21.03.2017 Beograd

Ivan Krastev: Jedinstvo Rusije i Turske u smanjenju uticaja EU

Ivan Krastev: Jedinstvo Rusije i Turske u smanjenju uticaja EU Foto: Nadežda Cipeva
Danas je veoma verovatno da će Balkan biti mesto na kojem će posthladnoratovski božji zakoni u Evropi biti pred najdramatičnijim izazovom i zato ne treba da bude iznenađenje što je region bio tema prošlonedeljnog samita Evropske unije

EU se vraća u budućnost na Balkanu, dok se Rusija i Turska ujedinjuju u pokušaju da smanje uticaj Unije u regionu. Vinston Čerčil je jednom rekao da Balkan ima više istorije nego što može da svari. Ali, može li biti da on proizvodi više istorije nego što Evropa može da svari? Na Balkanu je u devedesetim oblikovan evropski posthladnoratovski bezbednosni poredak. Krvavi raspad Jugoslavije ubedio je tadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona da nastavi sa širenjem NATO-a na istok. Strah od nacionalističke zaraze takođe je u to vreme ubedio evropske lidere da nastave sa proširenjem EU.

Danas je veoma verovatno da će Balkan biti mesto na kojem će posthladnoratovski božji zakoni u Evropi biti pred najdramatičnijim izazovom. Zato ne treba da bude iznenađenje što je region bio tema prošlonedeljnog samita Evropske unije.

I mada je reakcija EU pravovremena, ona je slaba. Teško da će izjava da su vrata bloka i dalje otvorena za zemlje regiona mnogo značiti. Kao što se kaže u popularnoj šali – razlika između optimiste i pesimiste na Balkanu, kad je reč o evropskim integracijama, jeste da optimista veruje da će Turska postati članica EU u vreme albanskog predsedavanja, dok pesimista veruje da će se Albanija pridružiti bloku u vreme turskog predsedavanja.

Mnogi Srbi, Albanci, Makedonci i Bosanci skeptični su u vezi sa budućnošću svojih zemalja u Evropi, ali i u vezi sa budućnošću same EU. Na Balkanu je 21. vek počeo zastrašujuće da liči na 19. stoleće – uz jednu značajnu razliku. U 19. veku su Rusija i Turska bile veliki rivali u borbi za uticaj na region, dok su Nemačka, Austro-Ugarska i Britanija pametno pretvarali rusko-tursku neslogu u svoju komercijalnu i političku prednost.

Danas su Rusija i Turska ujedinjene u naporima da smanje uticaj EU na Balkan. Moskva i Ankara aktivno politizuju etničke i religijske napetosti na Balkanu. Rusko i tursko političko, ekonomsko i obaveštajno prisustvo u regionu nije ograničeno na bivšu Jugoslaviju i Albaniju, već se takođe prostire na Bugarsku i Grčku.

 

VIŠE POVERENJA U RUSIJU NEGO U NATO: Javno mnjenje se menja na način koji treba da brine Zapad. Na pitanje Galup internešnela na koju vojnu silu njihova zemlja treba da računa na pomoć u slučaju konflikta, mnogi Turci, Srbi, Bugari i većina Grka odgovorila je – na Rusiju. I to uprkos činjenici da su Turska, Grčka i Bugarska članice NATO, a da Srbija želi da uđe u EU.

Situacija na terenu definisana je stagnacijom ekonomija, uz visoku nezaposlenost i neliberalne režime predvođene političkim liderima koji bi pre napustili Evropu nego sišli s vlasti.

Raspoloženje u javnosti, u međuvremenu, predstavlja eksplozivnu kombinaciju frustracija, zbunjenosti i beznađa. Masovni egzodus ljudi iz regiona u poslednje dve decenije ostavio je društva bez kritične mase za traženje promena.

A nedavna izbeglička kriza, uz demografski strah koji je uzrokovala, pojačala je prožimajući osećaj beznađa i pesimizma. Nerešena kriza u Makedoniji, propali puč u Crnoj Gori i aktivne diskusije o referendumu o nezavisnosti u Republici Srpskoj, bosansko-srpskom entitetu Bosni i Hercegovini, sugerišu kako bi budućnost regiona mogla izgledati.

 

BALKAN NEĆE BITI TRAMPOV PRIORITET: Gde god ima meteža u regionu, ruska ruka nije daleko. EU je glavni trgovinski partner Balkanu, ali ljudi radije sanjaju da odu u Nemačku i Italiju nego u Moskvu ili Ankaru. To, međutim, neće biti dovoljno da region sigurno drži u sferi uticaja EU. Kao što ni teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine i Makedonije, niti raskravljivanje (tekst je pisan pre poslednjih događaja, prim. prev.) u srpsko-kosovskim odnosima treba uzeti zdravo za gotovo. Nova realnost na Balkanu je da Evropljani ne mogu više da se oslanjaju na SAD za pomoć u osiguravanju mira i stabilnosti u regionu. Balkan nikada neće biti prioritet Donalda Trampa i njegova administracija neće hteti da brani muslimane u regionu, odn. da ima ulogu koju je Amerika imala u devedesetim.

Ovo odsustvo interesa Vašingtona objašnjava zbog čega će na Balkanu, radije nego u Baltičkim zemljama, Moskva biti pred iskušenjem da demonstrira slabost NATO. I to je mesto gde bi turski predsednik Redžep Tajip Erdogan mogao imati više uspeha u nameri da Evropljane nauči lekciji.

Naivno je, međutim, da EU veruje da može ponovo ostvariti uticaj na Balkan jednostavno ponavljajući svoju predanost integraciji ili ubaciti nešto malo više novca u region. EU mora da bude spremna da Balkan učini svojim geopolitičkim prioritetom i da tamošnje političke konflikte oblikuje kao borbu za Evropu ili protiv nje. Ako to ne učini, njen uticaj u regionu će ubrzo nestati.

 

 

*Ivan Krastev,

direktor Centra za liberalne strategije u Sofiji, stalni član Instituta za društvene nauke u Beču i politički analitičar

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti

    Ivica Dačić je zapretio da će promeniti zvanično, za Srbiju, ime Makedonije u Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, “kako je zove ceo svet”, kaže on. Ovo drugo nije tačno, ali nije zapravo preterano važno.

  • Vladimir Gligorov: Slobodna trgovina Vladimir Gligorov: Slobodna trgovina

    Pre 200 godina objavljena su Načela političke ekonomije Davida Rikarda. Savremeni, u smislu današnji, interes je najviše za njegovo zalaganje za slobodnu trgovinu. I uopšte, za njegovu teoriju spoljne trgovine.

  • Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci

    Nakon isprazne rasprave o izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu u Skupštini Srbije, postavlja se krupno pitanje – zašto ova prilika nije iskorišćena da se doista utvrdi čemu služi prohibicija prometa obradivog zemljišta kojoj će biti izloženi državljani zemalja članica Evropske unije i zašto se baš njima, faktički, u narednih deset godina zabranjuje da učestvuju u neminovnom procesu ukrupnjavanja poseda u zemlji u kojoj prosečan vlasnik ima njivu od samo četiri hektara?

  • Aleksandar Simić: Nekad i sad Aleksandar Simić: Nekad i sad

    Mislim da nisam još pošao ni u osnovnu školu, kada sam prvi put osetio duboku nostalgiju za "dobrim starim vremenima".

  • Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost

    Šta znači kada se kaže da je država pred bankrotstvom? I kako se to ispoljava? Jedan je slučaj kada vlasti cene da je bolje da ne izvršavaju obaveze prema poveriocima nego da dodatno oporezuju.

  • Dimitrije Boarov: Drveni filozofi Dimitrije Boarov: Drveni filozofi

    Konačno stupanje famozne švedske industrije nameštaja Ikea na srpsko tržište, putem otvaranja velike robne kuće u Beogradu protekle sedmice, ponovo je u javnosti pokrenulo pitanje nije li u naše dvorište Vlada Srbije pripustila konkurenta koji će potpuno uništiti domaću drvnu industriju, a posebno onaj njen deo koji proizvodi nameštaj.

  • Dimitrije Boarov: Tabela profitne uspešnosti Dimitrije Boarov: Tabela profitne uspešnosti

    U nekim novinama primetio sam da se u prvih deset kompanija po visini profita, prošle, 2016. godine, u Srbiji probilo Javno komunalno preduzeće Beogradske elektrane.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side Vinarija Milovanovic