13.12.2017 Beograd

Ivan Jovanović: Smrt kulture i predskazanje umiranja

Ivan Jovanović: Smrt kulture i predskazanje umiranja
Bela Hamvaš (1897-1968), jedan od najvećih mađarskih pisaca i filozofa, reče u svom poslednjem, nezavršenom delu “Velika riznica predaka”: “Materija bez duha je besmislena”.

Nije potrebno, kao Hamvaš, biti Sokrat 20. veka i zaključiti da je ova tvrdnja istinita. Uostalom, koji od starih evropskih naroda, a Srbi pripadaju njima, ma koliko truda uložili da izađemo iz te grupe, ne ceni svoju tradiciju upravo po kulturi? Verovatno nijedan.

Zato još više rastužuju vesti iz kulture koje su nam došle odmah nakon radosti zbog toga što je Muzej savremene umetnosti konačno otvoren (posle 13 godina rekonstrukcije koja je koštala “bednih” 8 miliona evra, dok razni megalomanski projekti van i na vodi koštaju nekoliko desetina puta više), a koje objavljuju smrt zaječarskog pozorišta “Zoran Radmilović” zbog 100 i nešto hiljada evra duga. Pozorište će, vele gradski čelnici, odmah vaskrsnuti, dugove će pokriti grad, a novom sistematizacijom radnih mesta biće predloženo da 50% budu oni koji stvaraju repertoar, odnosno umetnici, pošto je pozorište u situaciji u kojoj ima 12 glumaca, a po 3-4 administrativna radnika. O tome da zgrada nema upotrebnu dozvolu da ne govorimo, ali teško da se nešto bolje može očekivati kada je bivši gradonačelnik po zanimanju (bivši) menadžer pevača narodne muzike koji će za nekoliko sati nastupa za Novu godinu u Beogradu zaraditi sumu u visini gotovo 30 odsto duga pozorišta “Zoran Radmilović”.

I kada ovo vidimo dolazimo do još jedne narodne umotvorine koja kaže : “Što južnije, to tužnije” koja se ne mora primeniti samo na jug ove zemlje. Oduvek nam je ova izreka zvučala gotovo prostački, potcenjivački prema ljudima iz drugih gradova, orijentisana heliocentrično samo na Beograd, centar svega i san svih, koji predstavlja simbol boljeg života. Ali istina boli – pošto ni u centru kultura ne znači ništa, na obodima praktično i ne postoji. I ispada kako su jedino socijalizam i “srpski neprijatelj” Josip Broz razmišljali poput Hamvaša. Dok su naši državnici dozvolili da gradovi od 20-30.000 stanovnika nemaju ni bioskop, a nesrećnici poput stanovnika Kovilja dožive da njihov Dom kulture postaje magacin stajskog đubriva. Jer, zašto bi seljaci, ili u najboljem slučaju budući motači kablova ili lepljači đonova, imali više kulturno-umetničke nadražaje od “Parova”, “Farme”, Zadruge” ili bilo kog razbibrigastog programa koji promoviše najviše moralno-etičke standarde.

Vratimo se Hamvašu. Džabe nam privredni rast, skok na “Duingovoj” ili kojoj god listi, ako nema duha. Dokle god kultura služi za potkusurivanje, nećemo biti ništa više od bledih senki Nušićevih i Domanovićevih karaktera, i dalje zaglibljeni u palanačkom blatu 21. veka.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit

    Kao što se vidi iz Slike 1, izvor svih podataka je Eurostat, BDP po glavi stanovnika po kupovnoj snazi, po EU standardu (PPS), u Srbiji stagnira u odnos na EU28 od 2008, kao uostalom i prosečni BDP za taj period.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

  • Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra

    Samo naizgled deluje paradoksalno da u zemlji kakva je Srbija ima toliko zagovornika širenja javne svojine, mada nas stalno sustižu vesti kako se bezočno ne samo zloupotrebljavaju nego i bukvalno kradu, pa i uništavaju mnoga javna dobra “pod zaštitom države”.

  • Vladimir Gligorov: Kineske investicije Vladimir Gligorov: Kineske investicije

    O tome sam pisao više puta. Ali kako raste interes da se razumeju kineske namere na Balkanu i u Evropi, možda da sažmem kako ih ja vidim

  • Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo

    Kriza u pulskom brodogradilištu Uljanik, koje nije u stanju da isplati julske plate za oko 4.500 zaposlenih u svom “škveru” i u riječkom brodogradilištu “3. maj” (koje je pre koju godinu “kupilo” hrvatskim državnim parama, to jest preko kojeg je dokapitalizovano državnim parama u jednoj zamaskiranoj dotacionoj operaciji), ima niz klasičnih karakteristika finansijskog sloma jednog velikog preduzeća, ali i nekoliko specifičnosti koje zaslužuju pažnju i srpske javnosti.

  • Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija

    Ne mogu da kažem da razumem gospodu Vučića i Dačića, već ovaj drugi sada najavljuje međunarodnu konferenciju o Kosovu, drugi Dejton takoreći. Na njoj će, ako sam to dobro razumeo, da se dogovori razgraničenje Srbije od Kosova.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side