13.12.2017 Beograd

Ivan Jovanović: Smrt kulture i predskazanje umiranja

Ivan Jovanović: Smrt kulture i predskazanje umiranja
Bela Hamvaš (1897-1968), jedan od najvećih mađarskih pisaca i filozofa, reče u svom poslednjem, nezavršenom delu “Velika riznica predaka”: “Materija bez duha je besmislena”.

Nije potrebno, kao Hamvaš, biti Sokrat 20. veka i zaključiti da je ova tvrdnja istinita. Uostalom, koji od starih evropskih naroda, a Srbi pripadaju njima, ma koliko truda uložili da izađemo iz te grupe, ne ceni svoju tradiciju upravo po kulturi? Verovatno nijedan.

Zato još više rastužuju vesti iz kulture koje su nam došle odmah nakon radosti zbog toga što je Muzej savremene umetnosti konačno otvoren (posle 13 godina rekonstrukcije koja je koštala “bednih” 8 miliona evra, dok razni megalomanski projekti van i na vodi koštaju nekoliko desetina puta više), a koje objavljuju smrt zaječarskog pozorišta “Zoran Radmilović” zbog 100 i nešto hiljada evra duga. Pozorište će, vele gradski čelnici, odmah vaskrsnuti, dugove će pokriti grad, a novom sistematizacijom radnih mesta biće predloženo da 50% budu oni koji stvaraju repertoar, odnosno umetnici, pošto je pozorište u situaciji u kojoj ima 12 glumaca, a po 3-4 administrativna radnika. O tome da zgrada nema upotrebnu dozvolu da ne govorimo, ali teško da se nešto bolje može očekivati kada je bivši gradonačelnik po zanimanju (bivši) menadžer pevača narodne muzike koji će za nekoliko sati nastupa za Novu godinu u Beogradu zaraditi sumu u visini gotovo 30 odsto duga pozorišta “Zoran Radmilović”.

I kada ovo vidimo dolazimo do još jedne narodne umotvorine koja kaže : “Što južnije, to tužnije” koja se ne mora primeniti samo na jug ove zemlje. Oduvek nam je ova izreka zvučala gotovo prostački, potcenjivački prema ljudima iz drugih gradova, orijentisana heliocentrično samo na Beograd, centar svega i san svih, koji predstavlja simbol boljeg života. Ali istina boli – pošto ni u centru kultura ne znači ništa, na obodima praktično i ne postoji. I ispada kako su jedino socijalizam i “srpski neprijatelj” Josip Broz razmišljali poput Hamvaša. Dok su naši državnici dozvolili da gradovi od 20-30.000 stanovnika nemaju ni bioskop, a nesrećnici poput stanovnika Kovilja dožive da njihov Dom kulture postaje magacin stajskog đubriva. Jer, zašto bi seljaci, ili u najboljem slučaju budući motači kablova ili lepljači đonova, imali više kulturno-umetničke nadražaje od “Parova”, “Farme”, Zadruge” ili bilo kog razbibrigastog programa koji promoviše najviše moralno-etičke standarde.

Vratimo se Hamvašu. Džabe nam privredni rast, skok na “Duingovoj” ili kojoj god listi, ako nema duha. Dokle god kultura služi za potkusurivanje, nećemo biti ništa više od bledih senki Nušićevih i Domanovićevih karaktera, i dalje zaglibljeni u palanačkom blatu 21. veka.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Sve manje nevinih Momčilo Pantelić: Sve manje nevinih

    Zlatna olimpijska medalja u hokeju najveća je pobeda Rusa posle američkih predsedničkih izbora 2016.

  • Momčilo Pantelić: Glasovi ne poznaju granice Momčilo Pantelić: Glasovi ne poznaju granice

    Birači raznih sorti ovih dana dosežu domete pevača belosvetskih hitova. I njihovi skromni glasovi, takoreći glasići, kao da više ne poznaju granice.

  • Erik Gordi: Univerzitetski štrajk - zašto, kako i šta Erik Gordi: Univerzitetski štrajk - zašto, kako i šta

    Već dve sedmice zaposleni na univerzitetima širom Velike Britanije su u štrajku, koji sigurno ide u treću nedelju, pa ako ne dođe do rešenja, onda možda i u četvrtu. Događaj predstavlja najmasovniji pokret zaposlenih na britanskim univerzitetima u istoriji i prvu takvu uspešnu akciju za mnogo godina

  • Nebojša Pešić: Posmrtno pljačkanje sirotinje Nebojša Pešić: Posmrtno pljačkanje sirotinje

    Od svih skandaloznih vesti po kojima se Srbija razlikuje od ostatka sveta, čini se da je najskandaloznija bila ona iz Niša o posmrtnom pljačkanju sirotinje. Radna grupa koja je kontrolisala poslovanje niškog JKP “Gorica”, koje održava tamošnje groblje, ustanovila je da su takozvani socijalni slučajevi, odnosno siromašni ljudi, sahranjivani u ćebadima i sanducima sklepanim od dasaka iako je Grad Niš iz budžeta plaćao po 24.000 dinara za pogrebnu opremu i sahranu dostojnu čoveka.

  • Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta

    Kažu da se u poslednjih 125 godina vodi 25 ratova godišnje u proseku. U broju sukoba u kojima ima više od hiljadu žrtava (to su onda ratovi) najčešće su sudelovale Kina, Britanija, Francuska, USA i Rusija.

  • Momčilo Pantelić: Zamrznuti konflikti Momčilo Pantelić: Zamrznuti konflikti

    Dok se ovde raspredaju priče treba li Kosovo da ostane “naš, a svetski” zamrznuti konflikt, smenila su se dva drastično različita zagrevanja na jednom od najdugotrajnijih zamrznutih konflikata – na Korejskom poluostrvu. U prvom, donedavnom – samo što se nije izmetnuo u vreli konflikt, i to nuklearni, a u drugom, ovih dana – počelo je diplomatsko otopljavanje odnosa koje budi nade u postepeno nekonfliktno odmrzavanje tog relikta Hladnog rata.

  • Dimitrije Boarov: Daleko je pravna država Dimitrije Boarov: Daleko je pravna država

    Izveštaj o radu sudova u 2017. godini, koji je prošle sedmice na skupu u Palati “Srbija” podneo Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda, iako pozitivno ocenjuje izvesne pomake u našoj sudskoj praksi, ipak potvrđuje rašireno uverenje da je naš sudski sistem i dalje nedovoljno efikasan i spor, da su sudovi pretrpani sporovima i da je u Srbiji parnica sve više – to jest da su u prethodne dve godine naši sudovi primili “milion i trista hiljada predmeta više nego što je bilo očekivano”.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw