21.08.2019

Jelena Aleksić: Ne(pristojnost)

Jelena Aleksić: Ne(pristojnost)
“Da li je moguće da se ti tri godine mučiš umesto da smo kao ljudi iz medija povukli neke veze i rešili ti to”, pitaće jedna od koleginica dok objašnjavam kako se nadam da će mi nova inspektorka otpisati kamatu na nepostojeći dug posle tri godine čekanja. Kakav dug?

Strašan dug, narogušen i ljut sav, onako, uglađen i rashlađen u kancelariji od papira. Sa sokom bez šećera ispred kompjutera, nacrtanim obrvama i skupljenim usnama koje izgovaraju: “Da li mislite da ja imam samo vas? Molim vas, izađite, kad završim, zvaću vas”.

Otkud ja, koja sam redovno plaćala obaveze kod ove inspektorke za koju će mi ovih dana mnogi u Poreskoj upravi reći: “Pa znate ko vas je vodio”, baš kao da smo na pijaci ili kod Zore na jutarnjoj trač partiji?

“Ona je premeštena u Rakovicu. Napišite novi zahtev. Izvolite papir, sve što ste meni rekli, napišite u zahtevu”.

Kakav zahtev? Šta da napišem? Da sam pre tri godine došla da vas molim da vam doplatim porez po rešenju koje niste imali tri godine? Da sam onda saznala da imam dug od 290.000 koji ne znate da objasnite, a da onda tri godine ne možete isti da stornirate? Šta da napišem, da ste pre godinu dana stornirali osnovni dug od 250.000 dinara, ali da godinu dana ne možete da stornirate kamatu od 40.000 dinara na nepostojeći dug? I treba vam još jedan zahtev?

Službenica mi dodaje beli papir A4 formata, ne planirajući da mi posveti više ni minut svog dragocenog vremena. Računa – rekla je šta je imala, nije njeno da objašnjava.

Odlazim na sprat kod nove inspektorke koja vodi paušalce na A (Aleksić).

Pošto nisam izašla kako mi je odmah rečeno, uz savet da “napišem zahtev za otpis”, službenica me pita: “A imate li vi dokumentaciju da ste sve platili? Na osnovu čega vi tvrdite da je dug nepostojeći”, pita me ljutito inspektorka, shvativši da je molim da mi objasni kakav to zahtev treba ponovo da pišem.

Dakle, ispaljuje najjače oružje iz šaržera administracije, dok ja automatski odgovaram da nemam, osećajući se kao morska zvezda.

“Onda, molim vas, izađite i napišite zahtev. Ostavite telefon, pa ću vas pozvati kad završim”.

“Molim vas da mi otpišete kamatu na prethodno stornirani dug, a po zahtevu koji sam pisala 21. 03. 2017, a zatim i 14. 08. 2018.” Dalje, pišem da mi je rečeno da će sve biti završeno u roku od mesec dana i da će se inspektorka javiti, ali se nikada nije javila. Na kraju, pišem i “veliko hvala”, predajem papir na pisarnici, gde dobijam potvrdu s pečatom da sam zahtev podnela. Prethodno me na istoj toj pisarnici još jedna u nizu žena-moć pita gde su mi duplikati zahteva koje sam predavala ranije iako nikada, kao što ni sada ne govore da je taj prokleti zahtev potrebno kopirati.

Elem, nova inspektorka koja je zamenila onu “premeštenu u Rakovicu” pre nekoliko dana zove javljajući da je “uradila i stornirala mi zahtev, da se više ne sekiram”.

Zašto nisam potezala nekakve veze, pretila medijima i slično? Zato što se to kad si pristojan čovek u pristojnoj zemlji ne radi. Bez obzira na to da li su u krivu ili u pravu.

Zašto nisam pisala žalbu za ćutanje administracije? Zato što me je inspektorka savetovala da to ne činim.

Kad će mi pasti na pamet da opet otvaram nekakvu agenciju i pokrećem legalni biznis? Nikad.

Šta posle svega? Samo stid.

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Vladimir Gligorov: Male plate Vladimir Gligorov: Male plate

    Zašto su plate u Srbiji male? I do koje mere je to posledica stranih ulaganja? Najpre o stranim ulaganjima.

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

  • Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse

    Evo, i čuveni Forum u Davosu počeo je pre neki dan najviše u znaku zahteva da se spreči “klimatska apokalipsa”, a ta svetska briga napokon je počela bolje da se shvata i u Srbiji nakon protekle sedmice – kada su Beograd i još neki naši gradovi bili pod takvom mešavinom magle i smoga, da su se probili među najzagađenije u svetu.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side