Ivan Jovanović: Svet preko žice
22.04.2020 Beograd

Ivan Jovanović: Svet preko žice

Ivan Jovanović: Svet preko žice
Epidemija koronavirusa je, kao što je više nego poznato, zaustavila život. Globalno, prvi put nakon završetka Drugog svetskog rata, s tim da je ovog puta pošast bolest. a ne fašizam, a uslovi karantina umnogome lakši za veći deo svetske populacije. Dakle, ukoliko imate dom i pratite sve što Svetska zdravstvena organizacija i vlasti zemalja preporučuju, uradili ste pola posla. Još jednostavnije rečeno – ne viđajte se ni sa kim bez preke potrebe. Pogotovo ne s nepoznatima.

Kada prenebregnemo rizike dugih čekanja u redovima ispred prodavnica, ni sa kim i nemate prilike da ostvarite, popularno rečeno, “socijalnu interakciju”. Prevoza nema, restorani i kafane ne rade, tržni centri, butici, čak su zatvoreni i parkovi u svim srpskim gradovima, a niko vas i ne zove na druženje (sem ako nije baš lud, ali to nije tema). Ali, pre nego što su zatvorene kafane i druga dražesna mesta za socijalnu interakciju, kulturne institucije su bile prve koje su se odgovorno ponele i zatvorile svoja vrata. Muzeji, pozorišta, bioskopi, kinoteke, svi odreda.

Kao što smo morali da se naviknemo na karantin i izlazak iz krajnje nužde, tako smo morali i da se naviknemo korišćenje interneta i novih tehnologija. U zemlji u kojoj većina ljudi nije vična gotovo alhemijskim radnjama kao što je “ecommerce” ili online kupovina, prodavci i pružaoci usluga brzo su se snašli, kupci i korisnici takođe, i dešavaju se neverovatne stvari kao kupovina mladog luka, sira, rotkvica preko interenta i isporuke svega mogućeg što vam padne na pamet. Opet, i ovde su kulturne institucije bile na prvom mestu – pozorišta su stavila svoje najbolje predstave na Youtube (Jugoslovensko dramsko pozorište među prvima, pa Narodno pozorište u Nišu, Beogradu, Madlenianum), organizovane su live debate (Bitef Teatar sa svojim “Filozofskim teatrom” u kojem se vode razgovori sa vrhunskim evropskim pozorišnim umetnicima) onlajn ture muzejima (Narodni muzej u Beogradu) dok je Kulturni centar Beograda omogućio besplatan pristup streaming servisu za art filmove MUBI. Sve u svemu, srpske kulturne institucije, kao i ostatak društva, nisu bile spremne za epidemiju, ali su se izvanredno snašle. U skladu s vremenom u kojem živimo.

Zašto sve ovo pišem?

Zato što su i verske zajednice diljem sveta – od katoličke, koja broji oko milijardu vernika, pa i do bratskih, pravoslavnih – promenile svoje kanone i pravila za vreme uskršnjih praznika i prenosile uskršnje mise bez vernika putem nove tehnologije. Za razliku od srpske, koja je danima pokušavala da izboksuje prisustvo vernika (bespredmetno je govoriti o korišćenju iste kašičice za pričest) na liturgijama, tražila izmenu policijskog časa i, na kraju, dovela i do pojave vernika pred i u hramovima. Uskrs smo preživeli, policijski čas od 84 sata nije prekršen. Jedino ispada da muzeji, pozorišta, kulturni centri više poštuju Isusovu “Ljubi brata svojega kao dušu svoju. Čuvaj ga kao oko u glavi” iz Jevanđelja po Tomi nego crkva.

Razmislimo malo o tome.
 

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje

    Čadež je nedavno rekao: “Tu smo – gde smo i moramo da radimo zajedno, privrede su nam povezane više nego što ljudi znaju, što mogu i da pretpostave i što političari ne razumeju.” Ne znam zašto se u poslednjim spekulacijama o budućem premijeru Srbije Čadež više ne spominje, ali sada mogu da pretpostavim zašto je tako.

  • Vladimir Gligorov: Plate Vladimir Gligorov: Plate

    Udvostručiti plate u evrima za, recimo, pet godina veoma je teško ostvarljivo.

  • Dimitrije Boarov: Posle izbora Dimitrije Boarov: Posle izbora

    Ima mišljenja da predstojeći izbori ništa neće promeniti i da su oni samo predigra za predsedničke izbore u Srbiji za dve godine. To bi značilo da niko i ne razmišlja da rešava probleme države posle parlamentarnih i lokalnih izbora nego se uvek razmišlja samo o očuvanju vlasti odavde do večnosti. To će jednog trenutka dosaditi i građanima Srbije.

  • Vladimir Gligorov: Lična vlast Vladimir Gligorov: Lična vlast

    U Srbiji je zapravo skandal sve što je povezano sa epidemijom. Sa stanovišta vlasti, to što je izmakla kontroli. Vladar nije garantor sigurnosti već sam deluje nesigurno.

  • Vladimir Gligorov: Improvizacije Vladimir Gligorov: Improvizacije

    Kako već i biva sa improvizacijama, i ova oko susreta u Americi neslavno je prošla. Slično će, međutim, biti i sa briselskim zabludama.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side