26.06.2019 Beograd

Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?
Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

Poslednji put kada je vredela i kada su ovi prostori imali planiranu kulturnu politiku bio je “socijalizam s ljudskim likom”, koji je, paradoksalno, pokušavao da nađe zloglasni Edvard Kardelj. Ma šta neko mislio o nedostatku političkog pluralizma u Jugoslaviji, kulturna politika beše više nego jasna: osnivanje savremenih kulturnih institucija po uzoru na zapadnu Evropu (Bitef, Muzej savremene umetnosti, Fest) koje su, gle čuda, ostale najkvalitetniji izdanci srpske kulture i u ova, uslovno ih imenujmo, pluralistička vremena. Dakle, sve ono što je nastalo u vreme pre samostalnosti nije označavano pridevom “srpski”, ali teško da je tadašnja kulturna politika naginjala nacionalnom imenovanju stvari. Sve to nam, već u uvodu problematike pitanja, daje odgovor da kulturne politike nema. Nezgodna situacija, mora se priznati.

Ali vratimo se na sam naslov, odnosno pitanje i posmatrajmo ga iz sadašnje perspektive, a ne iz sigurne pozicije vage kojom je Josip Broz Tito upravljao tokom Hladnog rata – šta su današnji (“savremeni” je prejak izraz) primeri kulturne politike? Sem obnavljanja socijalističke ostavštine koja ispade najkvalitetniji deo srpske kulture i neprekidne politizacije crkvenih, srednjovekovnih i nacionalnih spomenika, a ovaj mod se obično uključuje kada su drugi interesi u pitanju, politike nema. Pardon, ima je, ali samo u svrhu politizacije određenih pitanja, pa je poslednjih nedelja pitanje kulturne politike otišlo na sakralni teren i to usred već pomenutog 21. veka – Srbi i Crnogorci, u sjajnom maniru od pre 30 godina, takmiče se ko je “narod najstariji”, potirući sve one bljuzgave floskule o “dva oka u glavi” i dokazujući da glava (a često i očiju) nije ni bilo. Ili su, prosto, punjene slamom.

Kulturne politike nema bez kulturne akcije. I obrnuto. Kulturna akcija ne podrazumeva samo borbu za kulturni identitet već angažovanje individualca, građanina kako bi bio kreativan, originalan i autentičan. Da bi se to desilo, postoji kulturna politika – ona usmerava kulturu u okviru države ili institucija sa jasno određenim ciljevima, prioritetima i instrumentima kako bi građani (ili narod) bili osnaženi za akciju. Samo tako ćemo, sem manastira, Njegoša, Vuka (koji je, uzgred, imao jasno postavljenu kulturnu politiku i njene ciljeve, ali to beše vreme romantizma) i slavnih slikara, ostaviti nešto narednim pokolenjima. Sa aktuelnom situacijom – teško!

autor: MIM izvor: NM
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko

    Zemlja koja je stvorena u Jajcu 29. novembra 1943. imala je, svi smo toga bolno svjesni, mnoge promašaje i ugrađeni rok trajanja, ali je nastala kao plod zajedničke borbe jugoslavenskih naroda, na ispravnoj strani povijesti, sa snovima o pravednom i modernom društvu, što su činjenice na koje moramo biti ponosni, uzimajući najbolje od njenog nasljeđa za budućnost i odbacujući najgore

  • Dimitrije Boarov: Privredni rast Dimitrije Boarov: Privredni rast

    Prikazujući prošle sedmice najnovije izdanje mesečne publikacije “Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević izneo je procenu da će privredni rast Srbije ove godine iznositi najmanje 3,8 odsto i da je glavni doprinos ovom uzletu BDP-a u drugom polugodištu (posle skromnog rasta u prvom) dalo uvođenje u račun dodate vrednosti koju je stvorila izgradnja gasovoda “Turski tok”.

  • Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića

    Rekao bih da se napokon i Srpska akademija nauka na neki način “odužila” svom pokojnom dopisnom članu Dragoslavu Avramoviću, čuvenom guverneru NBS, koji je 24. januara 1994. u jednom danu zaustavio fantastičnu hiperinflaciju u SR Jugoslaviji, koja je dostigla brzinu od preko 62 odsto rasta cena dnevno.

  • Mijat Lakićević: Puška Mijat Lakićević: Puška

    Ako neka puška u poslednjem činu ove srpske drame pukne, onda to sigurno neće biti NIN-ova, snajperska, nego ona Putinova, obrenovićevska.

  • Dimitrije Boarov: Vesela afera Dimitrije Boarov: Vesela afera

    Posle niza afera koje su uzdrmale aktuelni vrh vlasti, protekle sedmice iskrsla je još jedna koja, za razliku od svih ostalih, ima vrlo naglašenu humornu dimenziju – afera prodaje famoznog Univerziteta Megatrend.

  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side