14.08.2019 Beograd

Jelka Jovanović: A šta će tu Vučić?

Jelka Jovanović: A šta će tu Vučić?
Ima nešto potpuno naopako u zemlji Srbiji i među njenim građanima, koji bi i da malo imaju velikog vođu koji kao pater familias rešava sve probleme, a malo da ga ne vide i ne osete.

Pa tako, dok se deo ljudi pita šta će Aleksandar Vučić u svemu – kao ovaj reklamni margarin što se u sve meša – dotle drugi, a njih je, na nesreću društva, srazmerno više, neće nikoga drugoga za svoj problem sem predsednika lično.

Bilo da je reč o pomerenoj lokalnoj autobuskoj stanici koja se naslanja na nečije dvorište, kanalizaciji koja se izliva, iseljenju iz stana... Najnoviji primer je čak i koleginica Maja Pavlović, koja treći put za godinu štrajkuje glađu zbog problema koji su zadesili njen Kanal 9 i slične male televizije širom zemlje, ali posle neuspešnih razgovora s premijerkom i ona, eto, čeka Vučićev aber. Iako zna da od toga neće biti vajde, čak i ako se oglasi.

Ipak, svako se nada jer Aleksandar Vučić sve u zemlji rešava: i kad boli zub, i kad boli glava, kad se hapsi i pušta iz zatvora, kad se tuži i sudi, kad se ruši i kad se zida, kad se rađa i umire, kad peče sunce i nagrne kiša, napadaju snegovi, uruši se ograda... Premijerka ne propušta, kao ni većina ministara – a bogme i deo opozicije i nevladinog sektora, takozvane medije da ne pominjemo – da bar nekoliko puta u nekom javnom obraćanju pomene predsednika, posebno kada o nečemu valja odlučiti. Kaže, nastavlja njegovu politiku.

Predsedniku se tako šalju i izveštaji Narodne banke Srbije na kontrolu i mišljenje, s ponosom ističe guvernerka, premda predsednik nema ama baš nikakvih ingerencija u monetarnoj politici. I svašta još njemu stiže, ne samo iz NBS. Napokon, on odlučuje o trošenju budžeta, avionima, kamionima, milijardama, premda mu to nije u opisu poslova. Ma nema on šta da se pita ni o sopstvenom obezbeđenju, pa se pita, kao i o “žicama” za gondolu, trasama metroa, povlašćenoj stanogradnji za policiju i vojsku...

Naravno, on bi i bez javnog busanja u grudi presudno uticao i na sticanje i na trošenje javnog novca, pošto van zdanja na Andrićevom vencu kao predsednik Srpske napredne stranke upravlja i skupštinskom i Vladinom većinom. A time i svim tokovima. No, ključna su pitanja zašto tako radi, a posebno zašto to čini tako napadno, sa stalnim isticanjem onog “ja”.    

Stvar je, naravno, prilično prosta; Aleksandar Vučić se zaista u sve meša, kao da u Srbiji druge institucije sem predsednika i nema, a institucije mu mahom tako i uzvraćaju – kao da ih nema. Na isti način gledaju ga i unutrašnji koalicioni partneri kojih zaista ne bi bilo da njega nema – a opet su mu nekako valjani i posebno odani. “Nezavisni” partneri poput SPS-a drugačija su priča, ali i oni – iako imaju tzv. visok koalicioni potencijal – vole hladovinu koja ih amnestira od teških odluka. Toliko da su, primerice, zaboravili kako su ucenjivali ranije partnere (DS) povećanjem penzija, a kad je došla naplata duga, sve svalili na – prethodnu vlast.

Vučić neskriveno uživa da bude mirođija u svemu, i to je njegova ključna greška koja će trajno ili bar vrlo dugo ostaviti loše posledice po politički sistem i javni život, ali ne treba zaboraviti da, čak iako je glavni krivac za rušenje institucija, nije i jedini. Zašto drugi izabrani i postavljeni ne rade svoj posao nego gledaju da svaki kamičak koji ih žulja prebace u njegov atar, nasmešeni u njegovoj senci?  Ili samo viču “Ua Vučić!”, kao da je to dovoljno da se stvari promene?

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Mijat Lakićević: Makron ili mikron Mijat Lakićević: Makron ili mikron

    Potpuno je razumljivo da neko, kad vidi, tj. čuje Dačića, jednostavno zažmuri i kaže: ma daleko im lepa kuća. Ali nije u tome poenta; to je lako, to Dačić i hoće.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side