21.06.2017 Beograd

Ivana Pejčić: Advokatska igra prestola

Ivana Pejčić: Advokatska igra prestola Foto: Zoran Raš
Igra prestola i dalje traje u Advokatskoj komori Beograda. Već mesecima gledamo beskrupuloznu igru za osvajanje trona, uz brojne intrige i obmane, s promenjivim saveznicima i neprijateljima, gde se o časti mnogo priča, a urušavaju se svi temelji advokatske profesije.

Izbori za rukovodstvo beogradskih advokata prolongirani su godinama, tako da su neki advokati početkom ove 2017. odlučili da uzmu stvari u svoje ruke i sami organizuju izbore, mimo večitog vladara ABK Slobodana Šoškića. Ta grupa izbore je održala 13. maja – izabran je Jugoslav Tintor. Nakon toga i druga struja održava 10. juna izbore i izabran je Vladimir Gajić. Sada postoje dva “izabrana” predsednika beogradskih advokata, koji jedan drugom osporavaju legalnost i legitimnost.

Dugogodišnja igra prestola učinila je da se veliki deo beogradskih advokata potpuno povuče iz izbora rukovodstva; na obe skupštine glasala je samo četvrtina od ukupnog broja beogradskih advokata. Komora se otuđila od advokata, politika je suviše duboko ušla u ovu samostalnu i nezavisnu delatnost, a većina advokata ne želi da učestvuje u radu svog udruženja. Komora se svela na mali krug ljudi oko nekih funkcija koji kontrolišu sve. Nasuprot tome, većina advokata, posebno mlađih, apstinira i nije zainteresovana za svoju budućnost. To “povlačenje” mladih je generalno najveći problem u Srbiji jer upravo oni treba da budu buntovni i predvodnici talasa društvenih reformi, a imamo mlade koji već na početku karijere “smatraju” da ih ne pogađaju problemi struke. To treba da zabrine sve građane.

Nasuprot razjedinjenoj Advokatskoj komori, postoje zajednički cilj i interes ove profesije. Podsetimo se samo kako su advokati bili jedinstveni 2014. tokom protesta, dok su mesecima držali u blokadi celokupni pravosudni sistem Srbije. Tada su pokazali snagu i jedinstvo, ali i kolika su pretnja tako udruženi. No, možda je tada nastao problem jer političarima ne treba jaka advokatura, njima očigledno više odgovara marginalizovana. Cepanje Komore svakako je podsticano iz različitih političkih krugova jer uvek ima onih koji su spremni da zarad male lične koristi žrtvuju sve, pa i svoju profesiju. U prilog tome govori i činjenica da nakon tog protesta advokatura godinama ništa nije uspela da ponovo organizuju, čak ni te više puta pomenute izbore, a kamoli neki drugi protest.

Bezvlašće u ABK odgovara onima koji žele da advokaturu svedu na uslužnu delatnost. Pitanje je sada da li će se pokazati malo zrelosti i uspeti da se kroz dijalog suprotstavljenih strana prevaziđu nastali problemi i dođe do zajedničkog rešenja. Najbolje bi bilo da se narednih nekoliko meseci iskoristi kao prelazni period, tokom kojeg bi suprotstavljene strane zajedno organizovale fer i poštene izbore, čime bi se rešili brojni problemi. Time bi se izbegla histerična kakofonija i niz bezobraznih igri u dokazivanju ko ima više prava na tron.

Napokon, ukoliko ne uspeju sami da reše problem, rešiće im neko drugi. A onda su tek u pravom problemu; u igrama za tron urušiće temelje advokature i izgubiti – nezavisnost i samostalnost. Time se završava i igra jer ko god da dobije presto, neće imati nad kim da “vlada”.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Daleko je inovativna privreda Dimitrije Boarov: Daleko je inovativna privreda

    Premijerka Srbije Ana Brnabić dala je poslednjih dana nekoliko rutinskih izjava i intervjua, ali je, za one koji i dalje tragaju za njenom osnovnom koncepcijom razvojne politike, najzanimljiviji insert iz njenog razgovora sa urednikom Blica Rankom Pivljaninom (12. decembra).

  • Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam

    Svekolika borba protiv svakojakih ekstremizama trpi istrajne i dalekosežne poraze protiv samo jednog od njih – sistemskog ekstremizma. Gotovo sva ustrojstva su omogućila da minimalna manjina maksimalizuje svoju premoć, ekonomsku, a sve više i političku, nad većinom savremenika – uveravaju internacionalni i nacionalni istraživači.

  • Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić

    Ko drži ključeve Beograda, drži ključeve Srbije. Zato nije čudo što se oštre sablje i koplja za beogradski boj. Beograd ima ogroman ne samo simboličko-politički nego i praktično ekonomski značaj. U stvari, da nije drugog ne bi bilo ni prvog.

  • Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost

    Poznat vam je, svakako, lider koji medije kritikuje kao svoje neprijatelje iako njegovi nastupi dominiraju javnim prostorom, kome se, uprkos zapadnom kursu, istražuju sporne veze sa Rusijom i Kinom i koji za iskušenja domovine najviše krivi njen “bivši režim”. Ali, takvom opisu odgovara, premijerno, i predsednik – Amerike.

  • Vladimir Gligorov: Lokalni izbori Vladimir Gligorov: Lokalni izbori

    Kada stranka na vlasti, pogotovo ako je sklona autoritarizmu, dobije lokalne izbore sa dvotrećinskom većinom (o tročetvrtinskoj da i ne govorimo), to je veoma rđav znak za demokratiju, ali nije dobro ni za tu stranku.

  • Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu

    Ono što je George Harrison bio u Beatlesima, Predrag Lucić bio je u Feral Tribuneu. Samozatajan i marljiv po vlastitom izboru uvijek malo u drugom planu, ne zbog toga što bi ga tamo netko gurao (jer ondje nije ni pripadao), već što se sâm tako postavljao.

  • Vladimir Gligorov: Dva populizma Vladimir Gligorov: Dva populizma

    Najviše je ekonomskih istraživanja populizma u Latinskoj Americi. Ovo i zato što je na tom iskustvu nastao i takozvani Vašingtonski konsenzus (Williamson 1990), koji je posebno predmet kritike ekonomista i komentatora na levici, mada ne samo njih.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw