21.06.2017 Beograd

Ivana Pejčić: Advokatska igra prestola

Ivana Pejčić: Advokatska igra prestola Foto: Zoran Raš
Igra prestola i dalje traje u Advokatskoj komori Beograda. Već mesecima gledamo beskrupuloznu igru za osvajanje trona, uz brojne intrige i obmane, s promenjivim saveznicima i neprijateljima, gde se o časti mnogo priča, a urušavaju se svi temelji advokatske profesije.

Izbori za rukovodstvo beogradskih advokata prolongirani su godinama, tako da su neki advokati početkom ove 2017. odlučili da uzmu stvari u svoje ruke i sami organizuju izbore, mimo večitog vladara ABK Slobodana Šoškića. Ta grupa izbore je održala 13. maja – izabran je Jugoslav Tintor. Nakon toga i druga struja održava 10. juna izbore i izabran je Vladimir Gajić. Sada postoje dva “izabrana” predsednika beogradskih advokata, koji jedan drugom osporavaju legalnost i legitimnost.

Dugogodišnja igra prestola učinila je da se veliki deo beogradskih advokata potpuno povuče iz izbora rukovodstva; na obe skupštine glasala je samo četvrtina od ukupnog broja beogradskih advokata. Komora se otuđila od advokata, politika je suviše duboko ušla u ovu samostalnu i nezavisnu delatnost, a većina advokata ne želi da učestvuje u radu svog udruženja. Komora se svela na mali krug ljudi oko nekih funkcija koji kontrolišu sve. Nasuprot tome, većina advokata, posebno mlađih, apstinira i nije zainteresovana za svoju budućnost. To “povlačenje” mladih je generalno najveći problem u Srbiji jer upravo oni treba da budu buntovni i predvodnici talasa društvenih reformi, a imamo mlade koji već na početku karijere “smatraju” da ih ne pogađaju problemi struke. To treba da zabrine sve građane.

Nasuprot razjedinjenoj Advokatskoj komori, postoje zajednički cilj i interes ove profesije. Podsetimo se samo kako su advokati bili jedinstveni 2014. tokom protesta, dok su mesecima držali u blokadi celokupni pravosudni sistem Srbije. Tada su pokazali snagu i jedinstvo, ali i kolika su pretnja tako udruženi. No, možda je tada nastao problem jer političarima ne treba jaka advokatura, njima očigledno više odgovara marginalizovana. Cepanje Komore svakako je podsticano iz različitih političkih krugova jer uvek ima onih koji su spremni da zarad male lične koristi žrtvuju sve, pa i svoju profesiju. U prilog tome govori i činjenica da nakon tog protesta advokatura godinama ništa nije uspela da ponovo organizuju, čak ni te više puta pomenute izbore, a kamoli neki drugi protest.

Bezvlašće u ABK odgovara onima koji žele da advokaturu svedu na uslužnu delatnost. Pitanje je sada da li će se pokazati malo zrelosti i uspeti da se kroz dijalog suprotstavljenih strana prevaziđu nastali problemi i dođe do zajedničkog rešenja. Najbolje bi bilo da se narednih nekoliko meseci iskoristi kao prelazni period, tokom kojeg bi suprotstavljene strane zajedno organizovale fer i poštene izbore, čime bi se rešili brojni problemi. Time bi se izbegla histerična kakofonija i niz bezobraznih igri u dokazivanju ko ima više prava na tron.

Napokon, ukoliko ne uspeju sami da reše problem, rešiće im neko drugi. A onda su tek u pravom problemu; u igrama za tron urušiće temelje advokature i izgubiti – nezavisnost i samostalnost. Time se završava i igra jer ko god da dobije presto, neće imati nad kim da “vlada”.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Minimalne plate Vladimir Gligorov: Minimalne plate

    Mislio sam da možda ima smisla videti kako stoje stvari s minimalnim platama u grupi balkanskih zemalja uz Austriju (AT) i Mađarsku (HU). Podaci za Srbiju (RS), Makedoniju (MK), Bugarsku (BG), Rumuniju (RO), Hrvatsku (HR), kao i za Albaniju (AL) i Crnu Goru (ME), uglavnom su dostupni, a u manjoj meri i za Bosnu i Hercegovinu (BA) i Kosovo (XK). Valja imati u vidu da su minimalne plate u većini zemalja, osim u Austriji u kojoj ih nema, uglavnom oko 40 odsto prosečne plate.

  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Nadežda Gaće: U susret prošlosti Nadežda Gaće: U susret prošlosti

    Da mi na Balkanu konzumiramo previše prošlosti, opšte je mesto i nekako ko god to pomene … bilo da su to, na primer, Ambasadori Norveške ili Nemačke, bilo da su predsednici Hrvatske, BiH i Srbije na sastanku u Mostaru, bilo da su to privrednici regiona na učestalim sastancima na kojima žele, ne negirajući prošlost, da grade budućnost regiona na zajedničkim interesima – stalno nam se ipak vraća prošlost kao kost u grlu. Naravno, niko ne misli da se prošlost sme zaboraviti i svi se slažu da se nevinim žrtvama i žrtvama nepravdi bilo koje vrste mora odati počast.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija? Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija?

    Da bi danas medij opstao kao “najveći” i time zaradio najviše sredstava – najbrži, najjednostavniji i najjeftiniji način da se to postigne jeste kreiranjem tabloidnog medija.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side