21.06.2017 Beograd

Ivana Pejčić: Advokatska igra prestola

Ivana Pejčić: Advokatska igra prestola Foto: Zoran Raš
Igra prestola i dalje traje u Advokatskoj komori Beograda. Već mesecima gledamo beskrupuloznu igru za osvajanje trona, uz brojne intrige i obmane, s promenjivim saveznicima i neprijateljima, gde se o časti mnogo priča, a urušavaju se svi temelji advokatske profesije.

Izbori za rukovodstvo beogradskih advokata prolongirani su godinama, tako da su neki advokati početkom ove 2017. odlučili da uzmu stvari u svoje ruke i sami organizuju izbore, mimo večitog vladara ABK Slobodana Šoškića. Ta grupa izbore je održala 13. maja – izabran je Jugoslav Tintor. Nakon toga i druga struja održava 10. juna izbore i izabran je Vladimir Gajić. Sada postoje dva “izabrana” predsednika beogradskih advokata, koji jedan drugom osporavaju legalnost i legitimnost.

Dugogodišnja igra prestola učinila je da se veliki deo beogradskih advokata potpuno povuče iz izbora rukovodstva; na obe skupštine glasala je samo četvrtina od ukupnog broja beogradskih advokata. Komora se otuđila od advokata, politika je suviše duboko ušla u ovu samostalnu i nezavisnu delatnost, a većina advokata ne želi da učestvuje u radu svog udruženja. Komora se svela na mali krug ljudi oko nekih funkcija koji kontrolišu sve. Nasuprot tome, većina advokata, posebno mlađih, apstinira i nije zainteresovana za svoju budućnost. To “povlačenje” mladih je generalno najveći problem u Srbiji jer upravo oni treba da budu buntovni i predvodnici talasa društvenih reformi, a imamo mlade koji već na početku karijere “smatraju” da ih ne pogađaju problemi struke. To treba da zabrine sve građane.

Nasuprot razjedinjenoj Advokatskoj komori, postoje zajednički cilj i interes ove profesije. Podsetimo se samo kako su advokati bili jedinstveni 2014. tokom protesta, dok su mesecima držali u blokadi celokupni pravosudni sistem Srbije. Tada su pokazali snagu i jedinstvo, ali i kolika su pretnja tako udruženi. No, možda je tada nastao problem jer političarima ne treba jaka advokatura, njima očigledno više odgovara marginalizovana. Cepanje Komore svakako je podsticano iz različitih političkih krugova jer uvek ima onih koji su spremni da zarad male lične koristi žrtvuju sve, pa i svoju profesiju. U prilog tome govori i činjenica da nakon tog protesta advokatura godinama ništa nije uspela da ponovo organizuju, čak ni te više puta pomenute izbore, a kamoli neki drugi protest.

Bezvlašće u ABK odgovara onima koji žele da advokaturu svedu na uslužnu delatnost. Pitanje je sada da li će se pokazati malo zrelosti i uspeti da se kroz dijalog suprotstavljenih strana prevaziđu nastali problemi i dođe do zajedničkog rešenja. Najbolje bi bilo da se narednih nekoliko meseci iskoristi kao prelazni period, tokom kojeg bi suprotstavljene strane zajedno organizovale fer i poštene izbore, čime bi se rešili brojni problemi. Time bi se izbegla histerična kakofonija i niz bezobraznih igri u dokazivanju ko ima više prava na tron.

Napokon, ukoliko ne uspeju sami da reše problem, rešiće im neko drugi. A onda su tek u pravom problemu; u igrama za tron urušiće temelje advokature i izgubiti – nezavisnost i samostalnost. Time se završava i igra jer ko god da dobije presto, neće imati nad kim da “vlada”.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nenad Živković: O nelagodi u kulturi Nenad Živković: O nelagodi u kulturi

    Srbija je na svom putu u slavu, večnost i Evropsku uniju zaglavljena ne samo u političkom i emotivnom glibu nerešenog statusa svoje kolevke već i u patetičnim izlučevinama droba severno od svog srca – šta je kome bliže, predmet ili organ; ona je još više, čini se beznadežno, potonula u sopstvenu nesposobnost da se suoči s neophodnošću da se menja zaistinski, temeljno i iznutra, kako bi uopšte postojala.

  • Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra" Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra"

    Kao i u samoj Rusiji, tako i u Srbiji stogodišnjica Velike oktobarske revolucije (7. novembra 1917) oficijelno praktično nije ni spomenuta iako je poredak “socijalizma”, zasnovan na tekovinama ovog epohalnog događaja 20. stoleća, i kod nas trajao skoro pola veka.

  • Dimitrije Boarov: Koska je bačena Dimitrije Boarov: Koska je bačena

    Nakon što je šef delegacije MMF-a za Srbiju Džejms Ruf završio svoju “tehničku posetu” Beogradu, Fiskalni savet je izašao u javnost sa svojom analizom fiskalnih kretanja u našoj zemlji ove godine, a tim povodom Pavle Petrović, šef Saveta, izjavio je krajem prošle sedmice da “postoji prostor za povećanje penzija i plata u javnom sektoru u 2018. i to do pet odsto u proseku, što odgovara rastu BDP-a” (Tanjug, 28. septembra).

  • Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji

    Iako je praktično nestala još pre 27 godina, Jugoslavija očigledno ponovo provocira istraživanja i izjašnjavanja u Srbiji.

  • Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici

    Teška optužba? Možda, posebno što nije reč o psihopatama koje zlostavljaju svoju decu na sve zamislive i nezamislive načine.

  • Vladimir Gligorov: Promene Vladimir Gligorov: Promene

    Koliko se privreda promenila u poslednjih nekoliko godina? Odgovor je – ne previše. Ovo se može videti u saopštenju Republičkog zavoda za statistiku o veličini, strukturi i rastu domaćeg proizvoda i dodate vrednosti od 2013. do danas.

  • Nebojša Pešić: Mafija i država Nebojša Pešić: Mafija i država

    Kada je pre godinu dana u sačekuši ubijen Aleksandar Stanković zvani Sale Mutavi, inače vođa navijačke grupe “Janičari”, osuđen za dilovanje droge i nelegalno posedovanje oružja, digao se čitav državni vrh.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side Zemunske kapije festival nauke