21.06.2017 Beograd

Ivana Pejčić: Advokatska igra prestola

Ivana Pejčić: Advokatska igra prestola Foto: Zoran Raš
Igra prestola i dalje traje u Advokatskoj komori Beograda. Već mesecima gledamo beskrupuloznu igru za osvajanje trona, uz brojne intrige i obmane, s promenjivim saveznicima i neprijateljima, gde se o časti mnogo priča, a urušavaju se svi temelji advokatske profesije.

Izbori za rukovodstvo beogradskih advokata prolongirani su godinama, tako da su neki advokati početkom ove 2017. odlučili da uzmu stvari u svoje ruke i sami organizuju izbore, mimo večitog vladara ABK Slobodana Šoškića. Ta grupa izbore je održala 13. maja – izabran je Jugoslav Tintor. Nakon toga i druga struja održava 10. juna izbore i izabran je Vladimir Gajić. Sada postoje dva “izabrana” predsednika beogradskih advokata, koji jedan drugom osporavaju legalnost i legitimnost.

Dugogodišnja igra prestola učinila je da se veliki deo beogradskih advokata potpuno povuče iz izbora rukovodstva; na obe skupštine glasala je samo četvrtina od ukupnog broja beogradskih advokata. Komora se otuđila od advokata, politika je suviše duboko ušla u ovu samostalnu i nezavisnu delatnost, a većina advokata ne želi da učestvuje u radu svog udruženja. Komora se svela na mali krug ljudi oko nekih funkcija koji kontrolišu sve. Nasuprot tome, većina advokata, posebno mlađih, apstinira i nije zainteresovana za svoju budućnost. To “povlačenje” mladih je generalno najveći problem u Srbiji jer upravo oni treba da budu buntovni i predvodnici talasa društvenih reformi, a imamo mlade koji već na početku karijere “smatraju” da ih ne pogađaju problemi struke. To treba da zabrine sve građane.

Nasuprot razjedinjenoj Advokatskoj komori, postoje zajednički cilj i interes ove profesije. Podsetimo se samo kako su advokati bili jedinstveni 2014. tokom protesta, dok su mesecima držali u blokadi celokupni pravosudni sistem Srbije. Tada su pokazali snagu i jedinstvo, ali i kolika su pretnja tako udruženi. No, možda je tada nastao problem jer političarima ne treba jaka advokatura, njima očigledno više odgovara marginalizovana. Cepanje Komore svakako je podsticano iz različitih političkih krugova jer uvek ima onih koji su spremni da zarad male lične koristi žrtvuju sve, pa i svoju profesiju. U prilog tome govori i činjenica da nakon tog protesta advokatura godinama ništa nije uspela da ponovo organizuju, čak ni te više puta pomenute izbore, a kamoli neki drugi protest.

Bezvlašće u ABK odgovara onima koji žele da advokaturu svedu na uslužnu delatnost. Pitanje je sada da li će se pokazati malo zrelosti i uspeti da se kroz dijalog suprotstavljenih strana prevaziđu nastali problemi i dođe do zajedničkog rešenja. Najbolje bi bilo da se narednih nekoliko meseci iskoristi kao prelazni period, tokom kojeg bi suprotstavljene strane zajedno organizovale fer i poštene izbore, čime bi se rešili brojni problemi. Time bi se izbegla histerična kakofonija i niz bezobraznih igri u dokazivanju ko ima više prava na tron.

Napokon, ukoliko ne uspeju sami da reše problem, rešiće im neko drugi. A onda su tek u pravom problemu; u igrama za tron urušiće temelje advokature i izgubiti – nezavisnost i samostalnost. Time se završava i igra jer ko god da dobije presto, neće imati nad kim da “vlada”.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti

    Ivica Dačić je zapretio da će promeniti zvanično, za Srbiju, ime Makedonije u Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, “kako je zove ceo svet”, kaže on. Ovo drugo nije tačno, ali nije zapravo preterano važno.

  • Vladimir Gligorov: Slobodna trgovina Vladimir Gligorov: Slobodna trgovina

    Pre 200 godina objavljena su Načela političke ekonomije Davida Rikarda. Savremeni, u smislu današnji, interes je najviše za njegovo zalaganje za slobodnu trgovinu. I uopšte, za njegovu teoriju spoljne trgovine.

  • Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci

    Nakon isprazne rasprave o izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu u Skupštini Srbije, postavlja se krupno pitanje – zašto ova prilika nije iskorišćena da se doista utvrdi čemu služi prohibicija prometa obradivog zemljišta kojoj će biti izloženi državljani zemalja članica Evropske unije i zašto se baš njima, faktički, u narednih deset godina zabranjuje da učestvuju u neminovnom procesu ukrupnjavanja poseda u zemlji u kojoj prosečan vlasnik ima njivu od samo četiri hektara?

  • Aleksandar Simić: Nekad i sad Aleksandar Simić: Nekad i sad

    Mislim da nisam još pošao ni u osnovnu školu, kada sam prvi put osetio duboku nostalgiju za "dobrim starim vremenima".

  • Dimitrije Boarov: Drveni filozofi Dimitrije Boarov: Drveni filozofi

    Konačno stupanje famozne švedske industrije nameštaja Ikea na srpsko tržište, putem otvaranja velike robne kuće u Beogradu protekle sedmice, ponovo je u javnosti pokrenulo pitanje nije li u naše dvorište Vlada Srbije pripustila konkurenta koji će potpuno uništiti domaću drvnu industriju, a posebno onaj njen deo koji proizvodi nameštaj.

  • Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost

    Šta znači kada se kaže da je država pred bankrotstvom? I kako se to ispoljava? Jedan je slučaj kada vlasti cene da je bolje da ne izvršavaju obaveze prema poveriocima nego da dodatno oporezuju.

  • Dimitrije Boarov: Tabela profitne uspešnosti Dimitrije Boarov: Tabela profitne uspešnosti

    U nekim novinama primetio sam da se u prvih deset kompanija po visini profita, prošle, 2016. godine, u Srbiji probilo Javno komunalno preduzeće Beogradske elektrane.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side Vinarija Milovanovic