji za policiju i vojsku...

Naravno, on bi i bez javnog busanja u grudi presudno uticao i na sticanje i na trošenje javnog novca, pošto van zdanja na Andrićevom vencu kao predsednik Srpske napredne stranke upravlja i skupštinskom i Vladinom većinom. A time i svim tokovima. No, ključna su pitanja zašto tako radi, a posebno zašto to čini tako napadno, sa stalnim isticanjem onog “ja”.    

Stvar je, naravno, prilično prosta; Aleksandar Vučić se zaista u sve meša, kao da u Srbiji druge institucije sem predsednika i nema, a institucije mu mahom tako i uzvraćaju – kao da ih nema. Na isti način gledaju ga i unutrašnji koalicioni partneri kojih zaista ne bi bilo da njega nema – a opet su mu nekako valjani i posebno odani. “Nezavisni” partneri poput SPS-a drugačija su priča, ali i oni – iako imaju tzv. visok koalicioni potencijal – vole hladovinu koja ih amnestira od teških odluka. Toliko da su, primerice, zaboravili kako su ucenjivali ranije partnere (DS) povećanjem penzija, a kad je došla naplata duga, sve svalili na – prethodnu vlast.

Vučić neskriveno uživa da bude mirođija u svemu, i to je njegova ključna greška koja će trajno ili bar vrlo dugo ostaviti loše posledice po politički sistem i javni život, ali ne treba zaboraviti da, čak iako je glavni krivac za rušenje institucija, nije i jedini. Zašto drugi izabrani i postavljeni ne rade svoj posao nego gledaju da svaki kamičak koji ih žulja prebace u njegov atar, nasmešeni u njegovoj senci?  Ili samo viču “Ua Vučić!”, kao da je to dovoljno da se stvari promene?

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Dževad Sabljaković: Olupine i ploveći logori Dževad Sabljaković: Olupine i ploveći logori

    Prije 85 godina Tomas Man je pošao u "civilizovanu pustolovinu". Desetodnevno putovanje brodom iz Evrope u Ameriku opisao je u dnevniku kojem je dao naslov "Preko mora s Don Kihotom". Na brodu, koji naziva "udobni Holanđanin", bilo je svega tridesetak putnika. Niko nije bio turist.

  • Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast

    Da bi to bilo moguće, potreban je značajan rast produktivnosti. Ovde je potrebno razdvojiti dve stvari. Jedno je rast po stanovniku, koji može da se ubrzava kako se smanjuje stanovništvo. Čak i ako se ukupna proizvodnja zapravo ne povećava. To je druga stvar, rast ukupne proizvodnje uz smanjenje broja stanovnika. To bi zahtevalo da se s manjim brojem stanovnika postigne veća ukupna proizvodna, što će reći da se povećava produktivnost rada.

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Vladimir Gligorov: Dve unije Vladimir Gligorov: Dve unije

    Biti u dve unije istovremeno, Evropskoj i Evroazijskoj, nije moguće. Ne samo zato što je članstvo u Evropskoj uniji političko, a ne samo privredno. Ali i samo sa stanovišta trgovačke politike, nije moguće biti u carinskoj evropskoj i evroazijskoj uniji. Ukoliko to nije očigledno, valja se podsetiti da je osnovni razlog ukrajinskih sukoba, unutar zemlje i sa Rusijom, bio upravo taj što je bilo potrebno birati između te dve unije, pa je predsednik bio za Evroazijsku, a većina naroda za Evropsku.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side