26.09.2018 Beograd

Ivan Jovanović: Rijaliti

Ivan Jovanović: Rijaliti
Rijaliti programi su televizijski žanr koji dokumentuje navodne životne situacije ili reakcije i u kojem učestvuju ljudi koji nisu profesionalni glumci iako postoje formati u čijim pravilima je predviđeno učešće poznatih ličnosti.

Rijaliti se razlikuje od dokumentarnog programa jer se fokusira na dramu, međusobne konflikte i zabavu gledališta, umesto na obrazovanje istog.

Ovo je opis žanra koji neverovatnim spletom okolnosti vlada srpskom kulturom prethodnih sedam dana. Opis je iz knjiga o televizijskoj produkciji, mada svako ko se ikada imalo bavio televizijom, zna da je ključ definicije rijalitija reč “navodno”: u ovom žanru je sve namešteno kako bi se fingirale emocije ili događaji raspaljujući za gledalište.

Na isti raspaljujući način rijaliti je, u mesecu kada se dešavaju dva najveća kulturna događaja, Bitef i Oktobarski salon, postao ne samo glavna, bolje je reći kulturološka tema, već i princip proizvodnje, ali i rešavanja problema u kulturi. Biće da dva pomenuta događaja, a složićemo se da je to najbolje što je ovaj prostor ponudio u kulturnom smislu, suviše podsećaju na bezbrižna, normalna vremena, pa je novo podsećanje na Srbiju u kojoj danas živimo bilo neophodno.

Dakle, većina zna šta se desilo: na tribini o kulturi u ustanovi kulture ministar informisanja rekao je kako rijalitiji programi nisu dobri. Odmah nakon izjave kreće rijaliti koji se slobodno može podvesti pod onu narodnu: “Ovo ima samo kod nas” – vlasnik privatne televizije i autor rijalitija kreće u medijsku kampanju protiv ministra preko sopstvene televizije, nazivajući ga pornofilom i vređajući ga na najnižem mogućem nivou. U sve to, uključuje se i premijerka: ne brani ministra koga je sama predložila već – vlasnika televizije. To joj, valjda, nije bilo dovoljno već opravdava postojanje rijalitija, kršio on domaće zakone ili ne, popularnošću sestara Kardašijan i postaje verovatno prva šefica Vlade koja se u javnom diskursu bavi zabavnim televizijskim programom.

Rijaliti se nastavio dalje, povezano ili ne, zabranom filma “Mezimica” jer je – antisrpski. Odnosno njegovom (ne)zabranom, zapravo odustajanjem producenta pošto su demonstranti upali u Filmski centar Srbije, a jedna od zabrinutih žena uskliknula: “Rijaliti je bolji od antisrpskih filmova”!

I eto čudne paradigme: stopirana “Mezimica” je žanrovski film, fikcija koja nema veze sa antisrpskim, a drugi žanr cveta kao ponuđeni kulturni diskurs, pretvarajući sve u navodnu situaciju, reakciju, sukob. S tim da mu uloga nije da zabavi već da nauči.

A učenja su, kako se čini, tu da bi kulturi došla glave.

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

  • Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra

    Samo naizgled deluje paradoksalno da u zemlji kakva je Srbija ima toliko zagovornika širenja javne svojine, mada nas stalno sustižu vesti kako se bezočno ne samo zloupotrebljavaju nego i bukvalno kradu, pa i uništavaju mnoga javna dobra “pod zaštitom države”.

  • Vladimir Gligorov: Kineske investicije Vladimir Gligorov: Kineske investicije

    O tome sam pisao više puta. Ali kako raste interes da se razumeju kineske namere na Balkanu i u Evropi, možda da sažmem kako ih ja vidim

  • Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo

    Kriza u pulskom brodogradilištu Uljanik, koje nije u stanju da isplati julske plate za oko 4.500 zaposlenih u svom “škveru” i u riječkom brodogradilištu “3. maj” (koje je pre koju godinu “kupilo” hrvatskim državnim parama, to jest preko kojeg je dokapitalizovano državnim parama u jednoj zamaskiranoj dotacionoj operaciji), ima niz klasičnih karakteristika finansijskog sloma jednog velikog preduzeća, ali i nekoliko specifičnosti koje zaslužuju pažnju i srpske javnosti.

  • Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija

    Ne mogu da kažem da razumem gospodu Vučića i Dačića, već ovaj drugi sada najavljuje međunarodnu konferenciju o Kosovu, drugi Dejton takoreći. Na njoj će, ako sam to dobro razumeo, da se dogovori razgraničenje Srbije od Kosova.

  • Dimitrije Boarov: Šta nas čeka Dimitrije Boarov: Šta nas čeka

    Ovih dana naglo je zahladilo i u Srbiji, što samo po sebi ne mora biti loše, ukoliko ovaj neprijatni meteorološki talas bar malo ohladi i preterana ekonomska očekivanja koja šire naši zvaničnici, a koja su sintetizovana u političkoj poruci da dolazi “zlatno doba” za građane i penzionere.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side