21.03.2017 Beograd

Ivan Krastev: Jedinstvo Rusije i Turske u smanjenju uticaja EU

Ivan Krastev: Jedinstvo Rusije i Turske u smanjenju uticaja EU Foto: Nadežda Cipeva
Danas je veoma verovatno da će Balkan biti mesto na kojem će posthladnoratovski božji zakoni u Evropi biti pred najdramatičnijim izazovom i zato ne treba da bude iznenađenje što je region bio tema prošlonedeljnog samita Evropske unije

EU se vraća u budućnost na Balkanu, dok se Rusija i Turska ujedinjuju u pokušaju da smanje uticaj Unije u regionu. Vinston Čerčil je jednom rekao da Balkan ima više istorije nego što može da svari. Ali, može li biti da on proizvodi više istorije nego što Evropa može da svari? Na Balkanu je u devedesetim oblikovan evropski posthladnoratovski bezbednosni poredak. Krvavi raspad Jugoslavije ubedio je tadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona da nastavi sa širenjem NATO-a na istok. Strah od nacionalističke zaraze takođe je u to vreme ubedio evropske lidere da nastave sa proširenjem EU.

Danas je veoma verovatno da će Balkan biti mesto na kojem će posthladnoratovski božji zakoni u Evropi biti pred najdramatičnijim izazovom. Zato ne treba da bude iznenađenje što je region bio tema prošlonedeljnog samita Evropske unije.

I mada je reakcija EU pravovremena, ona je slaba. Teško da će izjava da su vrata bloka i dalje otvorena za zemlje regiona mnogo značiti. Kao što se kaže u popularnoj šali – razlika između optimiste i pesimiste na Balkanu, kad je reč o evropskim integracijama, jeste da optimista veruje da će Turska postati članica EU u vreme albanskog predsedavanja, dok pesimista veruje da će se Albanija pridružiti bloku u vreme turskog predsedavanja.

Mnogi Srbi, Albanci, Makedonci i Bosanci skeptični su u vezi sa budućnošću svojih zemalja u Evropi, ali i u vezi sa budućnošću same EU. Na Balkanu je 21. vek počeo zastrašujuće da liči na 19. stoleće – uz jednu značajnu razliku. U 19. veku su Rusija i Turska bile veliki rivali u borbi za uticaj na region, dok su Nemačka, Austro-Ugarska i Britanija pametno pretvarali rusko-tursku neslogu u svoju komercijalnu i političku prednost.

Danas su Rusija i Turska ujedinjene u naporima da smanje uticaj EU na Balkan. Moskva i Ankara aktivno politizuju etničke i religijske napetosti na Balkanu. Rusko i tursko političko, ekonomsko i obaveštajno prisustvo u regionu nije ograničeno na bivšu Jugoslaviju i Albaniju, već se takođe prostire na Bugarsku i Grčku.

 

VIŠE POVERENJA U RUSIJU NEGO U NATO: Javno mnjenje se menja na način koji treba da brine Zapad. Na pitanje Galup internešnela na koju vojnu silu njihova zemlja treba da računa na pomoć u slučaju konflikta, mnogi Turci, Srbi, Bugari i većina Grka odgovorila je – na Rusiju. I to uprkos činjenici da su Turska, Grčka i Bugarska članice NATO, a da Srbija želi da uđe u EU.

Situacija na terenu definisana je stagnacijom ekonomija, uz visoku nezaposlenost i neliberalne režime predvođene političkim liderima koji bi pre napustili Evropu nego sišli s vlasti.

Raspoloženje u javnosti, u međuvremenu, predstavlja eksplozivnu kombinaciju frustracija, zbunjenosti i beznađa. Masovni egzodus ljudi iz regiona u poslednje dve decenije ostavio je društva bez kritične mase za traženje promena.

A nedavna izbeglička kriza, uz demografski strah koji je uzrokovala, pojačala je prožimajući osećaj beznađa i pesimizma. Nerešena kriza u Makedoniji, propali puč u Crnoj Gori i aktivne diskusije o referendumu o nezavisnosti u Republici Srpskoj, bosansko-srpskom entitetu Bosni i Hercegovini, sugerišu kako bi budućnost regiona mogla izgledati.

 

BALKAN NEĆE BITI TRAMPOV PRIORITET: Gde god ima meteža u regionu, ruska ruka nije daleko. EU je glavni trgovinski partner Balkanu, ali ljudi radije sanjaju da odu u Nemačku i Italiju nego u Moskvu ili Ankaru. To, međutim, neće biti dovoljno da region sigurno drži u sferi uticaja EU. Kao što ni teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine i Makedonije, niti raskravljivanje (tekst je pisan pre poslednjih događaja, prim. prev.) u srpsko-kosovskim odnosima treba uzeti zdravo za gotovo. Nova realnost na Balkanu je da Evropljani ne mogu više da se oslanjaju na SAD za pomoć u osiguravanju mira i stabilnosti u regionu. Balkan nikada neće biti prioritet Donalda Trampa i njegova administracija neće hteti da brani muslimane u regionu, odn. da ima ulogu koju je Amerika imala u devedesetim.

Ovo odsustvo interesa Vašingtona objašnjava zbog čega će na Balkanu, radije nego u Baltičkim zemljama, Moskva biti pred iskušenjem da demonstrira slabost NATO. I to je mesto gde bi turski predsednik Redžep Tajip Erdogan mogao imati više uspeha u nameri da Evropljane nauči lekciji.

Naivno je, međutim, da EU veruje da može ponovo ostvariti uticaj na Balkan jednostavno ponavljajući svoju predanost integraciji ili ubaciti nešto malo više novca u region. EU mora da bude spremna da Balkan učini svojim geopolitičkim prioritetom i da tamošnje političke konflikte oblikuje kao borbu za Evropu ili protiv nje. Ako to ne učini, njen uticaj u regionu će ubrzo nestati.

 

 

*Ivan Krastev,

direktor Centra za liberalne strategije u Sofiji, stalni član Instituta za društvene nauke u Beču i politički analitičar

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Daleko je inovativna privreda Dimitrije Boarov: Daleko je inovativna privreda

    Premijerka Srbije Ana Brnabić dala je poslednjih dana nekoliko rutinskih izjava i intervjua, ali je, za one koji i dalje tragaju za njenom osnovnom koncepcijom razvojne politike, najzanimljiviji insert iz njenog razgovora sa urednikom Blica Rankom Pivljaninom (12. decembra).

  • Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam

    Svekolika borba protiv svakojakih ekstremizama trpi istrajne i dalekosežne poraze protiv samo jednog od njih – sistemskog ekstremizma. Gotovo sva ustrojstva su omogućila da minimalna manjina maksimalizuje svoju premoć, ekonomsku, a sve više i političku, nad većinom savremenika – uveravaju internacionalni i nacionalni istraživači.

  • Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić

    Ko drži ključeve Beograda, drži ključeve Srbije. Zato nije čudo što se oštre sablje i koplja za beogradski boj. Beograd ima ogroman ne samo simboličko-politički nego i praktično ekonomski značaj. U stvari, da nije drugog ne bi bilo ni prvog.

  • Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost

    Poznat vam je, svakako, lider koji medije kritikuje kao svoje neprijatelje iako njegovi nastupi dominiraju javnim prostorom, kome se, uprkos zapadnom kursu, istražuju sporne veze sa Rusijom i Kinom i koji za iskušenja domovine najviše krivi njen “bivši režim”. Ali, takvom opisu odgovara, premijerno, i predsednik – Amerike.

  • Vladimir Gligorov: Lokalni izbori Vladimir Gligorov: Lokalni izbori

    Kada stranka na vlasti, pogotovo ako je sklona autoritarizmu, dobije lokalne izbore sa dvotrećinskom većinom (o tročetvrtinskoj da i ne govorimo), to je veoma rđav znak za demokratiju, ali nije dobro ni za tu stranku.

  • Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu

    Ono što je George Harrison bio u Beatlesima, Predrag Lucić bio je u Feral Tribuneu. Samozatajan i marljiv po vlastitom izboru uvijek malo u drugom planu, ne zbog toga što bi ga tamo netko gurao (jer ondje nije ni pripadao), već što se sâm tako postavljao.

  • Vladimir Gligorov: Dva populizma Vladimir Gligorov: Dva populizma

    Najviše je ekonomskih istraživanja populizma u Latinskoj Americi. Ovo i zato što je na tom iskustvu nastao i takozvani Vašingtonski konsenzus (Williamson 1990), koji je posebno predmet kritike ekonomista i komentatora na levici, mada ne samo njih.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw